Мексико — разлика између измена

| службени језик = [[Шпански језик|шпански]] и 68 домородачких језика<ref>{{cite web| url = http://www.inali.gob.mx/clin-inali/ | title = Catálogo de las lenguas indígenas nacionales: Variantes lingüísticas de México con sus autodenominaciones y referencias geoestadísticas | publisher = Inali.gob.mx | accessdate = 18. 7. 2014.}}</ref>

| тип владавине = [[Федерализам|Федерална]] [[предсједнички систем|председничка]] [[република|уставна република]]<ref>{{cite web | format = PDF | location = MX Q| url = http://www.scjn.gob.mx/SiteCollectionDocuments/PortalSCJN/RecJur/BibliotecaDigitalSCJN/PublicacionesSupremaCorte/Political_constitucion_of_the_united_Mexican_states_2008.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110511194922/http://www.scjn.gob.mx/SiteCollectionDocuments/PortalSCJN/RecJur/BibliotecaDigitalSCJN/PublicacionesSupremaCorte/Political_constitucion_of_the_united_Mexican_states_2008.pdf | archivedate = 11. 5. 2011. | title = Political Constitution of the United Mexican States, title 2, article 40 | publisher = SCJN | accessdate = 14. 8. 2010.}}</ref>

| latd = 19| latm = 26| latNS = N| longd = 99| longm = 08| longEW = W| CCTLD = no

Према [[Светска туристичка организација|Светској туристичкој организацији]], Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту.<ref name="urldtxtq4w60xqpw.cloudfront.net">{{cite web | url = http://www.e-unwto.org/doi/pdf/10.18111/9789284414680 | title = Panorama OMT del turismo - Edición 2012 | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> Томе доприносе и културни и природни локалитети које је [[Унеско]] уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Према [[Бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]], Мексико је четрнаеста глобална економија, а по [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]] налази се на једанаестом месту у свету.<ref name="urlReport for Selected Countries and Subjects">{{cite web | url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2011&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=273&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=&pr.x=70&pr.y=12 | title = Report for Selected Countries and Subjects | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Према извештају [[Организација уједињених нација|УН]] из [[2011]], мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут [[Немачка|Немачке]],<ref name="urlEl Universal - Nación -">{{cite web | url = http://www.eluniversal.com.mx/metropoli/cdmx/algunas-escuelas-de-benito-juarez-tlalpan-y-cuauhtemoc-regresaran-clases | title = El Universal - Nación - La vida en la Benito Juárez, al nivel de Alemania | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> а неки сиромашни као [[Бурунди]].<ref name="urlwww.lajornadaguerrero.com.mx">{{cite web| url = http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc| title = Cochoapa el Grande, el municipio más pobre de América Latina, reporta la ONU| author = |authorlink=| coauthors = |date=| format = |work=| publisher = |language=| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071030013752/http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc| archivedate = 30. 10. 2007| quote = |accessdate = 27. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref>

Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске [[биолошка разноврсност|биолошке разноврсности]],<ref name="url¿Qué es la Biodiversidad?">{{cite web| url = http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html| title = Biodiversidad de México| author = |authorlink=| coauthors = |date=| format = |work=| publisher = |language=| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071007045210/http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html| archivedate = 077. 10. 2007| quote = |accessdate = 27. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> а такође је и дом за преко 12.000 [[Ендемизам|ендемских]] врста.<ref name="urlBiodiversity, Australia State of the Environment Report 2001 (Theme Report): The meaning, significance and implications of biodiversity (Megadiverse countries)">{{cite web | url = http://www.environment.gov.au/soe/2001/publications/theme-reports/biodiversity/biodiversity01-3.html | title = Biodiversity, Australia State of the Environment Report 2001 (Theme Report): The meaning, significance and implications of biodiversity (Megadiverse countries) | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.<ref name="urlwww.ife.org.mx">{{cite web | url = http://www.ife.org.mx/docs/IFE-v2/CNCS/CNCS-25Preguntas/CNCS-faq-docs/2-RegimenElectMex-nov2009.pdf | title = Regimen Electoral Mexicano del Instituto Federal Electoral | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Процењено је да је у рату погинуло 900.000 људи од укупног броја становништва које је имао Мексико 1910. године које је бројало 15 милиона.<ref name="urlMexican Revolution | History Detectives | PBS">{{cite web | url = http://www.pbs.org/opb/historydetectives/investigations/505_mexicanrevolution.html | title = Mexican Revolution &#124; History Detectives &#124; PBS | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref><ref name="urlMissing Millions: The human cost of the Mexican Revolution, 1910-1921, (c) Robert McCaa, 2001">{{cite web | url = http://www.hist.umn.edu/~rmccaa/missmill/ | title = Missing Millions: The human cost of the Mexican Revolution, 1910-1921, (c) Robert McCaa, 2001 | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

