Сићевачка клисура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 81:
Најстарија прошлост Сићевачке клисуре везана је за горњи [[Perm (perioda)|палеозоик]] (перм), када је овај простор налазио на дну океана (Тетиса) и када се дешавала Херцинска орогенеза. Тада су настале геолошке јединице које представљају водонопрестиву зону Сићевачке клисуре, и чине подину [[кречњак]]а.<ref name="Јанковић П. Т."/>
У [[мезозоик]]у, током [[Креда (периода)|креде]], у више од стотину милиона година наталожили су се дебели слојеви кречњака{{напомена|Љуштуре изумрле [[фауна|фауне]] на дну [[море|мора]].}} који данас представљају главну кречњачку масу клисуре. [[Кречњак|Кречњачки]] терен, у више него двотрећинском износу прекрива Сићевачку клисуру и одликује се појавом [[Крашки процес|крашких облика]] [[рељеф]]а. Од површинских крашких облика у клисури су заступљени; [[каменице]], [[шкрапа|шкрапе]] и [[вртача|вртаче]], а од подземних посебну атракцију представљају бројне [[пећина|пећине]], [[Таласна поткапина|поткапине]], [[јама|јаме]], [[остењаци]]{{напомена|Ветар и песак попут покретне брусилице обликују терен преко кога прелазе а најтипичнији еолски ерозивни облици су гур, прозорци, '''остењаци''', пустињско саће и бразде (издужене у правцу дувања ветра).}} и др. Остатак рељефа припада танком слоју, знатно еродованих неогених (углавном плиоцених) [[језеро|језерских]] седимената, који са млађим наносима, представљају главне ратарске површине клисуре.<ref name="Мартиновић"/><ref name="Петковић"/><ref name=autogenerated1>Лука Пешић:''Општа геологија, Ендодинамика,'' Београд. {{page| year = 1995| isbn = 978-86-80887-58-6| pages = }}</ref><ref name="Цвијић1">Цвијић, Ј. (1895). ''Пећине и подземна хидрографија источне Србије.'' Глас СКА, XLVI, Београд</ref><ref>Нешић, Д. (2007). ''Литолошки и структурни дисконтинуитети као фактори настанка окапина у Сићевачкој и Јелашничкој клисури.'' Први конгрес српских географа, Зборник радова књ. 1. стр. 223–228, Београд</ref>
На данашњој висини од 450 -{m}- до 510 -{m}-, на којој се појавило језерско дно почели су да делују [[флувијални процес|флувијални]] и [[падински процеси]] Нишаве и бочних притока.<ref name="Јанковић П. Т."/> Њима су, по неким истраживачима, [[Јужна Морава|Морава]] и Нишава извршиле 17 верткалних засецања и довеле до стварања исто толико тераса, што се у значајној мери поклапа са [[Миланковићеви циклуси|Миланковићевом математичком климатском теоријом терасастих промена климе]].<ref>Миланковић М. ''Астрономска теорија секуларних варијација климе.'' Глас СКА, књига CXLIII, Београд (1931)</ref> Зато је једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.<ref name="Петковић"/>
Ред 155:
| Северозападни ветар || То је најучесталији ветар на простору клисуре, који дува брзином од 1,5 -{m/sec}- до 2,9 -{m/sec}-.
|}
[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина [[небо|неба]] покривено [[облак|облацима]]. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до [[септембар|септембра]].<ref name="клима2">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=388| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—1990| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије| accessdate = 13.
[[Датотека:Sićevo Gorge.jpg|550px|мини|центар|[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима.]]
Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 -{mm}- [[атмосферски талог|атмосферских талога]] годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну [[влажност]] од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а [[магла]] се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне [[влажност ваздуха|влажности ваздуха]]. Најкишовитији месеци су [[мај]] и [[октобар]] (тада дувају влажни западни ветрови), док су [[септембар]] и [[фебруар]] са најмање [[киша|кише]] (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68% падавина излучи се у току вегетационог периода.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година [[21. век]]а, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике [[Јадранско море|Јадранског приморја.]]“<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate = 4. 6. 2012}}</ref>
Ред 186:
Квалитет подземних вода је углавном задовољавајући. У принципу БПК нивои су близу или изнад граничних вредности. Нивои укупног сувог остатка су у границама, али се значајно разликују. Нивои суспендованих материја су променљиви и повремено прелазе граничне вредности. Киселост (pH) и нивои нитрата и фосфора генерално нису алармантни. Употреба пестицида и ђубрива у пољопривредним областима Сићевачке клисуре је ограничена, због (лоше) економске ситуације. Појачана активност може довести до повећане употребе пестицида, уз негативан утицај на квалитет подземних вода.<ref>[http://www.rastjuga.rs/images/baza-podataka/korisna-dokumenta/Nacrt-Regionalnog_prostornog_plana_za_podrucje%20_Nisavskog_Toplickog_i_Pirotskog_upravnog_okruga_SRB.pdf Воде у: Регионални просторни план за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа.]</ref>
Изворишта у [[Љуберађа|Љуберађи]], [[Дивљана|Дивљани]], [[Мокра|Мокри]] и [[Крупац (Пирот)|Крупцу]], као део Нишавског регионалног подсистема водоснабдевања („НИВОС“), цевоводом пречника 100 -{cm}- који пролази целом дужином клисуре уз корито Нишаве све до Ниша,<ref>{{cite web | url = http://www.jkpnaissus.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=24%3Avodovod-danas&catid=15&Itemid=3 | title = Шема водосистема НИВОС| publisher = Нишки воодоводни систем-НИВОС| year = 2012| accessdate = 23. 5. 2012.}}</ref> снабдевају квалитетном пијаћом [[вода|водом]] већину насеља у Сићевачкој клисури. [[Вода]] је стандардно високог и поузданог квалитета.{{чињеница| date = 08. 2017.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
Геотермалне воде у Сићевачкој клисури откривене су на подручју [[Островица (Нишка Бања)|Островице]]. [[Вода|Воде]] имају температуру 22{{nbsp}}°C. Издашност извора је око 10 l/sec. И поред њиховог доброг квалитета и могућности да се користи као вода за флаширање, та могућност није искоришћена.<ref name="Хидролошке прилике"/><ref>Геотермални локалитет Островица У:Стратегије одрживог развоја града Ниша, Група независних експерата, уз подршку OEBS-а, 2004.</ref>
Ред 197:
| url = http://www.gef.bg.ac.rs/img/upload/files/Rad%204.pdf
| title = Миграције и порекло становништва Сићевачке клисуре, Оригиналан научни рад. Демографија, књ. V, 2008.
| accessdate = 15.
| author =Марија Мартиновић,
| language =
Ред 262:
| url = http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
| title = Укупно пописана лица, укупан број становника, лица у иностранству, домаћинстава и станова (ниво насеља) у Нишавској области (pp. 78):{{ISSN|0354-3641}}
| accessdate = 10.
| author =Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 — Први резултати Република Србија: Републички завод за статистику Београд, 10. новембар 2011.
