Угљен-моноксид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 105:
[[Датотека:Carbon-monoxide-LUMO-phase-3D-balls.png|мини|десно|180px|-{CO [[HOMO/LUMO|LUMO]]}- je π* [[Antivezivanje|антивезујућа]] [[молекулска орбитала]].]]
 
Већина метала формира [[Комплексно једињење|координационе комплексе]] који садрже ковалентно везани угљен-моноксид. Само метали у нижим оксидационим стањима се [[Koordinatna veza|координирају]] са угљен-моноксидним [[лиганд]]ом. Разлог за то је да мора постојати довољна [[електронска густина]] да би се омогућила повратна донација из металне -{d<sub>xz</sub>}--орбитале, у -{π*}- [[molekulska orbitala|молекулску орбиталу]] из угљен-моноксида. [[Слободни електронски пар]] на угљениковом атому угљен-моноксида, такође донира електронску густину у -{d<sub>x²−y²</sub>}- орбиталу на металу да би се формирала [[Ковалентна веза|сигма веза]]. [[Никл карбонил]], -{Ni(CO)}-<sub>4</sub> се формира директном комбинацијом угљен-моноксида и [[никл]]а на собној температури. Из тог разлога, да би се избегла корозија, [[никл]] у саставу цеви или делова инструмената не треба да буде у дуготрајном контакту са угљен-моноксидом. Никл карбонил се лако разлаже назад у -{[[Никл|Ni]]}- и -{CO}- након контакта са врућим површинама. Тај метод је некад коришћен за индустријско пречишћавање [[никл]]а у [[Mondov proces|Мондовом процесу]].<ref>{{cite journal| vauthors = Mond L, Langer K, Quincke F | title= Action of carbon monoxide on nickel| journal=Journal of the Chemical Society| year = 1890| doi = 10.1039/CT8905700749| volume= 57| pages = 749-753}}</ref>
 
У никл карбонилу и другим карбонилима, електронски пар на угљенику остварује интеракцију са металом; угљен-моноксид донира електронски пар металу. У тим ситуацијама, угљен-моноксид се зове '''карбонил''' [[лиганд]]. Један од најважнијих метал карбонила је [[гвожђе пентакарбонил]], -{Fe(CO)<sub>5</sub>}-:
Ред 130:
У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] више од 40.000 људи годишње затражи лекарску помоћ због тровања угљен-моноксидом <ref>Hampson NB (September 1998). ''"Emergency department visits for carbon monoxide poisoning in the Pacific Northwest".'' The Journal of Emergency Medicine 16(5): 695–698.</ref>, а око 200 људи умре сваке године од тровања угљен-моноксидом, као последица употребе разних уређаја са отвореним пламеном, у домаћинствима, за спремање хране и грејање.<ref>-{[http://archive.rubicon-foundation.org/4304 Treating acidemia in carbon monoxide poisoning may be dangerous.]}-, Приступљено 15. 11. 2009.{{ен}}</ref>
 
Сваке године, више од 500 људи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] умре од ненамерног тровања угљен-моноксидом, а више од 2.000 изврши [[самоубиство]] његовом применом.<ref name="CDC">{{cite web| title = Carbon Monoxide poisoning fact sheet| publisher = Centers for Disease Control and Prevention| date = July 2006| url = http://www.cdc.gov/co/pdfs/faqs.pdf| format = pdf| doi = |}}, Приступљено 15. 11. 2009. {{ен}}</ref>
 
Анализа спроведена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од [[1979]]. до [[1988]]., износи податак да је у том периоду било 56.133 случајева смрти изазване тровањем угљен-моноксидом. Од тог броја, наводи се у анализи;
* 25.889, је намерних ([[самоубиство]]м изазваних тровања)
* 30.244, је ненамерних (задесом изазваних тровања)<ref name=autogenerated1>{{cite web| title = Carbon Monoxide poisoning fact sheet| publisher = Centers for Disease Control and Prevention| date = July 2006| url = http://www.cdc.gov/co/pdfs/faqs.pdf| format = pdf| doi = |}}, Приступљено 15. 11. 2009.{{ен}}</ref>
 
