Венера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
м razne ispravke |
||
Ред 86:
<ref>{{cite web| title = Active Volcanoes on Venus?| url = http://www.skyandtelescope.com/news/Active-Volcanoes-on-Venus-251323301.html| publisher = Sky and Telescope| year = 2014| last = Hall| first = Shannon| accessdate = 2. 4. 2014.}}</ref>
Ударни кратери на површини Венере имају димензије између 3—280 км. Како је атмосфера Венере веома густа, објекти који улазе у њу толико успоравају у највећем броју случајева да се на површину планете спусте без икаквог удара (уколико имају мање вредности [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] од одређених), док свемирски пројектили димензија мањих од 50
| title = Effects of the Venusian atmosphere on incoming meteoroids and the impact crater population
| journal = Icarus| volume = 112| issue = 1| doi = 10.1006/icar.1994.1180| bibcode = 1994Icar..112..253H| pages = 253–281}}</ref><ref>{{harvnb|Morrison|2003|pp=}}</ref>
Ред 101:
Око 80% површине је прекривено доста заравњеним вулканским површима које су у једном мањем делу готово углачане и са којих се издишу стрми вулкански гребени.<ref>{{cite journal| author1 = Basilevsky, Alexander T. | author2 = Head, James W., III | title = Global stratigraphy of Venus: Analysis of a random sample of thirty-six test areas| year = 1995| journal = Earth, Moon, and Planets| volume = 66| issue = 3| bibcode = 1995EM&P...66..285B | doi = 10.1007/BF00579467| pages = 285–336}}</ref> Преосталих 20% заузимају две велике висоравни које су означене као „континети“ (''-{Terra}-''). Северни континент или ''[[Иштар тера]]'' налази се на северној хемисфери, величине је [[аустралија|Аустралије]], а име је добио по [[вавилонија|вавилонској]] богињи лепоте [[Иштар]]. На овој висоравни налази се и планина [[Максвел монтес|Максвел]], највиши врх Венере који лежи на 11 км изнад просечне површинске висине. Јужни континент носи назив ''[[Афродита тера]]'', знатно је већих димензија (његове димензије одговарају површини [[Јужна Америка|Јужне Америке]]) и испресецан је бројним раседима и пукотинама.<ref name="Kaufmann">{{harvnb|Kaufmann|1994|p=204}}</ref>
На површини планете се налази свега неколико ударних [[Метеорит|метеорских]] кратера, што имплицира релативну младост површинског дела планете, од око 300 до 600 милиона година.<ref name="Nimmo98" /><ref name="Strom1994" /> На површини Венере се налази неколико специфичних облика вулканског рељефа карактеристичних искључиво за ову планету. Међу њима издвајају се вулканска узвишења са заравњеним, и на моменте готово углађеним врховима, која својом физиономијом доста подсећају на палачинке. Та узвишења називају се ''[[фарум|фара]]'' (-{''farra''}-) и њихове димензије варирају између 20 и 50 км у пречнику, односно између 100 и 1.000
Већина рељефних формација на Венери добила је имена по женама из историје и митологије.<ref>{{cite conference| author1 = Batson, R.M. | last2 = Russell| first2 = J. F. | title = Naming the Newly Found Landforms on Venus| booktitle = Procedings of the Lunar and Planetary Science Conference XXII| date = 18–22 March 1991| location = Houston, Texas| url = http://www.lpi.usra.edu/meetings/lpsc1991/pdf/1033.pdf| format = PDF| accessdate = 12. 7. 2009.| pages = 65}}</ref> Изузетак су једино планина Максвел која је име добила по [[шкотска|шкотском]] математичару и физичару [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмсу Максвелу]] и висоравни [[Алфа регио|Алфа]], [[Бета регио|Бета]] и [[Овда регио|Овда]]. Поменути локалитети су добили имена пре него што је [[Međunarodna astronomska unija|Међународна астрономска унија]] усвојила јединствени систем планетарне номенклатуре.<ref name="jpl-magellan">{{Cite book| editor = Young, C.| url = http://www2.jpl.nasa.gov/magellan/guide.html| year = 1990| title = The Magellan Venus Explorer's Guide| edition = JPL Publication 90-24| publisher = Jet Propulsion Laboratory| location = California}}</ref>
Ред 161:
[[Тропосфера]] је најгушћи део Венерине атмосфере, и обухвата појас од површине планете до 65 км у висину. Ветрови су на површини веома спори (готово да и не постоје),<ref name=Basilevsky2003/> температуре и притисак опадају са висином и на горњој граници тропосфере достижу вредности сличне онима на Земљи.<ref name=Svedhem2007/><ref name=Patzold2007/>
[[Атмосферски притисак]] на површини је за преко 92 пута виши у односу на Земљу (поређења ради, атмосферски притисак на површини Венере једнак је ономе на Земљи на дубини од 910
Изразито високе концентрације [[угљен-диоксид|-{CO<sub>2</sub>}-]] у атмосфери заједно са воденом паром и сумпор-диоксидом стварају веома јак „[[ефекат стаклене баште]]“ која задржава највећи део сунчевог топлотног зрачења, те је са просечним површинским температурама од око 740[[Келвин|К]] (око 467 [[степен целзијуса|°C]]) Венера најтоплија планета у целом [[сунчев систем|Сунчевом систему]] (топлија чак и од [[Меркур]]а, иако прима и до 4 пута мање топлотне енергије). Просечне вредности површинских температура су изнад тачки топљења [[олово|олова]] (327 °C), [[калај]]а (232 °C) и [[цинк]]а (420 °C). Дебео слој тропосфере такође смањује на минимум температурне разлике између дана и ноћи, упркос чињеници да због споре ротације један соларни дан на Венери траје 116,5 земаљских дана (обданица траје 58,3 земаљска дана).<ref name=Basilevsky2003/>
Ред 355:
| {{застава|САД}} || [[Маринер 2]] || 27. август 1962. || сонда (прелет) || ''први успешан прелет око планете''
|-
| {{застава|СССР}} || [[Спутник 20]] || 1. септембар 1962. ||
|-
| {{застава|СССР}} || [[Спутник 21]] || 12. септембар 1962. ||
|-
| {{застава|СССР}} || [[Космос-21|Космос 21]] || 11. новембар 1963. || || ''тестни лет ка Венери''
Ред 363:
| {{застава|СССР}} || [[Венера 1964А]] || 19. фебруар 1964. || || ''неуспешно лансирање''
|-
| {{застава|СССР}} || [[Венера 1964Б]] || 1. март 1964. ||
|-
| {{застава|СССР}} || [[Космос-27|Космос 27]] || 27. март 1964. || || ''неуспешан прелет''
| |||