Лабуд Кусовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
|||
Ред 24:
Након што је докторирао у Бечу вратио се у Београд, где је ухапшен [[1927]]. године.<ref name="Drachkovitch"/> Фебруара 1928. је ослобођен, након чега је са женом напустио земљу. Након боравка у Бечу отишли су у Москву, где су се придружили југословенској делегацији Коминтерне.<ref name="Drachkovitch">{{Cite book|last=Drachkovitch|first=Milorad M.|title=Biographical Dictionary of the Comintern|url=http://books.google.com/books?id=UWALiF59JU4C&pg=PA243|year=1986|publisher=Hoover Press|isbn=978-0-8179-8403-8|pages=243–}}</ref> Емигрирао је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] [[1932]]. године.<ref name="vanpartijske-emigracije"/> До [[1937]]. године радио је у апарату Црвене синдикалне интернационале.
Од [[1937]]. године је прешао у [[Париз]], где ради у апарату [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].<ref name="vanpartijske-emigracije"/> Под псеудонимом Обар је постао члан Централног комитета КПЈ у Паризу.<ref name="Drachkovitch"/> По избијању [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], у Паризу је одмах формиран Међународни комитет за помоћ Шпанији, у коме је радио Лабуд Кусовац, и Југословенски национални комитет који је постао главни пункт за прихват и упућивање југословенских добровољаца у Шпанију.<ref>{{Cite web |url=http://www.isi.mod.gov.rs/images/biblioteka/vig_feb_2008_print.pdf |title={title} |access-date=23. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160706060327/http://www.isi.mod.gov.rs/images/biblioteka/vig_feb_2008_print.pdf |archive-date=06. 07. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref>
Након ликвидације генералног секретара Милана Горкића [[1937]]. године, двојица париских вођа КПЈ, Далматинац [[Иво Марић]] и Црногорац Лабуд Кусовац, настојали су да се позиционирају као његови наследници.<ref name="Banac">{{Cite book|last=Banac|first=Ivo|title=With Stalin Against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism|url=http://books.google.com/books?id=jS69IRtTA3gC&pg=PA67|year=1988|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-2186-0|pages=67–}}</ref> Марић и Кусовац су били све до [[1938]]. у [[Париз]]у. Док је Кусовац био секретар Шпанског комитета, дотле је Марић радио у емиграцијским организацијама.<ref name="Pavlović"/>
Ред 30:
[[Јул]]а 1938. године [[Јосип Броз Тито]] је у писму шефу Коминтерне [[Георги Димитров]]у изјавио да је искључио своје супарнике Лабуда Кусовца и Иву Марића из КПЈ.{{sfn|Auty|1974|pp=154}} Истог месеца, париска полиција је отказала гостопримство др Лабуду Кусовцу, Ивану Марићу и њиховим супругама, затим [[Живојин Павловић (комуниста)|Живојину Павловићу]] и још неколицини њихових блиских сарадника.<ref name="Pavlović">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: Приказ и открића о делатности и организацији Стаљинског терора]</ref>
Године [[1939]]. Тито га је, заједно са Марићем и другим вођама [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], искључио из Партије током [[Велика чистка|Велике чистке]].<ref name="Petranović-Zečević">[http://www.znaci.net/00001/138 Branko Petranović, Momčilo Zečević: JUGOSLAVIJA 1918-1988]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (poglavlje [http://www.znaci.net/00001/138_35.pdf ORGANIZACIONO-IDEOLOŠKO SAZREVANJE KPJ U PREDVEČERJE APRILSKOG RATA])</ref> Образложење је гласило: „Разорно антипартијско дјеловање, групашење, уношење забуне у редове Партије, ширење лажних гласина и везе са троцкистичким и другим сумњивим елементима, итд."<ref name="Petranović-Zečević"/> Његова жена [[Кристина Кусовац]] је тада била избачена из КПЈ заједно са њим.
Лабуд Кусовац је после рата враћен у КПЈ, али је [[1948]]. године заједно са женом ухапшен и послат на [[затвор Голи оток]]. Осуђен је на две године, али је у логору провео шест година.<ref name="Drachkovitch"/> Остао је међу последњим затвореницима на Голом отоку. Пуштен је тек 5. августа [[1954]]. године.<ref>[http://www.goli-otok.hr/index.php?task=informbureau&act=ik Udruga Goli otok "Ante Zemljar]</ref>
| |||