У периоду између педесетих и осамдесетих година 20. века, Мексико је прошао кроз период великог економског развоја, познатог под именом [[Мексичко чудо]].{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.--> Године 1960. национализована је електродистрибуција. Економски развој се огледао у побољшању инфраструктуре и јавних услуга, као и социјалне заштите. Међутим, велике социјалне разлике су и даље биле предмет народног незадовољства.{{чињеница| date = 08. 2017.}}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Захтев за већим политичким слободама огледао се у студентском покрету 1968, који се трагично завршио [[Масакр на Тргу Тлателоко|покољем студената на тргу Тлателолко]] 2. октобра 1968. године,{{sfn|Poniatowska|1975|p=}} у којем је живот изгубило између 30 и 800 протестаната.<ref name="urlBBC NEWS | Programmes | From Our Own Correspondent | Mexicos long forgotten dirty war">{{cite web | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/programmes/from_our_own_correspondent/7513651.stm | title = BBC NEWS &#124; Programmes &#124; From Our Own Correspondent &#124; Mexico's long forgotten dirty war | accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> Тих година појавиле су се и разне герилске јединице у различитим деловима земље, које су биле сурово угушене у процесу познатом под именом [[Прљави рат у Мексику]].

Осамдесетих година 20. века појавиле су се прве пукотине у монополистичкој позицији Институционалне револуционарне партије. У [[Доња Калифорнија|Доњој Калифорнији]] на изборима за гувернера победио је Ернесто Руфо Апел, а 1988. године левичарски представник [[Кваутемок Карденас]] је изгубио председничке изборе захваљујући изборној превари. На место председника дошао је Карлос Салинас де Гортари, што је довело до масовних протеста у Мексико Ситију.<ref>{{cite web| url = http://www.photius.com/countries/mexico/government/mexico_government_the_1988_elections.html| title = Photius Geographic.org, "Mexico The 1988 Elections", (Sources: The Library of the Congress Country Studies, CIA World Factbook)| publisher = Photius.com | accessdate = 30. 5. 2010.}}</ref>

Децембра 1994, мексичка економија је ушла у рецесију познату под именом „децембарска грешка“.<ref name="urlLa primera crisis de la globalización">{{cite web | url = http://www.eltiempo.com/archivo/documento/MAM-3030783 | title = La primera crisis de la globalización | author = |authorlink= | date = |format= | work = |publisher= | language = |archiveurl= | archivedate = |quote= | accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Криза је брзо решена захваљујући помоћи САД коју је ауторизовао тадашњи председник САД, [[Бил Клинтон]], као и значајним макроекономским променама које је предузела влада новог председника, [[Ернесто Зедиљо|Ернеста Зедиља]]. Резултат је био брз опоравак мексичке економије која је 1999. године достигла раст од готово 7%.<ref>{{cite web| last = Cruz Vasconcelos| first = Gerardo| title = Desempeño Histórico 1914–2004| url = http://www.imef.org.mx/NR/rdonlyres/F722BEDD-A8DE-49BA-AF4F-1A00889CE618/1192/CAPITULOI1.pdf| format = PDF| accessdate = 17. 2. 2007. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20060703181721/http://www.imef.org.mx/NR/rdonlyres/F722BEDD-A8DE-49BA-AF4F-1A00889CE618/1192/CAPITULOI1.pdf | archivedate = 3. 7. 2006.}}</ref>

Након 71 године доминације на мексичкој политичкој сцени, [[Институционална револуционарна партија]] је 2000. године доживела пораз на председничким изборима, када је победио [[Висенте Фокс Кесада|Висенте Фокс]], представник опозиционе странке [[Странка националне акције (Мексико)|Странка националне акције]]. Године 2006. победу на председничким изборима однео је представник владајуће партије, [[Фелипе Калдерон|Фелипе Калдерон Инохоса]], са врло малом предношћу над левичарским кандидатом [[Андрес Мануел Лопез Обрадор|Андресом Мануелом Лопезом Обрадором]] који је довео у питање легитимност избора.<ref name="urlRinde AMLO protesta como “presidente legítimo” - El Universal - Sucesión">{{cite web | url = http://www.eluniversal.com.mx/notas/389114.html | title = Rinde AMLO protesta como “presidente legítimo” - El Universal - Sucesión | accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Исте године отпочео је и [[Рат против нарко-картела у Мексику|рат против нарко-картела]] током ког је погинуло више од 34.000 особа, а само у 2010. је било 15.273 жртве.<ref name="urlTerra - Contabiliza gobierno federal 15 mil 273 ejecuciones en 2010 - Política - Noticias">{{cite web | url = http://www.terra.com.mx/noticias/articulo/1022789/Contabiliza+gobierno+federal+15+mil+273+ejecuciones+en+2010.htm | title = Terra - Contabiliza gobierno federal 15 mil 273 ejecuciones en 2010 - Política - Noticias | accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