Друга анализа спроведена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од [[1968]]. до [[1998]]., износи податак да је у том периоду било просечно 1.091 ненамерних (задесом) и 2.385 намерних ([[самоубиство]]м) изазваних случајева смрти годишње, као последица тровања угљен-моноксидом у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>-{Mott JA, Wolfe MI, Alverson CJ, et al.'' National vehicle emissions policies and practices and declinining US carbon monoxide-related mortality.''}- [http://jama.ama-assn.org/cgi/content/abstract/288/8/988?ijkey=9cd23dfd6060c95e9785c88652edbec8f3e50f49&keytype2=tf_ipsecsha -{JAMA}-]. 2002;288:988-995</ref>
 
На [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], 206 људи умрло је од тровања угљен-моноксид у [[2001]]. и [[2002]]. У укупном броју смртних случајева, на тровање угљен-моноксидом у овој земљи отпада 43,9%.<ref>{{cite journal| vauthors = McDowell R, Fowles J, Phillips D| title = Deaths from poisoning in New Zealand: 2001-2002| journal = The New Zealand Medical Journal| volume = 118| issue = 1225| pages = U1725| year = 2005| pmid = 16286939| url = http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/| format = Free full text|access-date accessdate = 15. 11. 2009|archive-url=https://archive.is/20110714220921/http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/|archive-date = 14. 07. 2011|dead-url=yes|df=}}, Приступљено 15. 11. 2009.{{ен}}</ref>
 
У [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], 1.950 људи отровало се угљен-моноксидом. Од тог броја 254 тровања је било у периоду [[2001]]. до [[2003]].<ref>Song KJ, Shin SD, Cone DC (September 2009). ''"Socioeconomic status and severity-based incidence of poisoning: a nationwide cohort study"''. Clinical toxicology (Philadelphia, Pa.)</ref>
Ред 146:
Угљен-моноксид се у [[молекул]]у [[хемоглобин]]а везује на исто место на које и кисеоник. Међутим он има 230 пута већи афинитет везивања за [[хемоглобин]] од [[кисеоник]]а.<ref name="Arthur"/> Зато и мале концентрације -{CO}- у [[Земљина атмосфера|атмосферском ваздуху]], односно мали парцијални притисак угљен-моноксида у [[Плућна алвеола|алвеоларном]] [[ваздух]]у, од свега 0,05 -{kPa}-, може изазвати токсични ниво карбоксихемоглобина у крви. Како угљен-моноксид има селективну способност везивања за [[хемоглобин]] он помера криву дисоцијације оксихемоглобина на лево, смањујући ослобађање [[кисеоник]]а на нивоу [[Ткиво (биологија)|ткива]].
Афинитет угљен-моноксида за [[миоглобин]] је чак и већи него за хемоглобин.<ref name="review">{{cite journal | title = ''Myoglobin: an essential hemoprotein in striated muscle'' | author1 = George A. Ordway | author2 = Daniel J. Garry | lastauthoramp = yes | journal = Journal of Experimental Biology | year = 2004|}}</ref>
Везујући се за [[срце|срчани]] миоглобин он може изазвати [[крвни притисак|хипотензију]], аритмију, [[срчани удар|инфаркт]] и инсуфицијенцију срца.<ref name="Aranđelović"/> Срчана декомпензација као резултат хипоксије је коначни узрок [[смрт]]и.<ref>Raub JA, Mathieu-Nolf M, Hampson NB, Thom SR. Carbon monoxide poisoning — a public health perspective. Toxicology 2000;145: 1-14</ref>
 
Ред 301:
[[Датотека:Strazak 32.jpg|мини|десно|250п|Употреба [[кисеоничка маска|кисеоничке маске]] је обавезна на местима где постоји могућност појаве угљен-моноксида]]
[[Датотека:Carbon-monoxide-sign.JPG|мини|десно|250п|На свим ризичним местима обавезна је аутоматска сигнализација присуства -{CO}-]]
Потенцијална изложеност угљен-моноксиду у кућним и индустријским условима је велика. Ризик у професионалним условима постоји код возача виљушкара, [[ливац]]а, [[минер]]а, [[механичар]]а, [[радничка класа|радника]] у гаражама, [[ватрогасац]]а и других професија. Токсични учинак хроничног излагања угљен-моноксиду, може бити потенциран дуванским димом код пушача [[цигарета]] и особа које болују од срчаних и респираторних болести.<ref name="Aranđelović">Aranđelović M, Jovanović DP. ''Ugljen monoksid na radnom mestu - faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja.'' Acta biologica Jugoslavica - serija C: Physiologica et pharmacologica acta. 2000; 36(2):75-82.</ref> Пушење је један од честих узрока хроничног тровања угљен-моноксидом. Људи који пуше 20 цигарета дневно у [[крв]]и имају око 4-7% хемоглобина везаног за угљен-моноксид.<ref>Miroslav Šuta: Účinky výfukových plynů z automobilů na lidské zdraví (druhé, přepracované a doplněné vydání, Děti Země. {{page| year = 2008.| ISBNisbn = 978-80-86678-10-8-3.| pages = }}</ref> Пасивни пушачи (непушачи који бораве у простору са пушачима) изложени су просечној концентрацији угљен-моноксида од око 1,7&nbsp;mg/m³ ваздуха.<ref name=inchem>[http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm -{Carbon Monoxide - International Programme on Chemical Safety - Environmental Health Criteria 213}-] Посећено јун 2010. {{ен}}</ref>
 
