Википедија

Свети Сава — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
Додата референца на брата
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 25:
Kao младић добио је од оца на управу [[Захумље]] (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на [[Света гора|Свету гору]] и замонашио се у руском [[манастир Пантелејмон|манастиру Светог Пантелејмона]], где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се [[Монаштво|замонашио]] и добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао [[манастир Хиландар]] (1198-99), први и једини српски манастир на [[Света гора|Светој гори]].
 
У Србији је убрзо1202. или 1203. године дошло до рата за власт између Савинесинова браћежупана (1202 илиСтефана 1203)Немање. После измирења (1204. или 1205). године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се [[1217]]. вратио на Свету гору. Године [[1219]]. Сава I Српски је убедио [[Цариградска патријаршија|Васељенског патријарха]] и цара у [[Никеја|Никеји]] да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. [[Васељенски патријарх]] [[Манојло I Цариградски]] је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до [[1233]]. године, да би га тада заменио његов ученик [[Арсеније I Сремац]]. Два пута је путовао у [[Палестина (регион)|Палестину]]. На повратку са другог од тих ходочашћа у [[Света земља|Свету земљу]], смрт га је затекла у тадашњој [[Друго бугарско царство|бугарској]] престоници [[Велико Трново|Великом Трнову]] 14. јануара 1236. Његове мошти је у [[манастир Милешева|манастир Милешеву]] пренео његов нећак, краљ [[Стефан Владислав|Стефан Владислав I]].
 
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „[[Житије Светог Симеона]]“, „[[Карејски типик]]“, „[[Хиландарски типик]]“ и „[[Студенички типик]]“, као и „[[Законоправило]]“. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти ([[27. јануар]] по новом календару) обележава као Дан просвете.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_Сава”