Мексико обухвата територију на крајњем југу [[Северна Америка|северноамеричког]] континента и крајњем северу [[Средња Америка|Средње Америке]] између 14° и 33° северне [[географска ширина|географске ширине]] и 86° и 118° западне [[географска дужина|географске дужине]].<ref name="urlMéxico en el mundo">{{cite web | url = http://www.elmundo.es/internacional/mexico.html | title = México en el mundo | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> У геоморфолошкој основи највећег дела земље је [[северноамеричка плоча|северноамеричка]] [[геотектоника|тектонска]] плоча, за разлику од полуострва [[Доња Калифорнија (полуострво)|Доња Калифорнија]] које лежи на [[тихоокеанска плоча|пацифичкој плочи]]. Мањи делови државе [[Чијапас]] леже на [[карипска плоча|карипској плочи]].<ref name="urlIII. TECTÓNICA ACTUAL DE MÉXICO">{{cite web | url = http://bibliotecadigital.ilce.edu.mx/sites/ciencia/volumen3/ciencia3/141/htm/sec_6.htm | title = III. Tectónica Actual de México | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> У [[геофизика|геофизичком]] погледу око 12% територије Мексика источно од превлаке [[Тевантепек (превлака)|Тевантепек]] налази се у Средњој Америци.{{напомена|Геофизичка граница између [[Северна Америка|Северне]] и Средње Америке иде [[тевантепек (превлака)|превлаком Тевантепек]], земљоузом широким око 200 км који раздваја [[Карипско море]] и [[Тихи океан]].}} У [[геополитика|геополитичком]] погледу Мексико се сматра искључиво северноамеричком државом (заједно са [[канада|Канадом]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).{{sfn|Gispert|1980|p=}} Највиша тачка је вулкан [[Оризаба]] са надморском висином од 5.610 м, док се најнижа тачка налази 10 m испод нивоа мора и реч је о језеру [[Лагуна Салада (језеро)|Лагуна Салада]] у савезној држави [[Доња Калифорнија]].

Државна територија обухвата површину од 1.964.375 km², а по величини територије Мексико се налази на [[списак држава и територија по површини|14. месту на свету]]. Континентални део обухвата 1.959.248 km² док на острва отпада 5.127 km².<ref name="urlSuperficie Continental e Insular del Territorio Nacional">{{cite web | url = http://cuentame.inegi.org.mx/territorio/extension/default.aspx?tema=T | title = Superficie Continental e Insular del Territorio Nacional | author = |authorlink= | date = |format= | work = |publisher= | language = |archiveurl= | archivedate = |quote= | accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Мексику припада и 3.269.386 km² акваторије као део екслузивне економске зоне, односно сва акваторија удаљена до 200 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обала (око 370 км).<ref name="urlEEZ Waters Of Mexico">{{cite web | url = http://www.seaaroundus.org/eez/484.aspx | title = EEZ Waters Of Mexico | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

На северу територија Мексика омеђена је границом са САД у дужини од 3.152 км, на југоистоку су границе са [[Белизе]]ом (у дужини од 196 км) и [[Гватемала|Гватемалом]] (956 км).<ref name="urlMéxico">{{cite web| url = http://www.crmsv.org/paises/mexico/mexico.htm| title = Conferencia Regional Sobre Migración - México| author = |authorlink=| coauthors = |date=| format = |work=| publisher = |language=| archiveurl = https://web.archive.org/web/20121117101512/http://www.crmsv.org/paises/mexico/mexico.htm| archivedate = 17. 11. 2012| quote = |accessdate = 21. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> На западу Мексико излази на обале [[Тихи океан|Тихог океана]] (укључујући и [[Калифорнијски залив]]), а источне обале запљускују [[Мексички залив]] и [[Карипско море]] (ивичне акваторије [[атлантски океан|Атлантског океана]]). Укупна дужина обала је 11.122 км (не рачунајући острва), од чега 3.117,7 км отпада на атлантску, а 8.475,1 км на пацифичку обалу. Чак 17 од укупно 32 мексичке савезне државе има излаз на неку од акваторија.

| colspan="3" style="width:240px; background:silver;"| '''Екстремне тачке Мексика'''*<ref name="Екстреми">{{cite web | url = http://cuentame.inegi.org.mx/territorio/coordenadas.aspx?tema=T | title = Las coordenadas extremas que enmarcan el territorio mexicano | author = |authorlink= | coauthors = |date=2011. | format = |work= | publisher = INEGI | language = |archiveurl= | archivedate = |quote= | accessdate = 17. 10. 2012}}</ref>

