Свети Сава — разлика између измена

м
параграфи
(Референца на Никејско царство)
ознака: уређивање извора (2017)
м (параграфи)
ознака: уређивање извора (2017)
Kao младић добио је од оца на управу [[Захумље]] (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на [[Света гора|Свету гору]] и замонашио се у руском [[манастир Пантелејмон|манастиру Светог Пантелејмона]], где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се [[Монаштво|замонашио]] и добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао [[манастир Хиландар]] (1198-99), први и једини српски манастир на [[Света гора|Светој гори]].
 
У Србији је 1202. или 1203. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења 1204. или 1205. године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се [[1217]]. вратио на Свету гору. Године [[1219]]. Сава I Српски је убедио [[Цариградска патријаршија|Васељенског патријарха]] и [[Никејско_царство|Никејског цара]] да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. [[Васељенски патријарх]] [[Манојло I Цариградски]] је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до [[1233]]. године, да би га тада заменио његов ученик [[Арсеније I Сремац]]. Два пута је путовао у [[Палестина (регион)|Палестину]]. На повратку са другог од тих ходочашћа у [[Света земља|Свету земљу]], смрт га је затекла у тадашњој [[Друго бугарско царство|бугарској]] престоници [[Велико Трново|Великом Трнову]] 14. јануара 1236. Његове мошти је у [[манастир Милешева|манастир Милешеву]] пренео његов нећак, краљ [[Стефан Владислав|Стефан Владислав I]].
 
Сава I Српски је убедио [[Цариградска патријаршија|Васељенског патријарха]] и [[Никејско_царство|Никејског цара]] да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. [[Васељенски патријарх]] [[Манојло I Цариградски]] је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до [[1233]]. године, да би га тада заменио његов ученик [[Арсеније I Сремац]].
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „[[Житије Светог Симеона]]“, „[[Карејски типик]]“, „[[Хиландарски типик]]“ и „[[Студенички типик]]“, као и „[[Законоправило]]“. Образујући будуће службенике [[Православна_црква|православне цркве]] стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У [[Србија|Србији]] и [[Република Српска|Републици Српској]] се дан његове смрти ([[27. јануар]] по новом календару) обележава као Дан просвете.
 
Два пута је путовао у [[Палестина (регион)|Палестину]]. На повратку са другог од тих ходочашћа у [[Света земља|Свету земљу]], смрт га је затекла у тадашњој [[Друго бугарско царство|бугарској]] престоници [[Велико Трново|Великом Трнову]] 14. јануара 1236. Његове мошти је у [[манастир Милешева|манастир Милешеву]] пренео његов нећак, краљ [[Стефан Владислав|Стефан Владислав I]].
 
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „[[Житије Светог Симеона]]“, „[[Карејски типик]]“, „[[Хиландарски типик]]“ и „[[Студенички типик]]“, као и „[[Законоправило]]“.
 
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „[[Житије Светог Симеона]]“, „[[Карејски типик]]“, „[[Хиландарски типик]]“ и „[[Студенички типик]]“, као и „[[Законоправило]]“. Образујући будуће службенике [[Православна_црква|православне цркве]] стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У [[Србија|Србији]] и [[Република Српска|Републици Српској]] се дан његове смрти ([[27. јануар]] по новом календару) обележава као Дан просвете.
 
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против [[Османско царство|Османског царства]], турски заповедник [[Коча Синан-паша|Синан-паша]] је наредио да се спали [[мошти]] Светог Саве на [[Врачар (Београд)|Врачару]] вероватно [[1594]]. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је [[Храм Светог Саве]], највећа православна богомоља код Срба.
794

измене