Република Српска — разлика између измена

Република Српска спада у групу [[континенталне земље|контитенталних земаља]] — нема излаз на море, што је карактеристика [[Земља (геополитика)|земаља]] са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. [[Чешка]], [[Швајцарска]], [[Аустрија]] и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — [[панонска низија|панонске]] и [[средоземно море|средоземне]]. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама [[Босна (река)|Босне]] и [[Неретва|Неретве]], пресијецајући [[Динарске планине|динарски планински комплекс]] повезује [[Средња Европа|средњоевропску]] и средоземну макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са [[Балканско полуострво|средњобалканским]] и [[Западна Европа|западноевропским]] простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку [[Сава|Саву]] којом се веже на европску ријечну саобраћајницу [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|Рајна—Мајна—Дунав]]. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и [[Јадранско море|јадранског]] басена са једне стране, и западне Европе и средишњег [[Балканско полуострво|Балкана]], с друге стране. Тако детерминисан њен [[геополитички положај|положај у геополитичком смислу]] има двојак карактер — у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.<ref>{{cite web| url = http://www.republikasrpska.net/srpska/geografija/ | title = Geografija Republike Srpske| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>

Јужни дио Републике Српске, односно простор [[Херцеговина|Херцеговине]] (Хумине) има [[средоземна клима|средоземну климу]], док се простор [[Опутне Рудине|Рудина]] одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе.<ref>{{cite web| url = http://www.republikasrpska.net/srpska/klima/ | title = Klima Republike Srpske| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14&nbsp;°C до 16&nbsp;°C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине Град [[Требиње]]. Распоред падавина је неповољан, пошто [[киша|кише]] највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има [[шума|шумски]] комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације [[храст]]ових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке [[Сава|Саве]] и њених већих притока налази се појас [[храст лужњак|храста лужњака]] који је мјестимично испрекидан шумама [[храст китњак|храста китњака]] и обичног [[граб (дрво)|граба]].<ref>{{cite web| url = http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/EKONOMSKA-I-SOCIJALNA-SLIKA-REPUBLIKE-SRPSKE-I/lat/10598.html| title = Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske| publisher = Glas Srpske| date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у [[Славонија|Славонији]] познат под називом „славонске храстове шуме”. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и [[буква|букове шуме]] претпланинског појаса.

| style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web | url = http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title = Дани плавичасте љепотице | author = | authorlink = | vauthors = | date = 11. 8. 2011. | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 11. 8. 2011}}</ref>

{{location map|Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 43.346806| long = 18.690889| caption = }}

| style="text-align:right" | 1967.<ref>{{cite web| url = http://www.npkozara.com/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=34&lang=sr | title = Национални парк Козара| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>

{{location map|Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 45.008333| long = 16.891667| caption = }}

{{location map|Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.270416 | long = 17.096701| caption = }}

{{location map|Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.458555 | long = 16.455428| caption = }}

{{location map|Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.885239| long = 19.344070| caption = }}

{{location map|Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.379239| long = 17.040798| caption = }}

Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]<ref name="Месиховић">{{Cite book| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 294}}</ref> илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref>{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com | date = | accessdate = 30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]].

Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{cite book| url = | last = Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year = 2006| pages = 12}}</ref>

Република Српска је члан Европске скупштине регија ({{Јез-енгл|Assembly of European Regions AER}}) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења. Потписала је неколико споразума о сарадњи, као нпр. споразум са федералним градом [[Санкт Петербург]]ом ([[Русија]]), Регијом Венето и Провинцијом Ди Белуно ([[Италија]]) и Округом Тромс ([[Норвешка]]).<ref>{{cite web| url = http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14 | title = еСрпска: Представништва РС у иностранству | publisher = Esrpska.com | date = | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref>

[[Влада Републике Српске]] је у циљу унапређења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава ([[Белгија]], [[Израел]], [[Русија]], [[Србија]], [[Њемачка]], [[Аустрија]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кипар]]).<ref>{{cite web| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx | title = Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству | publisher = Vladars.net | date = 10. 8. 2012. | accessdate = 9. 11. 2017}}</ref>{{factчињеница| date = 09. 2018.}}<ref>{{cite web| url = http://www.smedia.rs/vesti/vest/89244/Milorad-Dodik-Otvoreno-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu-Dodik-otvorio-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu.html# | title = Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA | publisher = Smedia.rs | date = 23. 3. 2012. | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| title = Представништво РС и на Кипру| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Predstavnistvo-RS-i-na-Kipru/243930.html| work = Глас Српске| accessdate = 23. 8. 2017}}</ref>

