Филипини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
Спашавам 13 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 84:
С обзиром да се Филипини налазе у средишту тајфунског појаса највећи део архипелага изложен је у периоду од јула до октобра бујичним кишама и пљусковима праћеним грмљавином.<ref name="klima" /> Годишње филипински архипелаг погоди око деветнаест [[тајфун]]а а осам до девет причини већу материјалну штету.<ref name="PagasaWMO">{{cite journal | url = http://www.typhooncommittee.org/41st/docs/TC2_MemberReport2008_PHILIPPINES1.pdf | author = Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration (PAGASA). | title = Member Report to the ESCAP/WMO Typhoon Committee, 41st Session | date = January 2009
| accessdate = 17. 12. 2014.}}</ref> Годишња количина падавина креће се од 5000 мм у планинским областима на истоку архипелага до мање од 1000 мм у неким долинама.<ref name="klima" /> Најснажнији забележени тропски циклон погодио је филипински архипелаг током јула 1911. када је за 24 сата у Багију пало 1168 литара кише.<ref name="bag"/> Багјо је локални израз на Филипинима за изузетно снажне тропске циклоне.<ref name="bag">{{Cite web | url = http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=b&p=4 Baguio | title = Glossary of Meteorology | accessdate = 17. 12. 2014. | publisher = American Meteorogical Society | archive-url = https://web.archive.org/web/20110806033738/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=b&p=4 | archive-date = 06. 08. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref>
=== Флора и фауна ===
Ред 93:
=== Преисторија ===
На основу анализе људских костију пронађених у пећини Каљао дошло се до закључка да су први људи на Филипинима живели пре 67.000 година.<ref>{{cite news | url = http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/philippines/7924538/Archaeologists-unearth-67000-year-old-human-bone-in-Philippines.html | title = Archaeologists unearth 67000-year-old human bone in Philippines | date = 4. 8. 2010. | accessdate = 4. 8. 2010. | location = London | work = The Daily Telegraph | first = Barney | last = Henderson}}</ref> Претходна теорија, заснована на фосилним остацима Табонског човека са Палавана, указивала је да су људи на филипинском архипелагу били присутни 24.000 година.{{sfn|Fox|1970|p = 44}}{{sfn|Scott|1984|p = 15}} [[Негрити]] су један од најстаријих народа на архипелагу али се не зна поуздано од када ту живе.{{sfn|Scott|1984|p = 138}} О пореклу древних Филипинаца постоји неколико супротстављених теорија. Најшире је прихваћена претпоставка да су аустронезијски народи почели да долазе на Филипине око 4000 година пре нове ере.<ref name="solheim">{{Cite book | url = http://web.kssp.upd.edu.ph/linguistics/plc2006/papers/FullPapers/I-2_Solheim.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080803020434/http://web.kssp.upd.edu.ph/linguistics/plc2006/papers/FullPapers/I-2_Solheim.pdf | archivedate = 3. 8. 2008. | title = Origins of the Filipinos and Their Languages | last = Solheim| first = Wilhelm G., II. | date = January 2006 | accessdate = 27. 8. 2009.}}</ref><ref>Mijares, Armand Salvador B. (2006). [http://ejournal.anu.edu.au/index.php/bippa/article/viewFile/10/9 The Early Austronesian Migration To Luzon: Perspectives From The Peñablanca Cave Sites] {{Wayback|url=http://ejournal.anu.edu.au/index.php/bippa/article/viewFile/10/9 |date=20130823055847 }}. ''Bulletin of the Indo-Pacific Prehistory Association'' '''26''': 72–78.</ref>
=== Првобитне државе ===
[[Датотека:Naturales 4.png|мини|upright|195п|лево |Један тагалошки пар касте Магино насликан у Боксеровом кодексу из 16. века.]]