Јужно од обе Сијере, а између пацифичког и приморја Мексичког залива, пружа се 900 км дугачки и до 130 км широки [[Трансмексички вулкански појас|Трансвулкански појас]], познат и као ''Кордиљера Неоволканика'' (''-{Cordillera Neovolcánica}-''). Овај вулкански појас, део [[ватрени појас Пацифика|ватреног појаса Пацифика]], познат је по бројним активним [[вулкан]]има и израженом [[земљотрес|сеизмизму]]. Ово је највиши део Мексика и ту се налазе три врха са преко 5.000 m надморске висине: [[Оризаба]] (5.610 м, трећи највиши врх у Северној Америци), [[Попокатепетл]] (5.462 м) и [[Ицаксиватл]] (5.286 м). Значајније вулканске купе су још и [[Невадо де Толука]] (4.690 м), [[малинче (вулкан)|Малинче]] (4.461 м) и [[Невадо де Колима]] (4.340 м). У овој географској регији налази се и вулкан [[Корисник:Joxica/Парикутин|Парикутин]] који се сматра најмлађом вулканском купом на свету (прва ерупција наизглед мирног брежуљка десила се [[20. фебруар]]а [[1943]]).<ref name="Парикутин">{{cite web | url = http://www.geology.sdsu.edu/how_volcanoes_work/Paricutin.html | title = "The eruption of Parícutin (1943-1952)" | author = How Volcanoes Work. | authorlink = |coauthors= | date = |format= | work = |publisher= | language = енглески | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012.}}</ref> Кордиљера Неоволканика се сматра геолошким развођем између Северне и Средње Америке.

У хидролошком смислу и према подацима [[национални институт за статистику и географију Мексика|националног института за статистику и географију Мексика]], цела територија земље је подељена на 13 хидролошко-административних регија које су формиране на основу хидролошких карактеристика одређених области.<ref>{{cite web | url = http://www.inegi.org.mx/geo/contenidos/geografia/default.aspx | title = Instituto Nacional de Estadística, Geografía e Informática | author = INEGI | authorlink = |coauthors= | year = 2011| format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 24. 10. 2012.}}</ref>

Политички устав Сједињених Мексичких Држава (шп. ''Constitución Política de los Estados Unidos Mexicanos'') постоји од 1917. године. Настао је као резултат мексичке револуције и израђен је од стране [[Уставнотворна скупштина (Мексико)|уставнотворне скупштине]]. Устав је прадстављао компромис различитих интересних група, због чега садржи елементе [[Антиклерикализам|антиклерикализма]], [[Национализам|национализма]], [[Антиимперијализам|антиимперијализма]], [[републиканизам|републиканизма]], [[Патернализам|патернализма]] и [[Социјализам|социјалискичког]] [[Реформизам|реформизма]].<ref name="verfassung">{{Cite book| editor = Klaus Stüwe| editor2 = Stefan Rinke| title = Die politischen Systeme in Nord- und Lateinamerika. Eine Einführung| year = 2008| url = |publisher=VS Verlag für Sozialwissenschaften| location = Wiesbaden| isbn = 978-3-531-14252-4| pages = 392}}</ref> На то долазе и елементи [[Либерализам|либерализма]], као што су [[грађанска права и слободе]], [[правна држава]], [[Општост изборног права|опште]] и [[Једнакост изборног права|једнако]] [[изборно право]] - које је пак до 1953. било ограничено само на мушкарце, [[социјална држава]] и загарантованост права на [[Приватна својина|приватну својину]], при чему је устав признавао и јемчио права и других облика својине. Члан 27, најдужи члан мексичког устава, приписује држави својину над земљом и водама, као и право да пренесе њихово управљање приватним лицима или колективима. Примарна сврха овог члана је било ограничавање моћи великих земљопоседника. Сличан циљ је имао и члан 123, којим су зајамчена права радника. Оба члана заједно, су дуго времена чинили основ легитимитета постреволуционарној влади у свом деловању за револуционарни пројекат и политичку контролу.<ref name="verfassung" />

Мексички устав је од свог проглашења 1917. год. мењан преко 150 пута. Чланови 27 и 123 су промењени 1990. године у склопу промене економске политике. Уз то је однос цркве и државе ново одређен.<ref name="verfassung2">{{Cite book| author = Klaus Stüwe (editors) und Stefan Rinke (editors)| title = Die politischen Systeme in Nord- und Lateinamerika. Eine Einführung.| url = |publisher=VS Verlag für Sozialwissenschaften, Wiesbaden| location = |year=2008|id=| pages = 393}}</ref> Поред наведеног, дошло је, пре свега, до реформи које су требале да побољшају ситуацију људских права у земљи. Под председништвом (иковањем, дновањем) Карлоса Салинаса де Гортариса допуњен је члан 102, којим се регулишу овлашћења главног државног тужиоца. Мексички конгрес, као и законодавни органи појединачних савезних држава, су обавезни да створе органе којим треба да се надзире придржавање уставом јемчених људских права, али који притом немају овлашћења везана за избре, судске процесе и односе на раду. Под Ернесто Зедило Понце де Леоном у устав је још додато и право на јавну заштиту.<ref name="verfassung2" /> Упркос овим прилагођавањима устава, стање људских права и слобода у Мексику се готово није променило, због чега је друштвено, политичко и културно einbettung (или ...) уставних реформи, још увек упитна.