До сада, од стране [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] је било упућено пет извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности Организације уједињених нација]] који су се односили на стање ствари у Републици Српској и Босни и Херцеговини.<ref>{{cite web| url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39882 | title = РТРС: Влада упутила изјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо | publisher = Rtrs.tv | date = | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref>

Република Српска се састоји из 57 општина и 7 градова. Градови су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Требиње|Требиње]] и [[Град Зворник|Зворник]].<ref name="Влада усвојила Приједлог закона о градовима">{{cite web | url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63443 | title = Влада усвојила Приједлог закона о градовима | author = | authorlink = | vauthors = | date = 14. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 15. 6. 2012}}</ref><ref name="Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката ">{{cite web | url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/media/vijesti/Pages/Vlada_Republike_Srpske_utvrdila_vise_zakonskih_projekata.aspx | title = Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката | author = | authorlink = | vauthors = | date = 14. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Влада Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 15. 6. 2012}}</ref><ref>{{Cite web | url = http://www.srna.rs/novosti1/360004/usvojen-zakon-o-gradu-zvornik.htm | title = Usvojen Zakon O Gradu Zvornik | Srna{{Ботовски наслов}} | accessdate = 11. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151211130643/http://www.srna.rs/novosti1/360004/usvojen-zakon-o-gradu-zvornik.htm |archive-date = 11. 12. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> [[Град Источно Сарајево]] чини 6 општина: [[Општина Источни Стари Град|Источни Стари Град]], [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]], [[Општина Пале|Пале]], [[Општина Соколац|Соколац]] и [[Општина Трново (Источно Сарајево)|Трново]]. [[Брчко Дистрикт|Дистрикт Брчко]] има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након [[1995]]. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања [[Бруто домаћи производ|БДП]] по глави становника. У 2013. години у читавој БиХ овај [[Индикатор (друштвене науке)|индикатор]] се процењује са 1.200 до 1.300 -{USD}-, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. Номинални БДП је у 2013. години у цијелој РС износио 8.831.800.000 [[Конвертибилна марка|КМ]].<ref name = "РБРС">{{cite web| url = http://www.irbrs.net/Statistika/Indikatori.aspx?tab=2&lang=cir | title = ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ | publisher = IRBRS | date = | accessdate = 23. 3. 2014}}</ref>

Природна богатства Републике Српске су свакако њене познате планине: Зеленгора, [[Трескавица]], [[Јахорина]], [[Романија (планина)|Романија]], потом [[Грмеч]], [[Козара]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и многе друге, са огромним [[шума|шумским]] и [[лов]]ним богатством.<ref>{{cite web| url = http://turizamrs.org/kategorija/destinacije/planinski-turizam/ | title = Планински туризам | publisher = Туристичка организација Републике Српске | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> По својим смјештајним капацитетима и изграђеној инфраструктури за [[Зимски спортови|зимске спортове]] посебно се издваја планина Јахорина на којој су се [[1984]]. године одржавала такмичења [[Зимске олимпијске игре|Зимских олимпијских игара]]. [[Краљевско село Котроманићево]] се налази на 40 km удаљености од [[Добој]]а, магистралним путем који повезује планине [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Вучијак]] са равничарским предјелима [[Посавина|Посавине]]. Село је изграђено је на обали [[Величанка|Величанке]], ријеке која је изузетно богата рибљом фауном и шкољкама (што свједочи и о њеној чистоћи), а комплетан простор чини природни амбијент идеалан за одмор и рекреацију.<ref>{{cite web| title = Етно-село Котроманићево| url = http://turizamrs.org/etno-selo-kotromanicevo/?lng=lat| publisher = Туристичка организација Републике Српске| accessdate = 19. 7. 2016}}</ref>

Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web | url = http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | coauthors = | date = 25. 8. 2011. | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 29. 8. 2011.}}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web | url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = | authorlink = | coauthors = | date = 5. 7. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 6. 7. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини“, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика“, 28. јун 2013)]</ref>