| language =
Ред 338:
Хидропотенцијал [[Нишава|Нишаве]] у Сићевачкој клисури, у привредне сврхе, искоришћен је за сада на два места изградњом мале хидроелектрана у Островици ([[Мала хидроелектрана „Света Петка“|МХЕ „Света Петка“]]) и Сићеву [[Мала хидроелектрана Сићево|(МХЕ „Сићево“]]).<ref>''Хидроелектране ЕД Југоисток — Ниш'' ПД „Југоисток“, Ниш (2011)</ref>
{{цитирање|[[Датотека:Hydrogenerator in Sićevo.jpg|150px|лево]] ''Професор Ђорђе Станојевић, у својој књизи „Електрична индустрија у Србији“ из 1900. године, записао је:<br /> „После Мораве на ред би дошла Нишава, која се врло згодно може употребити у Сићевачкој клисури и ту добијена струја спровести у Ниш.“<ref name="И сину виђело">''И сину виђело из ријеке.'' Београд:Електропривреда Србије, 2011 (Београд:Академија). 54 стр [http://www.eps.rs/test/malei.pdf] {{Wayback| url = http://www.eps.rs/test/malei.pdf | date = 20140302003301 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref><br />Било је потребно готово десет година да се оствари идеја о којој је говорио.<br />'''На слици''': [[електрични генератор|хидрогенератор]] мини хидроелектарне (МХЕ) „Сићево“''}}
Прва хидролелектрана била је МХЕ „Света Петка“ (или „Вила са Нишаве“ како је из милоште зову мештани), снаге 0,60 -{MW}-, прве киловате [[електрична енергија|електричне енергије]], произвела је [[21. септембар|21. септембра]] [[1908]]. Од те године она није престајала са радом више од сто година. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села [[Сићево|Сићева]], и њен инцијатор [[Тодор Миловановић]], тадашњи председник [[општина Ниш]]. Они су чак ступили и у контакт са нашим великим научником [[Никола Тесла|Николом Теслом]], који је идејни пројектант ове мини хидроелектарне (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци [[Нијагара (река)|Нијагари]] ([[1895]]. — [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) и била је прва државна електрана која је осветљавала град [[Ниш]]. Професор Техничког факултета у Београду, [[Аћим Стевовић]] пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у [[Немачка|Немачкој]] од фирме „-{Siemens Schuckert Werke}-“ и дан данас је у функцији. [[Електрична енергија]] је до Ниша стизала далеководом дужине 25{{nbsp}}km под напоном од 8 кВ.<ref>Драган Живковић, ''Стоти рођендан „Виле са Нишаве"'' Гласник Инжењерске коморе Србије број 13 (2008)</ref>
<center>
Ред 353:
* Две Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1908)
* Једна Pelton турбина, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1931)
||
* Три Francis турбине, произвођача„Ј. M. Voith Heidenheim“ (1931 и 1938)
|-
Ред 436:
Поред тога што се у географском погледу Сићевачка клисура „одликује великом затвореношћу природних веза са околним областима“, кроз [[историја|историју]] она је била врло често и простор преко кога се протезала нека [[Граница (географија)|граница]] (етничког или административног карактера) великих држава и царстава, или је била „квази гранично подручје“ малих кратковечних државица, „које су у ствари представља синдром Балкана“.<ref name="Костић М."/>
[[Датотека:Tabula Peutingeriane Naissa et Romesiana.PNG|мини|center|800px|<center>[[Појтингерова табла]] ({{јез-лат|Tabula Peutingeriane}}){{напомена|Појтингерова табла, је једини преостали итинерариум (мапа), римских путева (Cursus publicus). У питању је копија, која се налази на папирном свитку, широком 0,34 и дугачком 6,75 метара.}}. На слици је део табле који показује Наисус (Naissus -Naisso), као и путеве који воде до Наисуса. ''(у чијем средишту је, [[плава боја|подвучено плаво]], Сићевачка клисура)'' са навођењем растојања од -{XXIV}- римских миља између [[Ниш]]а ''(-{Naissus}-)'' и [[Бела Паланка|Беле Паланке]] ''(-{Romesiana}-)'', најбоље илуструје њен стратешки положај на магистралном правцу [[исток]]—[[запад]].<ref>{{cite web| url = https://web.archive.org/web/20121027123134/http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cpksaobsrbije.htm| title = Зоран Симоновић: Путеви, каравански саобраћај и безбедност на путевима средњовековне Србије | publisher = Arhivnis.co.rs | date = |accessdate = 13. 10. 2011.}}</ref>]]
Три основне одлике које су у прошлости и садашњости биле одлучујуће за развој Сићевачке клисуре, њено место у окружењу и стање очуваности природних вредности су;<ref name="Костић М."/>
<center>
Ред 526:
! Значајни објекти !! Назив и локација
|-
|<center> '''Хидроелектране''' ||
* МХЕ „Света Петка“, у Островици. ''Пуштена је у рад [[1908]]., и данас је у функцији, као део система Електропривреде Србије. Осветлила је прву кућу у Нишу, у Обреновићевој улици, где данас у то име стоји спомен плоча.''
* МХЕ „Сићево“ у Сићеву. Пуштена је у рад [[1931]]. и данас је у функцији, као део система Електропривреде Србије.''
