Патријарх српски Павле — разлика између измена

Током 1944. запослио се као [[вјеронаука|вероучитељ]] и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Када је децу изводио на реку један дечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је [[туберкулоза]] предвиђајући му још три месеца живота. Отишао је тада у [[манастир Вујан]] где је живео неко време изолован од осталих монаха и успео је да се излечи од ове болести. У знак захвалности изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем.<ref>{{cite web| url = http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140517093723/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/| archivedate = 17. 05. 2014| title = Вујански крст патријарха Павла („Православље“ број 901)| publisher = Pravoslavlje.spc.rs| date = | accessdate = 27. 4. 2012.|dead-url=no|df=}}</ref><ref>{{cite web| last = Trtović| first = Vesna| url = http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87234/Tuga+u+srpskoj+Svetoj+gori.html | title = Туга у српској Светој гори („Прес“, 16. новембар 2009) | language = српском | publisher = Pressonline.rs | date = 15. 10. 2009. | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Током 1945. године братство из Вујна се преселило у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастир Благовештење]] где је био игуман [[Јулијан Кнежевић]]. Гојко је тада био искушеник и једини међу братством који је имао завршен Богословски факултет. Међу искушеницима је био и Милисав, касније архимандрит [[Јован Радосављевић]]. Гојко је за свога духовника изабрао јеромонаха [[Макарије Миловановић|Макарија Миловановића]], старешину женског [[манастир Јовање|манастира Јовање]]. Макарије је тада био стар монах, водио је строг подвижнички живот и био [[аскеза|аскета]]. Гојко је замонашен у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастиру Благовештењу]] 1948. године и добио име Павле, према [[апостол Павле|апостолу Павлу]]. Замонашио га је његов духовник Макарије. Убрзо се замонашио и Милисав који је за свог духовника изабрао Павла.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]] пред многобројним државницима, о страдању српског народа на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Писао је извештаје Светом синоду о тешком положају Срба и православне цркве на Косову и Метохији. На аутобуској станици у Призрену физички га је напао један Албанац, а било је и других вербалних и физичких напада.<ref>{{cite web| author = D. Z. - M. M. | url = http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163060&title_add=Kosovske%20godine%20posute%20trnjem&kword_add=patrijarh%20pavle | title = Косовске године посуте трњем („Вечерње новости“, 18. новембар 2009) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>

По својој епархији је углавном ишао пешке, од Пећи до манастира Пећке патријаршије, од Приштине до манастира Грачанице. Где није могао пешке ишао је аутобусом јер епархија није имала ауто, касније је епархија имала један [[Вартбург (аутомобил)|вартбург]].<ref>{{cite web| url = http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162970&title_add=Nemojte%20nam%20odmo%C4%87i%20%2C%20time%20%C4%87ete%20pomo%C4%87i&kword_add=patrijarh%20pavle | title = Немојте нам одмоћи, тиме ћете помоћи („Вечерње новости“, 17. новембар 2009) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>

Покренуо је [[1993]]. године у Београду ''[[Академију за уметности и конзервацију]]'', са неколико одсека ([[иконопис]], [[фрескопис]], конзервација), следећих година настава веронауке је враћена у школе (2002), као и Богословски факултет у оквире [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.<ref>{{cite web| url = http://www.spc.rs/sr/istorijat_pravoslavnog_bogoslovskog_fakulteta_univerziteta_u_beogradu | title = Историјат Православног богословског факултета Универзитета у Београду &#124; Српска Православна црква [Званични сајт&#93; | publisher = Spc.rs | date = | accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>

Дана 8. децембра 2005. примљен је на лечење у [[Војномедицинска академија|Војномедицинску академију]] због повреде кука приликом пада у својим одајама. Убрзо се опоравио од ове повреде и вратио у Патријаршију. Пред Васкрс 2006. се опекао врелом водом приликом купања, па је поново отишао на ВМА где је дочекао овај празник, убрзо се опоравио и вратио својим обавезама у Патријаршији.<ref>{{cite web| url = http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zivotom-svedochio-jevandjelje.sr.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120119062335/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zivotom-svedochio-jevandjelje.sr.html| archivedate = 19. 1. 2012.| title = Животом сведочио јеванђеље („Политика“, 16. новембар 2009) | publisher = Politika.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>