Иако су неке племенске заједнице остале изоловане постоји већи број оних које су прерасле у праве државе развивши обимну трговину са народима источне и јужне Азије, тј. са Индијом, Кином, Јапаном и појединим аустронезијским острвима.<ref name="autogenerated3">{{cite web| title = Timeline of history| url = http://valoable1.webs.com/timelineofhistory.htm| accessdate = 9. 10. 2009.| archive-url = https://web.archive.org/web/20091123061819/http://valoable1.webs.com/timelineofhistory.htm| archive-date = 23. 11. 2009| dead-url = yes| df = }}</ref> У првом миленијуму у приобалном подручју настају кнежевине које временом прерастају у поморске државе
У њима су се налазили ''барангаји'', села или градови са високим степеном аутономије. Ове поморске државе биле су или независне или у савезништву са већим малајским, кинеским или индијским државама.<ref name="Legarda, Benito, Jr. 2001 40">{{Cite journal | last = Legarda| first = Benito, Jr. | journal = Kinaadman (Wisdom) A Journal of the Southern Philippines | title = Cultural Landmarks and their Interactions with Economic Factors in the Second Millennium in the Philippines | volume = 23 | year = 2001| ref = harv| pages = 40}}</ref> На пример, поглавица Пути владао је [[Конфедерација Мађа-ас|Конфедерацијом Мађа-ас]] након што је од поглавице племена Ати, Марикуде, купио његове области.{{sfn|Scott|1984|p = 74}} Мађа-ас је основан на острву Панај. Поред ове државе постојао је и Раџанат Бутуан, који је славу стекао за време владавине раџе Сри Бата Шаџа, као и Краљевина Тондо, под управом династије Лакандула,{{sfn|Ring|1996|p=565-569}}{{sfn|Zaide|1957|p = 42}} и Раџанат Себу,<ref>Zhang Xie. (на кинеском). ''Dong Xi Yang Kao'' [''A Study of the Eastern and Western Oceans''] ''[http://www.lib.kobe-u.ac.jp/directory/sumita/5A-161/volume05.html Volume 5]''. {{page| year = 1618| isbn = 978-7-5325-1593-6| pages = }} MID 00024687. Приступљено 2009-12-18.</ref> предвођен Раџамудом Сри Лумајем. Треба споменути и кинеско краљевство Маји, на челу са Гат Са Ли-ханом и Султанат Сулу, који је пре исламизације, такође био под управом Индуса на челу са раџом Сипадом старијим.{{sfn|Ibrahim|1985|p = 51}} У овом раздобљу настали су велики филипински епови: Хинилавод, Даранган и Бјаг Ни Лам-Анг.<ref>{{cite web | url = http://ph.news.yahoo.com/blogs/the-inbox/filipino-epic-labaw-donggon-comes-life-111820526.html?.tsrc=yahoo | title=Filipino epic comes to life}}</ref>
Ред 120:
Споразумом у Паризу из 1898. Филипинска острва је Шпанија уступила Сједињеним Државама за двадесет милиона долара.<ref>{{harvnb|Feuer|2002|pp=}}</ref> Када је постало јасно да САД неће признати Прву Филипинску Републику избио је [[Филипинско-амерички рат]]. Филипинци су поражени а архипелагом је почела да управља Острвска влада Филипинских острва ({{јез-енгл|Insular Government of the Philippine Islands}}).<ref>{{Cite web | url = http://www3.wooster.edu/history/jgates/pdfs/3.pdf | title = The Pacification of the Philippines | accessdate = 19. 9. 2014. | work = Gates, John M. | publisher = U.S. Air
Force Academy}}</ref> Након завршетка рата Американци су се обрачунали са државама насталим распадом Прве Филипинске Републике: [[Султанат Сулу|Султанатом Сулу]], [[Тагалошка Република|Тагалошком Републиком]], [[Република Негрос|Републиком Негрос]], и [[Република Замбоанга|Републиком Замбоанга]].<ref name=Bates>{{cite web| url = http://www.philippineupdate.com/Bates.htm | title = The Bates Treaty | first = Madge
| last = Kho| publisher = PhilippineUpdate.com | accessdate = 19. 9. 2014.}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.zamboanga.com/history/republic_of_zamboanga.html | title = History of The Republic of Zamboanga (May 1899 – March 1903) | date = 18. 7. 2009. | publisher = Zamboanga | archiveurl =