Ред 554:
;Манастир Свете Петке „Иверица“ у Островици
Манастир Свете Петке „Иверица“ је средњовековни [[Срби|српски]] [[манастир]] изграђен у првој половине [[14. век]]а, у атару [[Островица (Нишка Бања)|Островице]] у оштини [[Нишка Бања]] на око 20{{nbsp}}km, источно од [[Ниш]]а према [[Пирот]]у, у средишњем делу Сићевачке клисуре, на десној обали реке [[Нишава|Нишаве]].<ref name="Културна ризница Србије"/><ref>{{СК-САНУ| Линк = 904| Име = Манастир Сићево}}</ref><ref>[http://www.spc-altena.de/latein/ebene02/eb8_hs8_us151.html ''Манастир Сићево''], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
Уз име овог манастира додаје се назив „Иверица“, што посредно упућује на претпоставку да су његови оснивачи [[монаштво|монаси]] из [[грузија|грузијског]] манастира [[Манастир Ивирон|Ивирона]] са [[Света гора|Свете горе]]. Саму цркву Свете Петке подигле су [[1898]]. године инжињерске јединице [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]], које су пред сам крај [[19. век]]а пробијале пругу и пут кроз Сићевачку клисуру. Био је то знак њихове захвалности због спасења краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] од дављења у таласима мора код Бијарица у Француској. Манастир је касније постао „Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица“, јединствен манастир у историји [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. И у каснијем раздобљу, од 19. века на овом простору настављен је континуитет у обнови старих и подизању нових цркава.<ref name="Културна ризница Србије"/>
Ред 580:
[[Датотека:Полетање са Коритњака.jpg|290px|мини|Параглајдинг стазе на ширем простору Сићевачке клисуре по својим климатским и ортографским условима један су од најбољих климатских и географских терена за ову врсту спорта.]]
[[Датотека:White-water-racing-grandtully.jpg|290px|мини|Нишава код Острвице идеална је за такмичења кајаком и кануом на брзим водама и рафтинг.]]
И поред тога што је Сићевачка клисура изузетно добра локација за све љубитеље нетакнуте [[природа|природе]], [[сликарство|сликарства]] и [[књижевност]]и, љубитеље [[лов]]а, [[риболов]]а, [[кајак]]а на брзим водама, [[планинарење|алпинизма]], [[планинарење|планинарења]] и [[параглајдинг]]а, постојећа туристичка и рекреативна понуда није довољно развијена и афирмисана, а још мање је организована и повезана како међу [[општина]]ма на подручју Сићевачке клисуре тако и са суседним општинама у региону и [[Србија|Србији]].{{чињеница| date = 08. 2017.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
Туристичка понуда примарно се ослања на туристичко-рекреативни, ђачки [[туризам]], културно привредне и туристичке манифестације, излетнички туризам, риболовни и ловни туризам, спортско-рекреативни туризам ([[планинарење]], [[планинарење|алпинизам]], [[рафтинг]], кајак на брзим водама, параглајдинг). Културно-историјске вредности Сићевачке клисуре само су делимично укључене у туристичку понуду ([[манастир]]и, [[археолошко налазиште|археолошка налазишта]], [[Хидроелектрана|хидроелектране]], сакрални објекти, споменичка обележја, објекти народног градитељства итд).<ref name="Ниш и нишке знаменитости">Живановић, (2004) Живан, ''Ниш и нишке знаменитости'', Просвета, Ниш.</ref>
Ред 595:
! Објекти-манифестације !! Основна обележја објекта-манифестације
|-
|<center>'''Стаза за кајак на брзим водама код Островице'''||Стаза за кајак на брзим водама код Островице, са великим падовима тока, честим променама правца и слаповима Нишаве, идеална је за одржавање такмичења у [[кајак на брзим водама|кајаку на брзим водама]] и рафтингу.<ref>{{cite web | url =http://www.liman-h2o.org/wp-content/uploads/2012/02/NIS_RAFTING.pdf| title =Спортски туризам. Рафтинг на Нишави у Сићевачкој клисури| authorlink = | accessdate = 10. 5. 2012}}</ref>