Поред наведених уставом прописаних овлашћења, дуг период владавине Институционалне револуционарне партије карактерисала су и друга неформална правила везана за функцију председника. Председник је био доминантна фигура унутар и над странком, уздржавао се од критике својих претходника (у функцији), те морао да се повинује њиховим традицијама, јер би у супротном могао бити искључен из центра моћи.<ref name="präsident">{{Cite book| author = Klaus Stüwe (editors) und Stefan Rinke (editors)| title = Die politischen Systeme in Nord- und Lateinamerika. Eine Einführung.| url = |publisher=VS Verlag für Sozialwissenschaften, Wiesbaden| location = |year=2008|id=| pages = 394}}</ref> Током свог шестогодишњег мандата, тек је у трћој и четвртој години достизао зенит моћи, да би се при крају мандата старао о свом наследнику. Упркос избора од стране народа, сукцесија није вршена на транспарантан начин, већ је решавана неформалним процесом између различитих фракција и група унутар мексичке политичке класе. Врхунац је био чин обелодањивања који је описиван као откривање (''destape'') и у којем је председник свог наследника именовао показивањем прстом (''dedazo'').<ref name="präsident" />

| colspan = 6 |{{Мапа Мексика са означеним државама}}

Први мексички [[Дагеротипија|дагеротипист]] звао се Х. М. Дијаз Гонзалез. Био је ученик Сан Карлоса, а [[1844]]. године је отворио студио у улици Санто Доминго, у Мексико Ситију, где је правио минијатурне фотографије помоћу дагеротипије. Касније, када је техника дагеротипије превазиђена, постоје извори да се фотографски папир у Мексику први пут користио око [[1851]]. године. Након што се цене фотографија пале, више их нису правиле само богате породице, већ и нижи друштвени сталеж. Такође, фотографија се увелико користила за политичке промоције. Тако је компанија Крусес и Кампа после смрти председника Бенита Хуареза продала издање од двадесет хиљада примерака портрета за велики новац. Један од првих познати мексичких фотографа био је [[Хесус Ерменехилдо Абитија]], који је првих година двадесетог века имао фотографски атеље те био сниматељ документарног филма и фикције.<ref name="urlFundación Toscano">{{cite web | url = http://www.fundaciontoscano.org/esp/archivo_abitia.asp | title = Colección Jesús H. Abitia - Fundación Toscano | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

Године [[2005]], Мексико је кандидовао своју кухињу за [[светска баштина|светску баштину]] код [[Унеско|Унеска]]. То је био први пут да је нека земља своју гастрономску традицију представила у том смислу.<ref name="urlLa Crónica de Hoy | Presentan en París candidatura de gastronomía mexicana">{{cite web | url = http://www.cronica.com.mx/nota.php?id_nota=203109 | title = La Crónica de Hoy &#124; Presentan en París candidatura de gastronomía mexicana | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref> Међутим, први покушај није био успешан јер комисија није успела да на прави начин истакне значај кукуруза у мексичкој кухињи.<ref name="urlCocina mexicana, fuera de la UNESCO :: México :: esmas">{{cite web | url = https://ich.unesco.org/es/RL/la-cocina-tradicional-mexicana-cultura-comunitaria-ancestral-y-viva-el-paradigma-de-michoacan-00400 | title = Cocina mexicana, fuera de la UNESCO :: México :: esmas | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref> Коначно, [[16. новембар|16. новембра]] [[2010]]. године, мексичка кухиња је била проглашена за нематеријално културно наслеђе човечанства.<ref name="urlMeksička kuhinja proglašena nematerijalnom kulturnom baštinom čovečanstva od strane UNESCO-a.">{{cite web | url = http://sr.globalvoicesonline.org/2010/10/meksicka-kuhinja-proglasena-nematerijalnom-kulturnom-bastinom-covecanstva-od-strane-unesco-a/ | title = Meksička kuhinja proglašena nematerijalnom kulturnom baštinom čovečanstva od strane UNESCO-a. | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref><ref name="urlCocina, fiesta y cantos mexicanos reconocidos por UNESCO - El Universal - Cultura">{{cite web | url = http://www.eluniversal.com.mx/notas/723787.html | title = Cocina, fiesta y cantos mexicanos reconocidos por UNESCO - El Universal - Cultura | author = |authorlink= | date = |format= | work = |publisher= | language = |archiveurl= | archivedate = |quote= | accessdate = 16. 10. 2012}}</ref>