Филипини су 1935. добили статус комонвелта на челу са Мануелом Кезоном као председником. Кезон је заслужан за увођење филипинског као националног језика, давање права гласа женама, и аграрну реформу.<ref name="ReferenceA">Molina, Antonio.'' The Philippines: Through the centuries''. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.</ref><ref name="Manapat, Carlos 2010">Manapat, Carlos, et al.'' Economics, Taxation, and Agrarian Reform''. Quezon City: C&E Pub., 2010.Print.</ref> Планове за независност је током наредне деценије прекинуо Други светски рат и јапанска окупација архипелага. Јапанци су подржали марионетску Другу Филипинску Републику на чијем челу је био [[Хосе П. Лаурел]]. Током јапанске окупације почињени су бројни злочини, међу којима се истичу [[Батански марш смрти]] и [[масакр у Манили]]. Филипини су ослобођени након [[Битка за Манилу (1945)|битке за Манилу]] 1945. године.<ref>{{Cite web | url = http://users.erols.com/mwhite28/battles.htm | title = Manila "Death Tolls for the Man-made Megadeaths of the 20th Century" | accessdate = 19. 9. 2014. | work = White, Matthew}}</ref> Мануел Кезон је умро 1944. у егзилу у Сједињеним Државама а наследио га је Серхио Осмења. Процењује се да је током Другог светског рата погинуло више од милион Филипинаца.{{sfn|Rottman|2002|p=318}}<ref>{{cite web| url = http://www.encyclopedia.com/doc/1E1-Cebu.html
Ред 129:
[[Датотека:Marcos Clark Air Base cropped.jpg|мини|upright|лево|[[Фердинанд Маркос|Фердинанд]] и [[Имелда Маркос]].]]
Филипини су један од оснивача Уједињених нација.<ref>{{cite web| url=http://www.un.org/depts/dhl/unms/founders.shtml| title=Founding Member States| publisher=United Nations}}</ref> Потпуну независност су стекли 4. јула 1946. када су их признале Сједињене Државе, током председавања [[Мануел Рохас|Мануела Рохаса]]. До половине педесетих година 20. века, филипинске власти су се обрачунавале са припадницима комунистичке организације [[Хукбалахап]].{{sfn|Goodwin|2001|p=119}} Њихова побуна угушена је током владавине [[Рамон Магсајсај|Рамона Магсајсаја]], наследника [[Елпидио Кирино|Елпидија Кирина]].<ref name="Molina, Antonio 1961">Molina, Antonio. ''The Philippines: Through the centuries''. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.</ref><ref>Carlos P. Romulo and Marvin M. Gray, The Magsaysay Story (1956), is a full-length biography</ref> Након Магсајсаја на власт је дошао [[Карлос П. Гарсија]]. Он је започео спровођење економских мера под именом ''Filipino First Policy'', које је наставио [[Диосдадо Макапагал]]. Макапагал је водио спор са Малезијом око територије на северном Борнеу.<ref>{{Cite web | url = http://www.sabrizain.org/malaya/library/connections.pdf | title = Reviving Malay Connections in Southeast Asia | accessdate = 20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20120415034823/http://www.sabrizain.org/malaya/library/connections.pdf | archive-date = 15. 04. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref>{{sfn|Weatherbee|2005|p=68-69}}
На председничким изборима 1965. Макапагал је поражен од [[Фердинанд Маркос|Фердинанда Маркоса]]. Маркос је на почетку свог мандата започео бројне јавне радове али је и оптужен за масовну корупцију.<ref>{{Cite web | url = http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-21022457 | title = What happened to the Marcos fortune? | accessdate = 20. 9. 2014. | work = BBC News | publisher = | date = 24. 1. 2013.}}</ref> Велика друштвена превирања, до којих је дошло крајем његовог председничког мандата, Маркос је искористио за увођење ванредног стања. Овај период његове владавине обележила је политичка репресија, цензура, и кршење људских права. Између осталог, његов режим остао је упамћен и по екстравагантном животу владајуће клике док је већина Филипинаца живела у сиромаштву.{{sfn|Tarling|2000|p=293}} Његов највећи противник, и вођа опозиције, [[Бенигно Акино млађи]], убијен је 21. августа 1983. на Међународном аеродрому у Манили. Под притиском је 1986. пристао да распише изборе на којима је опозицију предводила [[Коразон Акино]], удовица Бенигна Акина млађег.{{sfn|Chandler|1987|p=431-442}} Маркос је проглашен победником али је због лажирања гласања дошло до ''Револуције народне снаге''. То је имало за последицу бег Маркоса и његових сарадника из земље и постављање Коразон Акино на место председника државе.{{sfn|Chandler|1987|p=431-442}}{{sfn|Osborne|2004|p=235-241}}
Ред 137:
[[Датотека:RAMOS pentagon 1998.jpg|мини|десно|200п|Председник [[Фидел В. Рамос]] поздравља почасну стражу приликом посете министра одбране САД, [[Вилијам Коен|Вилијама Коена]], 1998. године.]]
