УОсновну Новомшколу Саду је после основне школе завршиои шест разреда гимназије (1834—1840) похађао је у Новом Саду. Потом студирао филозофију у [[Сегедин]]у и [[Братислава|Пожуну]]., Студијеи права похађао јеправо у [[Пешта|Пешти]], [[Беч]]у и [[Хале]]у, где је 1849. промовисан запостао докторадоктор правних наука.
Крајем 1849. постаоименован је другиза другог секретарсекретара великог жупана [[Бачка жупанија|Бачке жупаније]] Исидора Николића Србоградског. УПотом то време постао је присталица [[Вук Стефановић Караџић|Вукове реформе]]. После службовања у Бачкој жупанији постао јепостаје срески начелник у [[Баја|Баји]], а од 1859. чиновник у Министарству унутрашњих послова у [[Беч]]у. Када је укинуто [[Војводство Србија и Тамишки Банат]], кратко време био је већник намесништва у [[Темишвар]]у, а затим саветник одсека Министарства просвете у [[Будимпешта|Будимпешти]]. На местуфункцији комесара рестаурације Новосадског магистрата убрзао је избор [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]] за градоначелника и тиме допринео да 20. марта 1861. дође до обнове градске власти. Као присталица конзервативне политике и ванстраначка личност биран је за посланика у Угарском сабору и на Народно-црквеном сабору у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Велико негодовање либералног дела српског грађанства изазвао је два пута: давањем подршке [[Патријарх српски Герман (Анђелић)|Герману Анђелићу]] на изборима за патријарха 1881. и 1897. када је на конференцији код министра председника мађарске владе Банфија предлагао измену темељног државног закона на коме је почивала српска народна аутономија.
Био је редовни, а од 1863. почасни члан [[Матица српска|Матице српске]] и од 1901. члан њеног Књижевног одељења. На изборима за председника Матице 1888. био је противкандидат Милошу Димитријевићу, али је поражен. Уз Павла Гостовића и Луку Јоцића био је извршилац тестамента [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]]. Матица српска објавила му је ''Успомене из нашег црквено-народног живота'', које обухватају догађаје у [[Војводина|Војводини]] од 1840. до 1876.
Са Персидом Шилић имао је сина Александра и ћерку Софију. С обзиром да је надживео оба детета, по сопственој жељи сахрањен је поред њих у Будиму. Удовица Персида завештала је имовину (куће у Грчкошколској улици и 211 јутара земље) [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Српској православној великој гимназији]] у Новом Саду.<ref>{{Cite book|title = Српски биографски речник. Том 5, Кв.-Мао|last=|first=|publisher=Матица српска|year=2011|id=|location=Нови Сад|pages=824-825}}</ref>