Према информацијама из Националног института за антропологију и историју ({{јез-шп|Instituto Nacional de Antropología e Historia}}), у децембру [[2005]]. године било је 37.266 регистрованих археолошких локација у Мексику.<ref name="urlSitios Arqueológicos">{{cite web| url = http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm| title = Sitios Arqueológicos| author = |authorlink=| coauthors = |date=| format = |work=| publisher = |language=| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101001223757/http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm| archivedate =01 1. 10. 2010| quote = |accessdate = 24. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> Већина археолошких локација потиче из преколумбовског периода, али то није нужно, јер се археолошким налазиштом у Мексику сматра свака локација на којој су пронађени докази о људском деловању и постојању. На пример, у [[Монтереј]]у, у савезној држави [[Нови Леон|Нуево Леон]], постоји музеј индустријске археологије.<ref name="urlArqueología Industrial | Fundidora">{{cite web | url = http://sic.cultura.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=530 | title = Arqueología Industrial; Fundidora | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> У Мексико Ситију, археолози су спасили остатке колонијалног манастира који се налазио на истом месту где се тренутно налази [[Палата лепих уметности]].<ref name="urlMuseos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA">{{cite web | url = http://sic.conaculta.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=1080 | title = Museos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> Као што је поменуто, постоји много локалитета које су настањивали праисторијски народи, хиљаде њих, иако нису сви отворени за јавност. Највише археолошких локација налази се на подручју где су некада живеле Маје, затим у централном Мексику, те у долини Оахака. Културном наслеђу Мексика припада и [[пињата]], традиционална игра разбијања земљаног лонца или папирне вреће са слаткишима и играчкама.

Мексички закон сматра историјским спомеником све што је изграђено између [[16. век|16.]] и [[19. век]]а, односно, све од доласка, па до одласка шпанске колонијалне власти. Сва археолошка налазишта и историјски споменици сматрају се имовином мексичке нације, а чувају их Национални институт за антропологију и историју и Национални институт лепих уметности. Део тога су и комплекси историјских споменика у историјским језгрима градова, као што су [[Сантијаго де Керетаро]], [[Мексико Сити]], [[Пуебла (град)|Пуебла де Сарагоса]], [[Оахака]] и [[Сан Франсиско де Кампече]], а сви се налазе на [[Списак места Светске баштине у Америци|списку места Светске баштине]].<ref name="urlwww.visitmexico.com">{{cite web | url = http://www.visitmexico.com/en-i0/world-heritage-cities-of-mexico | title = Mexican Heritage | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> Поред ових познатих знаменитости, бројни објекти који се налазе широм земље део су каталога Националног института за антропологију и историју.

* {{Cite book | ref= harv | last = Castro| first = Rafaela| title = Chicano Folklore: A Guide to the Folktales, Traditions, Rituals and Religious Practices of Mexican Americans| url = https://books.google.com/books?id=WdzY7YjhRroC&pg=PA83| year = 2000| publisher = Oxford University Press| isbn = 978-0-19-514639-4| pages = 83}}