Након свргавања Маркоса започео је повратак демократији и реформа друштва. То је отежавао висок спољни дуг, корупција на највишем нивоу, више покушаја пуча, природне непогоде, стална претња од комунистичких герилаца,<ref>{{Cite web | url = http://www.philstar.com/headlines/2013/05/06/939112/govt-drafts-new-framework-guide-peace-talks-leftist-rebels | title = Gov't drafts new framework to guide peace talks with leftist rebels | accessdate = 20. 9. 2014. | work = | publisher = Philippine Star | date = 6. 5. 2013.}}</ref> и оружани сукоб са сепаратистима.<ref>{{cite web | url = http://globalnation.inquirer.net/news/breakingnews/view/20101002-295567/RP-terror-campaign-cost-lives-of-11-US-572-RP-soldiersmilitary | title = RP terror campaign cost lives of 11 US, 572 RP soldiers—military | last = Alipala | first = Julie | date = 2. 10. 2010. | publisher = Philippine Daily Inquirer | accessdate = 20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150222074324/http://globalnation.inquirer.net/news/breakingnews/view/20101002-295567/RP-terror-campaign-cost-lives-of-11-US-572-RP-soldiersmilitary | archive-date = 22. 02. 2015 | dead-url = yes | df = }}</ref> Америчке трупе су 1992. окончале присуство на Филипинима. Током владавине [[Фидел В. Рамос|Фидела В. Рамоса]], изабраног 1992. године, филипинска економија се сврстала међу тзв. ''азијске тигрове'', са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6%.{{sfn|Pempel|1999|p=163}} Међутим, помаке у економији и на пољу политике, као што је мировни споразум са [[Национални ослободилачки фронт Моро|Националним ослободилачким фронтом Моро]],<ref name="lastlaugh">{{cite news | first = Edward A.| last = Gargan| title = Last Laugh for the Philippines; Onetime Joke Economy Avoids Much of Asia's Turmoil | url = http://www.nytimes.com/1997/12/11/business/last-laugh-for-philippines-onetime-joke-economy-avoids-much-asia-s-turmoil.html | newspaper = New York Times | date = 11. 12. 1997. | accessdate = 25. 1. 2008.}}</ref> поништила је финансијска криза у источној Азији 1997. године.<ref name=AFC-NA-14>{{cite web
Рамосов наследник, [[Џозеф Естрада]], преузео је дужност у јуну 1998. године. Привреда је већ током прве године његовог мандата остварила раст.<ref>{{cite web| url = http://www.bsp.gov.ph/publications/speeches.asp?id=195&yr=2000| title = THE PHILIPPINES: CONSOLIDATING ECONOMIC GROWTH| publisher = Bangko Sentral ng Pilipinas | date = 13. 3. 2000.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref> Влада је у марту 2000. објавила рат против [[Исламски ослободилачки покрет Моро|Исламског ослободилачког покрета Моро]].<ref>{{cite web| url = http://hdn.org.ph/speech-of-former-president-estrada-on-the-grp-moro-conflict/| title = Speech of Former President Estrada on the GRP-MORO Conflict| publisher = Philippine Human Development Network | date = 18. 9. 2008.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://english.peopledaily.com.cn/english/200007/10/eng20000710_45067.html| title = Philippine Military Takes Moro Headquarters| publisher = People's Daily | date = 10. 7. 2000.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref>
Због оптужби за корупцију Џозеф Естрада је свргнут након протеста од 17. до 20. јануара 2001. а место председника преузела је дотадашња потпредседница [[Глорија Аројо]].{{sfn|Barreveld|2001|p=476}}
