Зуска Медвеђова — разлика између измена

Зуска Медвеђова је рођена у [[Бачки Петровац|Бачком Петровцу]] у сељачкој породици. Њен отац је био Јан Медвеђа (1858 - 1945), мајка Марија Медвеђова (1859 - 1939) и имала је две сестре, Катарину Зорању и Марију Спевак и брата Јана који је живео у [[Праг]]у. То што је одрасла у сељачкој породици ће значајно утицати на њено стваралаштво, а свој ликовни талент је показивала још у основној школи. Њен учитељ Јулијус Кубањ је приметио њен таленат и наговорио је њене родитеље да је пошаљу на студије, али они нису били у могућности да то ураде. Први пут је своја дела изложила јавно током Народног збора и Словачких народних свечаности у Петровцу 28. августа 1919. године где су уз дела познатог академског сликара [[Карол Милослав Лехотски|Карола Милослава Лехотског]] биле изложене слике два аматерска сликара, Ивана Групника и Андреја Лабата, биле изложене слике и скулптуре "самоуке сељачке девојке" - Медвеђове.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=25}}</ref>

 

 

== Сликарска каријера ==

 

== Стил и тематика ==

Сликарско дело Зуске Медвеђове следи идејно-естетичку традицију словачког сликарства народног жанра и примењене мотиве из свакодневног живота [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]]. а Медвеђова је у главном сликала фигуралне композиције, портрете и мртву природу. У њеним фигурланим композицијама доминирају народни призори. Традиоционални фоклорни облик етнографског сликарства је почела да негује још дој је била самоук (''Орачица'', ''Словачка соба'' и друге слике које садрже елементе наивног ликовног израза су примери овога) и наставила је током студија и касније све до краја ђивота. Слике које припадају овој групи су ''Свадба'', ''Недеља'', ''Ручак на њиви'', ''Орач'', као и бројне слике са мотивима жетве. Композиција њених слика је статична и она групише фигуре по по закону симетрије. Најбројнија дела њеног ликовног стваралаштва су портрети. Сликала је портрете зналајних личности, писаца и културних последника, али и својих рођака, пријатеља и познаника. Током живота је насликала читаву галерију словачких јавних и културних посленика - Вансову, Тимраву, Шкултетија, Хвиездослава, Чајаке, Квачалу, Кубанија, ВХВ и скор све значајније људе из позоришта у Петровцу. Ликови на портретима се смеше, а понекад се јавља и весео поглед. Главна карактеристика њених портрета је традиционални, емпиријски, предметно-документарни приступ. Медвеђова је радо сликала и мртву природу, поготово [[цвеће]]. Оно што је доминирало као мотив у њеним сликама [[пејзаж]]а су летњи призори и равничарска поља прекривена пшеницом. Осим оваквих слика, радила је и слике плодних поља са вијугавим пољским путевима, али увек је доминирала равница. Током студија у Прагу, Медвеђова је насликала велики број студијских актова на којима је вежбала употребу светлости и сенке и доста њих је сачувала.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=37; 43; 67; 103; 113; 125}}</ref>

 

 

== Галерија ==

 

== Види такође ==