* {{Cite book | ref= harv | editor = Klaus Stüwe| editor2 = Stefan Rinke| title = Die politischen Systeme in Nord- und Lateinamerika. Eine Einführung| year = 2008| url = |publisher=VS Verlag für Sozialwissenschaften| location = Wiesbaden| isbn = 978-3-531-14252-4| pages = 392}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Anderson| first = Mark D.| title = Disaster Writing: The Cultural Politics of Catastrophe in Latin America| url = https://books.google.com/books?id=_tUc42oLNN4C&pg=PA145| year = 2011| publisher = University of Virginia Press| isbn = 978-0-8139-3196-8| pages = 145-}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Aveleyra Arroyo de Anda| first = Luis| last2 = Maldonado-Koerdell | first2 = Manuel | last3 = Martínez del Río | first3 = Pablo | title = Cueva de la Candelaria | trans_title = | publisher = Instituto Nacional de Antropología e Historia | edition = | location = México| year = 1956}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Arregui Zamorano| first = Pilar | title = La Audiencia de México según los visitadores (siglos XVI y XVII) | trans_title = | publisher = Universidad Nacional Autónoma de México. Instituto de Investigaciones Jurídicas | edition = | location = México | isbn = 978-968-5801-96-6 | url = http://www.bibliojuridica.org/libros/libro.htm?l=409 | year = 1981}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Bernabéu Albert| first = Salvador| title = Revista Complutense de Historia | trans_title = | publisher = | edition = | location = | year = 1994|id=| url = http://revistas.ucm.es/ghi/11328312/articulos/RCHA9494110169A.PDF | chapter =«La religión ofendida». Resistencia y rebeliones indígenas en la baja California colonial | accessdate = 16. октобра10. 2012.| pages = 169-180}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Bellini| first = Giuseppe | title = Nueva historia de la literatura hispanoamericana | trans_title = | publisher = Editorial Castalia S.A. | edition = | location = Madrid | year = 1997| isbn = 978-84-7039-757-8}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Casas| first = Alejandro | last2 = Caballero| first2 = Javier | title = Domesticación de plantas y el origen de la agricultura en Mesoamérica | trans_title = | publisher = | edition = | location = Ciencias | year = 1995}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Childs Rattray| first = Evelyn | title = Entierros y ofrendas en Teotihuacan: excavaciones, inventario, patrones mortuorios | trans_title = | publisher = UNAM, Instituto de Investigaciones Antropológicas | edition = | location = México | year = 1997}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Cintas| first = Pedro | title = The Road to Chemical Names and Eponyms: Discovery, Priority, and Credit | trans_title = | publisher = | edition = Angewandte Chemie International Edition | location = | year = 2004|id=}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Clavijero| first = Francisco Xavier| title = Historia antigua de México, Historia antigua de México y de su conquista: sacada de las mejores historiadores españoles | trans_title = | publisher = Imprenta de Lara | edition = | location = México | year = 1844| url = http://cdigital.dgb.uanl.mx/la/1080023605/1080023605.html | accessdate = 16. октобра10. 2012.}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Crandall| first = Russell | last2 = Paz| first2 = Guadalupe | last3 = Roett| first3 = Riordan | title = Mexico's Democracy At Work: Political And Economic Dynamics | chapter= Mexico's Domestic Economy: Policy Options and Choices | trans_title = | publisher = Lynne Reinner Publishers | edition = | location = | isbn = 978-0-8018-5655-6 | year = 2004}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Díaz| first = Lilia | title = El liberalismo militante | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8 | year = 2009| pages = 583-631}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Díaz del Castillo| first = Bernal | title = Historia verdadera de la conquista de la Nueva España | trans_title = | publisher = | edition = Porrúa | location = | isbn = 978-970-07-7331-0| year = 2007}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Duverger| first = Christian | title = El primer mestizaje: la clave para entender el pasado mesoamericano | trans_title = | publisher = Taurus | edition = | location = | isbn = 970-32-4789-X| year = 2007}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Fujita| first = Harumi| title = "The Cape Region", en Don Laylander y Jerry D. Moore (editors), The Prehistory of Baja California: Advances in the Archaeology of the Forgotten Peninsula | trans_title = | publisher = | edition = | location = | year = 2006}}

* {{Cite book | ref= harv | last = García Martínez| first = Bernardo | title = La creación de Nueva España | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8| year = }}

* {{Cite book | ref= harv | last1 = García Riera| first1 = Emilio | title = Historia del cine mexicano | trans_title = | publisher = México Secretaría de Educación Pública | edition = | location = | isbn = 978-968-29-0941-2 | year = 1986}}

* {{Cite book | ref= harv | last1 = Garza Cuarrón| first1 = Beatriz| last2 = Baudot| first2 = Georges | title = Historia de la literatura mexicana: Las literaturas amerindias de México y la literatura en español del siglo XVI | trans_title = | publisher = Siglo XXI | edition = | location = México | isbn = 978-968-23-2047-7 | year = 1996}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Gispert| first = Carlos | title = America latina | trans_title = | publisher = | edition = Ediciones Donae | location = | isbn = 978-84-7505-096-6| year = 1980}}

* {{Cite book | ref= harv | last = González y González| first = Luis| title = El liberalismo triunfante | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8 | year = 2009| pages = 633-705}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Hassig| first = Ross| title = Mexico and the Spanish Conquest | trans_title = | publisher = Univ. of Oklahoma Press: Norman. | edition = | location = | isbn = 978-0-8061-3793-3| year = 2006}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Koplow| first = David A. | title = Smallpox: The Fight to Eradicate a Global Scourge | trans_title = | publisher = University of California Press | edition = | location = |id=| year = 2003}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Kubler| first = George| title = Pre-Columbian Pilgrimages in Mesoamerica | trans_title = | publisher = | edition = | location = |id=| year = 1984}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Lockhart| first = James | title = Nahuas and Spaniards: Postconquest Mexican History and Philology. | trans_title = | publisher = Stanford University Press and UCLA Latin American Center Publications | edition = UCLA Latin American studies vol. 76, Nahuatl studies series no. 3. | location = Stanford and Los Angeles, CA | oclc = 23286637 | isbn = 978-0-8047-1953-7 | year = 1991}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Lockhart| first = James | title = The Nahuas After the Conquest: A Social and Cultural History of the Indians of Central Mexico, Sixteenth Through Eighteenth Centuries | trans_title = | publisher = Stanford University Press | edition = | location = Stanford, CA | isbn = 978-0-8047-1927-8| year = 1992}}