Током деветогодишње владавине Глорије Аројо, филипинска привреда је остварила раст и успела да избегне рецесију.{{sfn|Canlas|2011|p=107}} На изборима 2010. победио је [[Бенигно Акино III]] и постао петнаести филипински председник. Његова администрација ради на стварању аутономног политичког ентитета Бангсамора, који ће заменити Аутономни регион у Муслиманском Минданау.<ref>{{cite web| author = gov.ph | url = http://www.gov.ph/2012/10/15/speech-of-president-aquino-during-the-signing-of-the-gph-milf-framework-agreement-october-15-2012/%20 | title = Speech of President Benigno Aquino III during the signing of the Framework Agreement on the Bangsamoro | publisher = Gov.ph | year = 2012| accessdate = 3. 3. 2014.}}</ref> Поред тога, суочава се са несугласицама око територије на северном Борнеу и у Јужнокинеском мору.<ref>{{cite web | url = http://www.pca-cpa.org/showpage.asp?pag_id=1529 | title = The Republic of the Philippines v. The People's Republic of China | publisher = Pca-cpa.org | accessdate = 20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150627074930/http://www.pca-cpa.org/showpage.asp?pag_id=1529 | archive-date = 27. 06. 2015 | dead-url = yes | df = }}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.gmanetwork.com/news/story/305570/news/nation/itlos-completes-five-man-tribunal-that-will-hear-phl-case-vs-china | title = ITLOS completes five-man tribunal that will hear PHL case vs. China | first = Michaela | last = Del Cappar | work = GMA News One| date = 25. 4. 2013. | accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref><ref name="SultanObjective">{{cite news | last = Frialde| first=Mike | url=http://www.philstar.com/headlines/2013/02/23/912045/sultanate-sulu-wants-sabah-returned-phl | title=Sultanate of Sulu wants Sabah returned to Phl | date = 23. 2. 2013. | work=The Philippine Star | accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref> Привреда Филипина последњих година бележи високе стопе раста, који је 2013. износио 7,2%.<ref>{{cite web| url = http://www.philstar.com/business/2014/01/30/1284723/philippine-economy-expands-7.2-2013| title = Philippine economy expands 7,2 % in 2013| publisher=Philippine Star | date = 30. 1. 2014.| accessdate = 20. 9. 2014.}}</ref>
== Политика ==
Филипини су демократска република са председничким системом власти.<ref name='US State Department'>{{cite web | url = http://travel.state.gov/travel/cis_pa_tw/cis/cis_999.html#country | title = Country description | accessdate = 24. 1. 2012. | date = January 2012 | work = US State Department Website | publisher = US State Department Website | archive-url = https://web.archive.org/web/20120103095151/http://travel.state.gov/travel/cis_pa_tw/cis/cis_999.html#country | archive-date = 03. 01. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref> Унитарна су држава са изузетком [[Муслимански Минданао|Аутономног региона Муслимански Минданао]] који је у углавном изузет од надлежности републичке владе. Од [[Фидел В. Рамос|Рамосове]] владавине постоје покушаји да се промени организација власти тако што би држава постала федерализовала.<ref>{{cite journal| url = http://www.inwent.org/ez/articles/077943/index.en.shtml| title = Civil service reform: Whose service?| last = Robles| first = Alan C.| journal = D+C| publisher = Internationale Weiterbildung und Entwicklung [InWEnt]| date = July–August 2008| volume = 49| accessdate = 26. 11. 2014.| pages = 285–289| archive-url = https://web.archive.org/web/20081202113453/http://www.inwent.org/ez/articles/077943/index.en.shtml| archive-date = 02. 12. 2008| dead-url = yes| df = }}</ref><ref>{{cite news| author = Bigornia, Amante.
| title = The 'consultations' on Charter change| url = http://news.google.com/newspapers?id=no8VAAAAIBAJ&sjid=bQsEAAAAIBAJ&pg=4208,1807319&dq=| newspaper = The Manila Standard| date = 17. 9. 1997.| accessdate = 26. 11. 2014.}}</ref>
Линија 155 ⟶ 154:
[[Датотека:Philippines Population Density Map.svg|200п|мини|десно|Густина насељености по провинцијама у 2009. години.]]