Патријарх српски господин Павле је преминуо у [[Београд]]у на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] после дуже болести, у недељу [[15. новембар|15. новембра]] [[2009]]. године око 10.45 часова.<ref>{{cite web| url = http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Preminuo-patrijarh-Pavle.sr.html | title = Преминуо патријарх Павле („Политика“) | publisher = Politika.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = V. N. | url = http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162733&title_add=Preminuo%20patrijarh%20Pavle&kword_add=patrijarh%20pavle | title = Преминуо патријарх Павле („Вечерње новости“, 15. новембар 2009) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Рано тог јутра причестио га је јеромонах Методије, а патријарх је касније умро у сну.<ref name="san"/> [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] је поводом његове смрти прогласила тродневну жалост у Србији (16, 17 и 18. новембар 2009), а дан сахране 19. новембар био је дан жалости у Београду, [[Република Српска|Републици Српској]] и у [[брчко Дистрикт|дистрикту Брчко]]. Од недеље 15. новембра до четвртка 19. новембра тело патријарха Павла налазило се у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] где су непрестано читане молитве и где су верници долазили да му одају почаст. У недељу 15. новембра око 22 сата колона испред Саборне цркве била је дужа од километра<ref>{{cite web| author = (J. D. - Lj. R.) | url = http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87205/%28VIDEO%29+Srbi+%C5%BEale+patrijarha.html | title = Срби жале патријарха („Прес“, 16. новембар 2009) | language = српском | publisher = Pressonline.rs | date = 16. 10. 2009. | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, слично је било и наредних дана када се ред испред Саборне цркве простирао улицом краља Петра и кнез Михаиловом до палате „Албанија“.<ref>{{cite web| author = Ekipa &quot;Novosti&quot; | url = http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163089&title_add=Mali%20smo%20pred%20tobom&kword_add=patrijarh%20pavle | title = Мали смо пред тобом („Вечерње новости“, 18. новембар 2009) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>

Патријарх је, према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. Датум сахране био је четвртак 19. новембар 2009. године.<ref>{{cite web| author = Танјуг | url = http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Sahrana-patrijarha-u-chetvrtak.sr.html | title = Сахрана патријарха у четвртак у 13 часова („Политика“, 16. новембар 2009) | publisher = Politika.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Тог дана заупокојена [[литургија]] била је у Саборној цркви са почетком у 7 сати и 30 минута и служили су је [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|патријарх васељенски Вартоломеј]] и чувар патријаршијског трона [[Амфилохије Радовић|митрополит Амфилохије]] заједно са осталим владикама и свештеницима. После тога [[Литија (поворка)|литија]] са патријарховим телом је кренула према [[Храм Светог Саве|храму Светог Саве]] где је одржано опело у 11 сати. Према процени полиције у литији и на опелу било је присутно око 600.000 људи.<ref>{{cite web| url = http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120121053430/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html| archivedate = 21. 1. 2012. | title = Сахрањен патријарх Павле („Политка“, 20. новембар 2009) | publisher = Politika.rs | date = 20. 11. 2009. | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Осим патријарха Вартоломеја и митрополита Амфилохија, присутнима на опелу се обратио и председник Србије [[Борис Тадић]]. Био је присутан већи број црквених поглавара и делегација, а од православних поглавара осим васељенског патријарха били су: румунски патријарх [[Патријарх румунски Данијел|Данило]], албански архиепископ [[архиепископ албански Анастасије|Анастасије]], чешки и словачки Христифор, уместо [[Патријарх московски Кирил|руског патријарха Кирила]] дошла је делегација на челу са митрополитом [[минск]]им Филаретом<ref>{{cite web| author = Ekipa ”NOVOSTI” | url = http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163105&title_add=Patrijarh%20Pavle%20sahranjen%20%2Fvideo%2F&kword_add=partijarh%20pavle%2C%20patrijarh%20pavle | title = Патријарх Павле сахрањен („Вечерње новости“, 19. новембар 2009) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, а био је присутан и архиепископ непризнате [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве — Охридске архиепископије]], Стефан. После опела поворка је кренула према манастиру Раковица где је патријарх сахрањен око 13.50 часова, у манастирском дворишту поред [[патријарх српски Димитрије|патријарха Димитрија]].<ref>{{cite web| url = http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vechna-kuca-pod-chempresom.sr.html | title = Вечна кућа под чемпресом („Политика, 17. новембар 2009“) | publisher = Politika.rs | date = 17. 11. 2009. | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизија Србије]] је четири и по сата директно преносила литургију, литију и опело на свом првом програму. Сахрана у манастиру Раковица била је без присуства камера пред око хиљаду људи којима се обратио митрополит мински Филарет.<ref>{{cite web| last = Luković| first = D.| url = http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87775/%28FOTOVIDEO%29+Srbija+se+oprostila+od+Patrijarha+Pavla.html | title = Сахрањен патријарх Павле („Прес“, 20. новембар 2009) | language = српском | publisher = Pressonline.rs | date = 19. 10. 2009. | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Патријархова жеља је била да се на сахрану не доносе венци, него да се уместо тога да прилог за изградњу храма Светог Саве.<ref>{{cite web| last = online| first = Novosti| url = http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162828&title_add=Sahrana%20u%20%C4%8Detvrtak%20u%2013%20%C4%8Dasova&kword_add=patrijarh%20pavle | title = Испраћај у четвртак („Вечерње новости“, 16. новембар 2009) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>