* {{Cite book | ref= harv | last1 = López| first1 = Austin| last2 = López Luján | first2 = Alfredo y Leonardo | title = El pasado indígena | trans_title = | publisher = El Colegio de México-Fondo de Cultura Económica | edition = | location = México | year = 2001}}

* {{Cite book | ref= harv | last = MacNeish| first = Richard| title = The Prehistory of Tehuacan Valley | trans_title = | publisher = University of Texas Press | edition = | location = Austin | year = 1972}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Manrique| first = Jorge Alberto| title = Del Barroco a la Ilustración | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8| year = 2009}}

* {{Cite book| ref = harv| last1 = Márquez Morfín| first1 = Lourdes| last2 = Hernández Espinoza| first2 = Patricia| title = La transición demográfica y el surgimiento de la agricultura en Mesoamérica, XXV Conferencia Internacional de Población| trans_title = | publisher = | edition = | location = Tours, Francia| year = 2005| url = http://iussp2005.princeton.edu/download.aspx?submissionId=50268| accessdate = 16. октобра10. 2012.| archive-url = https://web.archive.org/web/20120118164340/http://iussp2005.princeton.edu/download.aspx?submissionId=50268| archive-date = 18. 01. 2012| dead-url = yes| df = }}

* {{Cite book | ref= harv | last1 = Montejo| first1 = Víctor | title = Popol Vuj, libro sagrado de los mayas | trans_title = | publisher = Artes de México | edition = | location = | isbn = 978-968-6533-85-9 | year = 1999}}

* {{Cite book | ref= harv | last1 = Mora| first1 = Carl J.| title = Mexican Cinema: Reflections of a Society 1896–1988 | trans_title = | publisher = University of California Press | edition = | location = Berkeley | isbn = 978-0-520-04304-6 | year = 1989}}

* {{Cite book | ref= harv | last1 = Orozco Linares| first1 = Fernando| title = Gobernantes de México | trans_title = | publisher = Panorama Editorial | edition = | location = Mexico City | isbn = 978-968-38-0260-6 | year = 1985}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Peters| first = Stephanie| title = Smallpox in the New World | trans_title = | publisher = Marshall Cavendish | edition = | location = | year = 2004| isbn = 978-0-7614-1637-1 | url = https://books.google.com.mx/books?id=v0zEiM_hijsC&pg=PA18&lpg=PA18&dq=small+pox+killing+aztecs&source=bl&ots=z4mrxE0Pdo&sig=9Ugb5VPtgITdHXy9aU7p8b-FvmQ&hl=en&sa=X&ei=ty3-TsGeN4rO2AX639WUAQ&redir_esc=y#v=onepage&q=small%20pox%20killing%20aztecs&f=falseTrue | accessdate = 16. октобра10. 2012.}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Poniatowska| first = Elena | title = La noche de Tlatelolco | trans_title = | publisher =Viking | edition = | location = New York | isbn = 978-0-8262-0817-0| year = 1975}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Pool| first = Christopher A.| title = Olmec Archaeology and Early Mesoamerica | trans_title = | publisher = Cambridge World Archaeology, Cambridge University Press | edition = | location = Cambridge | year = 2007}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Roys| first = Ralph L.| title =The Book of Chilam Balam of Chumayel | trans_title = | publisher =University of Oklahoma Press | edition = | location = Norman |id=| year = 1967}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Sahagún| first = Bernardino de| title = Historia general de las cosas de la Nueva España | trans_title = | publisher = Sepan cuantos | edition = | location = Porrúa, México | year = 1999}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Schedler| first = Andreas| title =Electoral Authoritarianism: The Dynamics of Unfree Competition | trans_title = | publisher = L. Rienner Publishers | edition = | location = | isbn = 978-1-58826-440-4 | year = 2006}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Thomas| first = Hugh | title = La conquista de México: el encuentro de dos mundos, el choque de dos imperios | trans_title = | publisher = Victor Alba y C. Boune | edition = Planeta | location = México | isbn = 970-690-163-9| year = 1993}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Ulloa| first = Berta | title = La lucha armada | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8 | year = 2009| pages = 757-821}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Vázquez| first = Josefina Zoraida| title = Los primeros tropiezos | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8 | year = 2009| pages = 525-582}}

* {{Cite book | ref= harv | last = Villoro| first = Luis | title = La revolución de Independencia | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México | isbn = 978-968-12-0969-8 | year = 2009| pages = 489-523}}