Умро је 17. априла 1932. године усред усхићења и клицања, после одржаног говора на прослави педесетогодишњице ђачке литерарне дружине „Јавор“ Треће београдске гимназије, коју је основао као млад професор.{{sfn|Рељић|1997}}
Сахрањен је свечано следећег дана,{{sfn|Политика|18. 4. 1932|p=4}} уз присуство преставникапредставника радикала, Народног позоришта, Професорског удружења, његових бивших ученика. {{sfn|Политика|19. 4. 1932|p=11}} На његовој гробници на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу у Београду]] налази се мушко попрсје, дело [[Симеон Роксандић|Симеона Роксандића]] из 1912. године.{{sfn|Секулић|2013|p=181}}
=== Породица ===
Риста је, у знак сећања на родитеље, основао је „Фонд Јована и Јулијане Одавић“, чијом имовином је располагала [[САНУ|Академија наука]].{{sfn|Бачко|22. 10. 2015}}
Његова супруга била је Анђелија или Анђела, ћерка гвожђарког трговца Светозара Јанковића.{{sfn|Бачко|22. 10. 2015}} Она је 1949. годинагодине написала биографију о Ристи Одавићу.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} Рукопис се чува у Личном фонду Ристе Одавиће у Архиву Србије,Одавића у Архиву Србије, који је 1994. године проглашен за културно добро од изузетног значаја. Фонд садржи рукописе његових дела, редакцијски материјал часописа, документа о Народном позоришту, исписе и преписе старих докумената, преписку, фотографије из приватног и јавног, културног живота.{{sfn|Рељић|2008}}
