Иран — разлика између измена

[[Арапско освајање Персије|Освајање Ирана]] почиње [[637]], с [[Ебу Бекр|Абу Бекром]]. Након освајања [[Ктесифон]]а, главног града царства, муслимани су победили сасанидску војску код [[Битка код Нихаванда|Нихаванда]] [[642]]. године. Након тога Иран је брзо освојен, а преобраћивање на ислам врло је убрзано трајало до 9. века. Иран је исламизован, али никад није арабизован, за разлику од других крајева које је освојио калифат.<ref name="lewis">{{en icon}} [http://www.tau.ac.il/dayancenter/mel/lewis.pdf ''Iran in history''] {{Wayback| url = http://www.tau.ac.il/dayancenter/mel/lewis.pdf | date = 5. 02. 200920090619215644 }}, Bernard Lewis, Moshe Dayan Center for Middle Eastern and African Studies, Sveučilište u Tel Avivu, 2001. godine</ref>

Иранско становништво се преобратило на [[дванаестници|имамитски]] [[шиизам|шиитизам]] у 16. веку, за време [[Исмаил I|шаха Исмаила I]], првог [[Сафавиди|сафавидског]] владара. Ово преобраћење извршено је ради супростављања доминацији сунитских [[Османско царство|османских]] [[Турци|Турака]] и како би се створио јединствен ирански идентитет. Преобраћење је било обавезно, под претњом смрћу.<ref>{{en icon}} Ehsan Yarshater, [http://www.iranica.com/newsite/articles/v13f3/v13f3001d.html « Iran - The Safavids »] {{Wayback| url = http://www.iranica.com/newsite/articles/v13f3/v13f3001d.html | date = 16. 01. 200920090116041047 }}, ''[[Encyclopædia Iranica]]'', 2006</ref>

Због [[Иранска талачка криза|иранске талачке кризе]] (окупације амбасаде Сједињених Америчких Држава у Техерану између [[4. новембар|4. новембра]] 1979. и [[20. јануар]]а [[1981]]. и узимање особља за таоце) [[Џими Картер|Картерова]] администрација је прекинула дипломатске везе с Ираном и [[7. април]]а [[1980]]. наметнула економске санкције. Дана [[22. септембар|22. септембра]] 1980, користећи слабост иранских оружаних снага под новим исламским режимом,<ref>{{en icon}} [http://www.cmc.sandia.gov/links/cmc-papers/mcnair48.pdf « Khomeini’s Incorporation of the Iranian Military »] {{Wayback| url = http://www.cmc.sandia.gov/links/cmc-papers/mcnair48.pdf | date = 23. 09. 200620060923193704 }}, Mark Roberts, ''McNair Paper 48'', Institute for National Strategic Studies, siječanj 1996.</ref> [[Ирачко-ирански рат|Ирак је напао Иран]]. Службена политика [[Сједињене Америчке Државе|САД]] тражила је изолацију Ирана. САД и њени савезници пружили су оружје и технологију режиму [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] који је хтео да освоји нафтна поља у [[Хузестан]]у.<ref>{{en icon}} [http://www.twq.com/07winter/docs/07winter_bradley.pdf « Iran’s Ethnic Tinderbox »], John R. Bradley, ''The Washington Quarterly'', hiver 2006-2007</ref> Чланови [[Роналд Реган|Реганове]] администрације у тајности су продавали оружје и делове Ирану, што је познато под називом [[афера Иран-Контра]]. Иран је пристао на поштовање прекида ватре на основу резолуције 598 [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности ОУН]] [[20. јул]]а [[1987]]. године. Дана [[15. август]]а [[1990]]. Садам Хусеин је пристао да се врати на договоре из Алжира из 1975, тј. ''[[status quo ante bellum]]''.