Тровање угљен-моноксидом јавља се често, има тешке последице, укључујући и [[срчани удар|инфаркт]] миокарда <ref>Allred, E.N., Bleecker, E.R., Chaitman, B.R., Dahms, T.E., Gottlieb, S.O., Hackney, J.D., Pagano, M., Selvester, R.H., Walden, S.M., Warren, J. (1991) ''Effects of carbon monoxide on myocardial ischemia''. Environ Health Perspect, 91: 89-132</ref> као непосредни узрок [[смрт]]и. Стално присуство угљен-моноксида на радном месту или у кућним условима може да смањи радни учинак радника, да погорша ангину пекторис, [[хронична опструктивна болест плућа|хроничну опструктивну болест плућа]] и да погорша или изазове аритмију срца <ref>Hinderliter, A.L., Adams, K.F., Price, C.J., Herbst, M.C., Koch, G., Sheps, D.S. (1999) ''Effects of low-level carbon monoxide exposure on resting and exercise-induced ventricular arrhythmias in patients with coronary artery disease and no baseline ectopy.'' Arch Environ Health, 44(2): 89-93</ref> и многе друге касне компликације тровања са секвелама које се често превиде. Зато треба стално повећавати напоре у превенцији и едукацији јавности;<ref>-{Weir E. Identifying and managing adverse environmental health effects: a new series. CMAJ 2002;166(8):1041-3.}- [http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/166/13/1685 Identifying and managing adverse environmental health effects: 6. Carbon monoxide poisoning], Приступљено 10.2009. {{ен}}</ref>
Ред 324:
 
;Индустрија меса
У прехрамбеној индустрији угљен-моноксид се користи у заштићеној атмосфери за паковање [[месо|меса]] животиња и [[рибе|риба]] у концентрацији од 0,4% до 0,5%, дајући месу светло црвену боју и свеж изглед, без промене [[укус]]а. Угљен-моноксид се у месу везује са [[миоглобин]]ом и формира карбоксимиоглобин, јарко црвени пигмент боје трешње. Карбоксимиоглобин је стабилнији облик од оксимиоглобина, везе [[кисеоник]]а са миоглобином, који због [[оксидо-редукција|оксидације]] у месу ствара пигмет тамно браон боје. Ова стабилна црвена боја меса може трајати знатно дуже него при класичном начину паковања меса.<ref name="Meatsci1999_SORHEIM">{{cite journal| author = Sorheim, S, Nissena, H, Nesbakken, T| title = The storage life of beef and pork packaged in an atmosphere with low carbon monoxide and high carbon dioxide| journal = Journal of Meat Science| year = 1999| volume = 52| issue = 2| doi = 10.1016/S0309-1740(98)00163-6| pages = 157-164}}</ref>
 
И поред чињенице да се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и још неким земљама [[свет]]а ова метода користи у паковању меса, сам процес је контроверзан због страха да служи као „маска“ да прикрије кварење меса.<ref>{{cite news| url = http://www.foodsafetymagazine.com/article.asp?id=644&sub=sub1| title = Low-Oxygen Packaging with CO: A Study in Food Politics That Warrants Peer Review| accessdate = јун 19, 2010}}</ref> Примена овог процес у индустрији меса и рибе је забрањена у многим другим земљама, укључујући [[Канада|Канаду]], [[Јапан]], [[Сингапур]] и [[Европска унија|Европску унију]].<ref>{{cite news| title = Proof in the Pink? Meat Treated to Give It Fresh Look| url = http://abcnews.go.com/GMA/Consumer/Story?id=3863064&page=1| agency = ABC News| date =November 14,. 11. 2007.| accessdate = јун 19, 2010}}</ref><ref>{{Cite book| title = Carbon Monoxide in Meat Packaging: Myths and Facts| year = 2008| publisher = American Meat Institute| url = http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141| accessdate = јун 19, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110714064101/http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141|archive-date = 14. 07. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref><ref>{{cite web| title = CO in packaged meat| url = http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm| publisher = Carbon Monoxide Kills Campaign| accessdate = јун 19, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100926055707/http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm|archive-date = 26. 09. 2010|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
;Медицина
Ред 338:
 