|-
|<center>'''Параглајдинг стаза Сићево''' || Параглајдинг стаза, са полетиштем „Релеј“, које се надвија над Сићевом и Сићевачком клисуром, омиљено је место за пилоте параглајдера из Србије, а и шире. Полетиште је орјентисано за јужне ветрове и изузетно је термично, па је одлична полазна тачка за прелете у свим правцима изнад клисуре. Године [[2005]]. на простору Сићевачке клисуре одржано је светско првенство у параглајдингу на стази која је те године проглашена и за најбољу параглајдинг стазу на [[Балканско полуострво|Балкану]].<ref>''Otvorene registracije i internet stranica za Sićevo open 2015'' на: [http://paraglidingserbia.rs/otvorene-registracije-i-internet-stranica-za-sicevo-open-2015/ Paragliding Serbia]</ref>
Ред 601:
|<center>'''[[Ликовна колонија Сићево]]'''||У живописном насељу Сићево сваке године одржава се Ликовна колонија, коју је 1905. основала сликарака Надежда Петровић. Од 1991. колонија има међународни карактер, и отворена је за уметнике различитих генерација и естетских опредељења. Захваљујући њој формиран је импозантан ликовни фонд који данас чини преко 600 дела значајне уметничке вредности.
|-
|<center>'''[[Књижевна колонија Сићево]]''' || Оригинална, међународна креативна манифестација, у насељу Сићево и једина те врсте на Балкану, у чије просторе и просторе Сићевачке клисуре се сваке године од њеног оснивања 1991., привремено „пресељавају“ писци, књижевни критичари, преводиоци, издавачи и други учесници књижевног живота из Србије и других земаља света да у области књижевности на простору Сићевачке клисуре...''стварају или само акумулирају импресије и „нотирају“ идеје.''{{чињеница | date =
|-
|<center>'''[[Дани жалфије]]'''|| Културно-привредна и туристичка манифестација, која се, сваке године, крајем маја (више од 15 година) традиционално одржава на простору насеља Сићево и Сићевачке клисуре, у част ендемске биљке [[жалфија|жалфије]], која је на овом простору под заштитом, као природно добро Србије.<ref>Бјељац Ж (2006): ''Туристичке манифестације у недовољно развијеним просторима Србије.'' Гласник Српског Географског Друштва, св 1, том LXXXVI. стр. 245–256</ref>
Ред 639:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима| year = 2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
* ''Бела књига Електропривреде Србије'' (2011) ЈП ЕПС, Београд
* Васић Јовица (2007) ''Нишка Бања'', Монографија. Ниш. стр. 1–159.
Ред 658:
* Милисављевић Тања, Слободан Гавриловић (2007) ''Прва села у Србији'', Београд, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар.
* Петковић, К. В. (1930). ''Геолошки састав и тектонски склоп Суве Планине''. Посебно издање Српске краљ, академије. Београд
* {{cite book| author = Пешић Лука :| title = Општа геологија, Ендодинамика| location = |publisher=Београд| year = 1995| isbn = 978-86-80887-58-6| pages = }}
* Стојанчевић В. (1996) ''Југоисточна Србија у -{XIX}- веку (1804—1878)'', Ниш
* Симоновић Р. Ђорђе, (1976) ''Системи сеоских насеља у ужој Србији'', „Институт за архитектуру и урбанизам Србије — ИАУС“, Београд
* Стевановић, В., Васић, В. (1995): ''Преглед антропогених фактора који угрожавају биодиверзитет Југославије. — Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја''. — Биолошки факултет и -{Ecolibri}-, Београд.
* {{cite book| ref = harv| last = Симић| first = Драган| title = Птице Србије и подручја од међународног значаја.| location = |publisher=ЛОА-Лига за орнитолошку акцију Србије| year = 2008| isbn = 978-86-911303-0-5| pages = }}
* Ћирић, Ј. (1995). ''Енциклопедија Ниша — Природа, простор, становништво.'' Ниш:Градина.
* Ћирић Ј, (2006), ''Градиште, хроника села'', Монографија. Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш.
| |||