[[Врховни вођа]] (зван и „вођа револуције”) одговоран је за надгледање опште политике Исламске Републике Ирана.<ref name="iran constit">{{fr}} [http://www.jurispolis.com/dt/mat/dr_ir_constit1979/dt_ir_constit1979_index.htm Iranski ustav iz 1979.] {{Wayback| url = http://www.jurispolis.com/dt/mat/dr_ir_constit1979/dt_ir_constit1979_index.htm | date = 13. 07. 201120110713125433 }}</ref> Вођу Револуције бира [[Скупштина стручњака]] на неодређено трајање мандата. Вођа је врховни заповедник оружаних снага и контролише војне операције и задатке везане за безбедност, и само он има могућност прогласити рат. Ову државну функцију може вршити само верска особа. Има могућност сменити председника републике од своје функције, након што га врховни суд прогласи кривим за кршење устава или након што му парламент прогласи неспособност по члану 89 устава. Скупштина стручњака одговорна је за надгледање врховног вође у извршавању својих дужности. Тренутни врховни вођа Ирана је [[ајатолах]] [[Али Хамнеј]], који врши ту дужност од [[1989]]. године.

Ирански нуклеарни програм постао је предмет велике расправе између Ирана и западних земаља. Узрок је био велики јаз у политичким погледима на програм између Ирана и западних земаља. Иранска јавност гледа на нуклеарни програм као на начин којим би се увела разноликост у иранске изворе енергије, те као начин којим би се појачала иранска међународна улога<ref name="Barzin" />. Иранска јавност, практично сви политичари и влада уједињени су у томе да Иран мора развити своју нуклеарну индустрију, јер не може прихватити чињеницу да друге земље, као [[Израел]], [[Индија]] или [[Пакистан]] имају атомску енергију, а Иран је не може имати.<ref>{{fr}} [http://www.caucaz.com/home/breve_contenu.php?id=221 Les dessous du programme nucléaire iranien, Dossier Iran 9/10], Thierry Coville i François Gremy</ref> Владе западних земаља имају мишљење да овај нуклеарни програм у цивилне сврхе има скривене намере, те да ће можда бити искоришћен за производњу нуклеарног оружја.<ref name="Barzin">{{fr}}[http://www.payre.com/iran/theses/Political_Economy_of_the_Iranian_Nuclear_Industry.pdf L'économie politique de développement de l'énergie nucléaire en Iran] {{Wayback| url = http://www.payre.com/iran/theses/Political_Economy_of_the_Iranian_Nuclear_Industry.pdf | date = 23. 05. 200620070929201125 }}, Nader Barzin, 2004. [[EHESS]] socio-ekonomska teza o razvoju. стр. 216–218.</ref>^,<ref>[http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/iran_420/question-nucleaire_4050/index.html Nucléaire iranien : réunion des directeurs politiques des ministères des Affaires étrangères des Six] 05/09/2006. Francusko ministarstvo vanjskih poslova</ref> Иран је ратификовао споразум о неширењу нуклеарног оружја [[1970]]. године, према којем је обвезан да не производи и не покушава набавити нуклеарно оружје. Ипак, [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] верује да је због иранске несарадње немогуће спровести инспекције технологије и утврдити користи ли се технологија у војне сврхе, што стоји у извештају директора агенције од 31. августа 2006.<ref>{{en icon}} [http://www.iaea.org/Publications/Documents/Board/2006/gov2006-53.pdf Izvještaj glavnog direktora IAEA-e o provođenu sporazuma o nuklearnom naoružanju u Iranu], [Međunarodna agencija za atomsku energiju. стр. 5.</ref>

Административна структура у Ирану врло често се мијења. [[2005]]. године, у Ирану је постојало 324 шахрестана, 865 бахша, 982 града и 2378 села.<ref>{{en icon}} ''Number of shahrestans, bakhshes, cities and dehestans according to the administrative divisions'', [http://www.sci.org.ir/portal/faces/public/sci_en/ Statistical Center of Iran] {{Wayback| url = http://www.sci.org.ir/portal/faces/public/sci_en/ | date = 1. 06. 200720091113143210 }}, 1383/2005</ref>

Иранска поп музика је развијена [[1970е|1970-их]], а користила је аутохтоне облике и инструменте уз додатак електричне гитаре и неки других карактеристика. Вероватно најпознатија музичарка тог раздобља је пјевачица [[Гугуш]]. [[Поп музика]] није се дуго одржала у Ирану, јер је забрањена након исламске револуције 1979.<ref name="yadegari">{{en icon}} Shahrokh Yadegari, [http://www.internews.org/visavis/BTVPagesInews/Persian_trad_music.html Introduction to Persian Traditional Music] {{Wayback| url = http://www.internews.org/visavis/BTVPagesInews/Persian_trad_music.html | date = 14. 01. 200820090316162731 }}, Internews</ref>