Паун Јанковић — разлика између измена

'''Паун Јанковић Баћа''' ([[Михајловац (Смедерево)|Коњска]], 1808 — [[Смедерево]], [[25. јул]] [[1865]]) је био [[Срби|српски]] [[политичар]], један од најистакнутијих [[уставобранитељи|уставобранитеља]], члан Савета (1840—1857), један краћи период током 1840. био је вршилац дужности [[Списак председника влада Србије|председника владе]], затим заступник министра спољних послова (1840), министар правде и просвете (1842—1847) и финансија (1848—1854).<ref>{{Cite book| url = http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0550-2179/2011/0550-21791101521S.pdf| title = Зборник радова Правног факултета - Аутентична тумачења Закона о повраћају земаља (1839)| last = Урош| first = Станковић| publisher = Универзитет у Новом Саду, Правни факултет|p=521-534| year = 2011| location = Нови Сад}}</ref>

Паун Јанковић је [[1840]]. након оставке [[Аврам Петронијевић|Аврама Петронијевића]] био одређен да заступа кнежева представника и министра спољних послова, тј. био је вршилац дужности [[Списак председника влада Србије|председника владе Србије]].<ref name="ЖИ"/> На тој дужности остао је релативно кратко. На почетку [[Вучићева буна|Вучићеве буне]] 1842. дочекао је испод смедеревске тврђаве [[Тома Вучић Перишић|Тому Вучића]], који је прелазио из Аустрије у Србију.<ref name="КГ">[http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-1010-1924-001&p=118&e=f&w=1280&h=899 Алекса Ивић, Борба кнеза Михаила и Томе Вучића Перишића, Српски књижевни гласник (1924) књига 1, стр 105-119]{{Мртва веза| date =09 9. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Након тога пратио га је до Колара.<ref name="КГ"/> Постављен је 7. новембра 1842. за министра правде и просвете и на том месту се задржао до 4. фебруара 1847.{{sfn|А. Ивић|1984|p=108}} Као министар просвете издао је ''Устројение јавног училишног наставленија'', што је био први српски школски закон, који је обухватао основну, средњу и вишу школу.<ref name="ЖИ"/> У писању тога закона помагао му је [[Јован Стерија Поповић]]. Док је обављао функцију министра значајно је допринео оснивању [[Смедеревско читалиште|Смедеревског читалишта]] 1846. године, прве установе културе у Смедереву и једне од првих јавних библиотека у Кнежевини Србији.<ref name="библиотека">Народна библиотека Смедерево : [http://www.biblioteka-smederevo.org.rs/node/1 О Библиотеци], приступ 9. 1. 2014</ref> Био је и председник [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]]. Њему је као министру просвете [[Вук Стефановић Караџић]] упутио [[1845]]. своје писмо о српском језику и правопису.<ref name="ЖИ"/> Био је министар финансија од 2. септембра 1848. до 26. децембра 1854. Много је новца потрошио на подизање зграда и на отварање рудника у Мајданпеку.{{sfn|Христић|2006|p=179}} Пошто одатле није било прихода, који би пунили државни буџет, чланови Државног савета бојали су се да ће потрошити све државне новчане резерве, па су га сменили и на његово место поставили [[Александар Ненадовић|Александра Ненадовића]].{{sfn|Христић|2006|p=179}}

* {{Cite book| url = http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0550-2179/2011/0550-21791101521S.pdf| title = Зборник радова Правног факултета - Аутентична тумачења Закона о повраћају земаља (1839)| last = Урош| first = Станковић| publisher = Универзитет у Новом Саду, Правни факултет|p=521-534| year = 2011| location = Нови Сад}}

* {{cite book| ref = harv| last = Јовановић| first = Слободан| title = Уставобранитељи и њихов влада| year = 1932| publisher = Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон| location = Београд|id=| pages = |url=https://books.google.ba/books?id=CIM6AQAAIAAJ}}

* {{cite book| ref = harv| last = Ивић| first = Алекса| title = Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра| year = 1926| publisher = Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон| location = Београд|id=| pages = |url=https://books.google.ba/books?id=HZcaAAAAIAAJ}}

* {{cite book| ref = harv| last = Христић| first = Никола| title = Мемоари 1840—1862| year = 2006| publisher = Просвета| location = Ваљево|id=| pages = |url=https://books.google.ba/books?isbn=8607016687}}

{{Succession box| title = [[Списак председника влада Србије|председник Владе Србије]]| before = [[Аврам Петронијевић]]|| after = [[Ђорђе Протић]]| years = 7. април 1840 —15 мај 1840}}