=== Нехумана примена -{CO}- ===
* У [[Гасна комора|гасним коморама]] у појединим [[затвор]]има у [[земља|свету]] се користи -{СО}- за егзекуцију лица осуђених на [[смрт]]{{чињеница| date = 06. 2010.}}, а и некадашњи [[владар]]и [[Античка Грчка|Античке Грчке]] и [[Римско царство|Римског царства]] такође су користили -{СО}- у егзекуцији.<ref>-{Ganong WF. ''Review of Medical Physiology''. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995.}- [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1281520/?tool=pubmed Ivan Blumenthal, MRCP DCH, Carbon monoxide poisoning], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
* Угљен-моноксид из издувних гасова [[мотор]]а користили су [[нацизам|нацисти]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] за масовна [[убиство|убиства]] [[логор]]аша.<ref>-{Deposition by A.Widmann, Head of Abt. V D 2 (Chemistry and Biology) in the KTI, dated 11.1.1960; StA Duesseldorf, Az. 8 Js7212/59 [ZSL, Az.202 AR-Z 152/59, Bl.51 f.]; deposition by A.Becker, 20.6.1961, StA Stuttgart, Az. 13 Js 328/60 [ZSL, Az.439 AR-Z 18a/60, Bl.1001 ff.] See also Nationalsozialistische Massentoetung, S.46; Klee, ''"Euthanasie",'' S.84}- f.[http://www.nizkor.org/hweb/camps/chelmno/sonderdruck.html Gas Wagons: The Holocaust's mobile gas chambers] Посећено јун 2010.</ref>
 
Ред 379:
Он је постао чест начин самоубистава тровањем. Самоубиства су углавном извршавана удисањем издувних [[српски динар|пара]] укључених мотора аутомобила, у затвореном простору, као што су гараже.<ref>-{Vossberg B, Skolnick J. (1999). "The role of catalytic converters in automobile carbon monoxide poisoning: a case report". Chest 115 (2): 580–1. doi:10.1378/chest.115.2.580. PMID}- 10027464.</ref>
 
У прошлости, аутомобили су у издувним гасовима имали концентрацију до 25% угљен-моноксида. Новији аутомобили имају каталитички конвертер, што може елиминисати више од 99% угљен-моноксида у издувним гасовима. Међутим, чак и аутомобили са каталитичким конвертором могу произвести значајну количину угљен-моноксида ако су у затвореном простору.<ref>{{cite journal| author = Hampson NB| title = Intentional carbon monoxide poisoning| journal = Chest| volume = 116| issue = 2| year = 1999| pmid = 10453903| doi = 10.1378/chest.116.2.586| url = http://www.chestjournal.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10453903| pages = 586-587}}, Приступљено 15. 11. 2009.{{ен}}</ref>
 
То је условило и појаву нових начина тровања угљен-моноксидом, као што су [[сагоревање]] угља или других [[фосил]]них горива унутар затвореног простора као што су; мале собе, [[шатор]]и, подруми и сл. Такви инциденти су чести код колективних самоубистава у [[Јапан]]у, [[Хонгконг]]у и [[Тајван]]у .<ref>{{cite journal| author = Naito A| title = Internet suicide in Japan: implications for child and adolescent mental health| journal = Clinical Child Psychology and Psychiatry| volume = 12| issue = 4| year = 2007| pmid = 18095539| doi = 10.1177/1359104507080990| url = http://ccp.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=18095539| pages = 583-597}}</ref><ref>Leung CM, Chung WS, So EP (May 2002). "Burning charcoal: an indigenous method of committing suicide in Hong Kong". The Journal of Clinical Psychiatry 63 (5): 447–45</ref><ref>Pan YJ, Liao SC, Lee MB (April 2009). "Suicide by charcoal burning in Taiwan, 1995-2006". Journal of Affective Disorde</ref>
 
==== 3. Утицај угљен-моноксида на безбедност летења ====