[[1993]]. године на [[Јахорина|Јахорини]], основано је [[Удружење књижевника Српске]], под предсједништвом професора и политичара [[Никола Кољевић|Николе Кољевића]]. Од 2003. године, предсједник удружења је [[Зоран Костић (књижевник)|Зоран Костић]] који је сједиште премјестио из [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српског Сарајева]] у [[Бања Лука|Бању Луку]].<ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа">{{cite web | url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 | title = Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = | authorlink = | vauthors = | date = 20. 3. 2009 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца">{{cite web | url = http://www.spc.rs/sr/slava_stare_crkve_u_mostaru_i_corovicevi_susreti_pisaca | title = Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца | author = | authorlink = | vauthors = | date = 24. 9. 2008 | format = | work = | publisher = Српска православна црква | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Бањалука заборавила Мешу Селимовића">{{cite web | url = http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | title = Бањалука заборавила Мешу Селимовића | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 11. 2010 | format = | work = | publisher = Глас Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Вишеградска стаза 2009.">{{cite web | url = http://archive.is/XXtaK | title = Вишеградска стаза 2009. | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 6. 2009 | format = | work = | publisher = Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Источно Сарајево | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref> Предсједник сарајевско-романијско-дринске подружнице је [[Недељко Зеленовић]].<ref name="Аутори Завичајне збирке: Недељко Жугић">{{cite web| title = Недељко Зеленовић| url = http://www.matbibli.rs.ba/index.php/autori/117-2014-02-12-08-34-33| website = www.matbibli.rs.ba| accessdate = 9. 11. 2017| language = sr}}</ref>

Оснивачка скупштина [[Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”|Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”]] одржана је у Бањалуци, у децембру [[2015]]. године, а за предсједника је изабран [[Драга Мастиловић (професор)|Драга Мастиловић]], декан [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву]]. Као циљеви Удружења наведени су унапређивање научно-истраживачке дјелатности у области историјске науке на простору Републике Српске и популарисање тих резултата, унапређење наставе историје и стручно усавршавање наставничког кадра.<ref name="Драга Мастиловић предсједник Удружења историчара">{{cite web | url = http://banjaluka.net/osnovano-prvo-drustvo-istoricara-srpske/ |archive-url= | title = Osnovano prvo društvo istoričara Srpske | author = | authorlink = | vauthors = | date = | format = | work = | publisher = banjaluka.net | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 16. 12. 2015}}</ref>

[[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице српске у Републици Српској]], његови органи и радна тијела, посебну пажњу поклониће изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа у Републици Српској и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]; организовању енциклопедијског рада у области друштвених и природних наука; издавању капиталних дјела из области књижевности, науке и умјетности, обради, чувању и заштити архивске грађе; сарадњи са академијама наука и умјетности и универзитетима у земљи и иностранству; обезбјеђењу донација, легата и других поклона и њиховом коришћењу у складу са вољом дародавца или легатора итд.<ref>{{cite journal| url = http://predstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/bilten_1_cir.pdf | title = Билтен, бр. 1 | publisher = | date = октобар 2010 | accessdate = 9. 11. 2017}}</ref>

Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је [[ФК Борац Бања Лука]]. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ.<ref>{{cite web| url = http://www.banjaluka.com/vijesti/sport/fudbal/2011/11/27/fk-borac-%E2%80%93-od-1925-do-danas/| title = FK ”Borac” — od 1925. do danas| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> А провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Најстарији фудбалски клуб у Републици Српској је [[ФК Славија Источно Сарајево|ФК Славија]], који је основан [[1908]]. године и такмичио се у [[Првенство Југославије у фудбалу|првенству Краљевине Југославије у фудбалу]]. Од већих фудбалских клубова ту су још: [[ФК Рудар Приједор]], [[ФК Радник Бијељина]] и [[ФК Леотар]], који је и први шампион [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу]]. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче — [[ФК Модрича Максима]].

Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је [[РК Борац Бања Лука]] који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне [[SEHA liga|СЕХА рукометне лиге]]. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и [[РК Слога Добој]]. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 50 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи — [[Међународни рукометни турнир шампиона Добој|ТВ турнир шампиона]].<ref>{{cite web| url = http://www.tvturnirdoboj.com/ | title = Medjunarodni TV turnir Doboj| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>

Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22. април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп — [[Ивана Нинковић]] наступила је на [[Летње олимпијске игре 2012.|Олимпијским играма у Лондону]].<ref>{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/sport/olympics/2012/athletes/cdb498b0-1b48-4e10-8c02-30a0a45c7148| title = London 2012 — Ivana Ninkovic| publisher = [[Би-Би-Си|BBC]]| date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> У граду Требињу такође живи пливачки спорт.