Рударе (Лесковац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 1:
{{Друго значење3|Рударе}}
{{Насељено место у Србији
| место = Рударе
| слика = Rudare, Leskovac, Pogled na selo, b02.JPG
| опис_слике = Панорама села
| округ = Јабланички
| град = Лесковац
|надм висина=306
| популација = 551
|поштански код=
|позивни број=016
|регистарска ознака=-{LE}-
| гшир = 42.952333
| гдуж = 21.958333
}}
'''Рударе''' је насељено место [[лесковац|града Лесковца]] у [[Јабланички управни округ|Јабланичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 551 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 552 становника).
Ред 25:
== Историја ==
Пре доласка Словена на ова подручја, на месту где се данас налази село постојало је веће византијско насеље. Докази за то представљају темељи данашње [[Манастир Рударе|Рударске цркве]] дуги 19 метара, а широки 9 метара, који су некада били темељи византијске [[базилика|базилике]] из 6. века, на којима је касније подигнута православна црква. Немачки путописац [[Феликс Каниц]], који је у 19. веку обилазио ове крајеве, забележио је да је у близини Рударске цркве некада постојала латинска варош.<ref name="Kanic1999">{{cite book| author = Feliks Kanic| title = Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka| url = http://books.google.com/books?id=8xZcPwAACAAJ| year = 1999| publisher = BMG| isbn = 978-86-7330-093-1| pages = }}</ref> Мештани овог села су у прошлости, обрађујући своје поседе, често налазили делове грнчарије необичног облика, као и цигле које су различитих димензија од данашњих.<ref>{{Cite web | url = http://www.vucje.com/html/mesta.html | title = Вучје и места у околини |
И Рударе је, као и сва остала села у околини, потурчено доласком Османлија на ове просторе. Међутим, постојање цркве која датира најкасније из 17. века, а можда и раније, као и надгробних споменика, стећака и саркофага из прве половине 19. века на гробљу у близини цркве, указује на извесну самосталност мештана села. Према неким подацима, Рударе је, као и суседно село Велико Трњане, успело да очува своју самосталност. Наиме, током 19. века извесни Сулејман Скопљак покушао је да наметне своју власт Рудару и Великом Трњану, али су се села одупрла тако што су послала изасланике у Цариград који су од Порте успели да добију потврду да су села слободна и да нико њима не може господарити.<ref name="leskovackoporecje"/>
Ред 50:
<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |
<timeline>
Ред 91:
| valign="down" width="50%" |
{{Попис
| извор = <ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948 = 470
| п1953 = 497
| п1961 = 483
| п1971 = 522
| п1981 = 560
| п1991 = 552
| п1991н = 552
| п2002с = 557
| п2002 = 551
}}
|}
{{Графикон постоци
| извор = <ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]
| позадина = #ddd
| позиција = left
| шипке =
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|549|99.63}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|2|0.36}}
Ред 117:
{{Графикон пирамида
| извор = <ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов =
| позадина = #eee
| лево2 = м
| десно2 = ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|2.94|1}}
Ред 142:
{{Врста лево десно|5-9|gray|14|41.17|38.23|13}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|16|47.05|55.88|19}}
| просекм = 41.7
| просекж = 41.6
}}
| |||