Први попис становништва на Филипинима је спроведен 1877. године када је евидентирано 5.567.685 становника.<ref name="цензус">{{Cite web | url = http://www.nscb.gov.ph/secstat/d_popn.asp | title = Population of the Philippines Census Years 1799 to 2007 | accessdate = 6. 11. 2014. | work = | publisher = Republic of the Philippines. National Statistical Coordination Board | date = | archive-url = https://web.archive.org/web/20120704171010/http://www.nscb.gov.ph/secstat/d_popn.asp | archive-date = 04. 07. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref> Филипини су 2014. постали дванаеста земља на свету са више од сто милиона становника. Процене су да половина становништва живи на острву Лузон. У раздобљу између 1990. и 2000. број становника је растао по годишњој стопи од 2,34%, док је између 2000. и 2010. тај пораст износио 1,9%.<ref name="цензус" /> Мушкарци чине 50,4% а жене 49,6% становништва.<ref name="цензус2" >{{Cite web | url = http://pcw.gov.ph/statistics/201405/population-families-and-household-statistics | title = Population, families and household statistics | accessdate = 6. 11. 2014. | work = | publisher = National Statistics Office | date = 13. 5. 2014.}}</ref> Очекивани животни век је 71,7 година; за жене је 73,9 док је за мушкарце 69,5 година.<ref>{{Cite web | url = http://web0.psa.gov.ph/content/life-expectancy-birth-women | title = Life Expectancy at Birth of Women | accessdate = 6. 11. 2014. | work = National Statistics Office | publisher = National Statistics Office | date = 8. 6. 2011.}}</ref> Просечна старост становништва је 23,4 године;<ref name="цензус2" /> особе старије од 18 година чине 60,3% становништва.<ref name="цензус2" /> Око десет милиона Филипинаца живи у иностранству.<ref>{{Cite web | url = http://www.cfo.gov.ph/pdf/statistics/Stock%202010.pdf | title = Stock Estimate of Overseas Filipinos | accessdate = 6. 11. 2014. | work = | publisher = Commission on Filipinos Overseas | date = | format = PDF}}</ref>
=== Градови ===
Линија 161 ⟶ 160:
Шире подручје града [[Манила|Маниле]] је најнасељенија област на Филипинима, док је у светским оквирима овај град на једанаестом месту. Према подацима из 2007. Манила је имала 11.553.427 становника, или 13% укупног становништва државе.<ref name="phcensus">{{cite web | url = http://www.census.gov.ph/data/census2007/index.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120716233046/http://www.census.gov.ph/data/census2007/index.html| archivedate = 16. 7. 2012.| title = Total Population and Annual Population Growth Rates by Region: Population Censuses 1995, 2000, and 2007| author = Republic of the Philippines. National Statistics Office. | date = April 2008 | accessdate = 6. 11. 2014.}}</ref> Заједно са предграђима и околним провинцијама ([[Булакан]], [[Кавите]], [[Лагуна (провинција)|Лагуна]], и [[Ризал]]) Манила има двадесет један милион становника.<ref name="phcensus"/>
Друштвени производ ширег подручја Маниле 2009. године је износио 468,4 милијарде [[Филипински пезо|филипинских пезоса]] што представља 33% БДП Филипина.<ref>{{Cite web | url = http://www.nscb.gov.ph/grdp/2008/2008conlev.asp | title = Gross Regional Domestic Products | accessdate = 6. 11. 2014. | work = National Statistical Coordination Board
== Административна подела ==
Линија 222 ⟶ 221:
| wikinews = Филипини
}}
* [https://web.archive.org/web/20070609185330/http://www.op.gov.ph/ Председник Филипина]
* [http://www.gov.ph/ Влада Филипина]
| |||