Михаил Горбачов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
|||
Ред 52:
Горбачов није радио у тајности. Иако се Брежњевљева ера обично сматрала као економска стагнација, бројни економски експерименти (посебно у организовању предузећа и партнерства са западним компанијама) су се одвили. О бројним реформским идејама су расправљали руководиоци склони технократији, који су за то често користили просторије Савеза младих комуниста. Такозвана Комсомолска генерација ће се показати као Горбачовљева најприхватљивија публика и расадник многих пост-комунистичких привредника и политичара, посебно у [[Балтичке земље|Балтичким земљама]].
Прва реформа представљена за време Горбачова је била алкохолна реформа 1985, која је замишљена да се бори против широко распрострањеног [[алкохолизам|алкохолизма]] у Совјетском Савезу. Цене [[вотка|вотке]], [[вино|вина]] и [[пиво|пива]] су подигнуте, а њихова продаја је била ограничена. Људима који су ухваћени пијани на послу или на јавним местима се одмах судило. Забрањена су пића на јавним местима и у возовима. Сцене конзумирања алкохола су избациване из филмова. Реформе нису имале значајнијег утицаја на алкохолизам у земљи, али су економски биле озбиљан ударац за државни буџет (губитак од око 100 милијарди [[Совјетска рубља|рубљи]] према [[Александар Јаковљев (политичар)|Александру Јаковљеву]]) након што се производња алкохола преселила на [[црна берза|црну берзу]].
Алкохолна реформа је била окидач која је изазвала ланац дешавања који се завршио распадом Совјетског Савеза и дубоком економском кризом у новооснованој [[Заједница независних држава|Заједници Независних Држава]] шест година касније.<!-- Недостаје извор за ову тврдњу. --> [[Закон о кооперацији]] донесен маја 1988. је била можда најрадикалнија економска реформа током прве половине Горбачовљеве ере. Први пут после [[Владимир Лењин|Лењинове]] [[Нова економска политика|Нове економске политике]], закон је дозвољавао приватно власништво у деланостима услуга, занатства и спољне трговине. Закон је у почетку наметнуо високе порезе, али је касније измењен да би се избегло обесхрабривање приватног сектора. Под овом одредбом, приватни ресторани, продавнице и занатске радње су постале део совјетске сцене. Треба напоменути да су неке републике игнорисале ова ограничења. На пример, у [[Естонија|Естоније]] приватницима је било дозвољено да склапају партнерства са страним компанијама.
| |||