Бањички логор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 21:
Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} Имао је двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом. Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], док је други део био у надлежности [[Гестапо]]а. Први затвореници доведени су [[9. мај]]а 1941. и затвореници били су [[Јевреји]] и [[Роми]], а од 1941. када је Београд проглашен за [[Јуденфрај]] углавном противници [[Милан Недић|Недићевог]] режима, већином заробљени [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и српски комунисти. Бањички логор представљао је по својој организацији затвор, који је служио за прихватање заточеника из Србије, који би касније били стрељањи у одмаздама. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су [[Трећи рајх|Немци]] држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи{{sfn|Глишић|1970|p=136}}, а од тог броја пар хиљада је стрељано на [[Стрелиште у Јајинцима|стратишту у Јајинцима]]. Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације било уништено 1943, а и многа тела која су била покопана на подручју логора била су пребачена на друга места или су била уништена приликом повлачења.{{sfn|Глишић|1970|p=142}}
Утврђен је за споменик културе [[1984]]. године.<ref>{{cite web| url = http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/banjicki_logor.html | title = Завод за заштиту споменика културе града Београда | publisher = Beogradskonasledje.rs | date = |accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref>
== Оснивање логора ==
Ред 107:
== Коначни показатељи Бањичког логора ==
Према сачуваним бањичким књигама логораша, кроз овај логор је за време окупације прошло тачно 23.288 логораша, од којих је стрељано њих 3.849. Међутим, то је према непотпуним бањичким књигама које су сачуване, док је према стварним показатељима кроз логор прошло близу 250.000 људи и за одмазду стрељано њих 30.000.{{чињеница| date = 09. 2009.}}
Велики број осуђеника није ни увођењен у бањичке књиге већ је директно вођен у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са [[Логор Сајмиште|Старог Сајмишта]], од којих је највише било Јевреја. Они су били транспортовани на Бањицу као попуна квоте која се морала испунити за одмазду, а такође и због интернирања.
Ред 138:
== Музеј Бањичког логора ==
Данас је Бањички логор претворен у '''Музеј Бањичког логора'''. Некадашња соба смрти је претворена у спомен-собу са изложеним стварима и предметима који су некада припадали логорашима.{{чињеница| date = 05. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->
Скупштина града Београда поставила је 1969. године поводом 25-годишњице ослобођења града, спомен-обележје испред зграде бившег концентрационог логора на Бањици. Спомен –обележје је рад вајара Коље Милуновића, а стихови који су уписани Светозара Требјешанина. Том приликом је Музеј града отворио Спомен –собу у једном од објеката бившег логора.
== Референце ==
Ред 145:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Глишић| first = Венцеслав| authorlink = Венцеслав Глишић| coauthors = |title= ТЕРОР И ЗЛОЧИНИ НАЦИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ У СРБИЈИ 1941-1945| year = 1970| url = http://www.znaci.net/00001/84.htm| publisher = Институт за историју радничког покрета Србије, Рад| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| coauthors = |title=Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945| year = 1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}}
* Архив града Београда (бањичке књиге логораша)
* Сима Беговић, Логор Бањица, књиге 1 и 2, Београд, 1989.
| |||