M-84 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 37:
Полазећи од тога да је кроз уговор о лиценци за производњу тенка [[Т-72]] у земљи добијена само конструкциона документација (али не за комплетно средство), без технолошке документације и података за оклопну заштиту и специјалне материјале, и да се у том тренутку већ десет година у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] серијски производио (толико је временски застарео), на предлог [[ВТИ|Војнотехничког института]] у развој се ушло са значајним модификацијама и побољшањима и изменама неких комплетних подсистема. Прве четири године на овом пројекту било је ангажовано више од 150 стручњака Института са пуним радним временом, а затим наредне три године, на активностима после увођења у серијску производњу тенка М-84, око 80 стручњака. Они су ангажовани ради решења мотора веће снаге, уређаја мотора и преносника снаге и других битних измена постојеће конструкције тенка. У процесу развоја тенка обављена су истраживања у скоро свим подручјима рада Института, па је као резултат тих истраживања уведено неколико стотина нових технологија и технолошких поступака, развијени су нови панцирни челици и неметали за оклопну заштиту, развијено је око четрдесет специјалних челика за јако оптерећене делове, неметални материјали и поступци заштите. Уведени су домаћи подсистеми и компоненте: средства везе, све компоненте за НБХ заштиту, оптичке справе и уређаји, нове гусенице, савремен [[систем за управљање ватром]] (СУВ), више стотина мањих склопова и електронских компонената. У оквиру посебних истраживања развијен је мотор од 735 кW (1.000 КS), уместо постојећег од 573кW (780 КS), а извршене су значајне измене на подсистемима мотора и трансмисији. Обављеним изменама тенк М-84А разликује се од тенка Т72 за више од 60%. По свим битним параметрима ватрене моћи, оклопне заштите и покретљивости тај тенк је, у то време, био испред свих савремених тенкова у свету. То је потврђено кроз упоредна испитивања са најсавременијим тенковима у [[Кувајт]]у и [[Пакистан]]у, и на основу чињенице да се после испитивања Кувајт одлучио за овај тенк.
[[Датотека:PM M71 M-84 VS.jpg|мини|десно|Понтонска скела ПМ М71 превози тенк М-84 [[2011]].]]
M-84 је имао топ калибра 125 mm, када су остали тенкови имали топово од 115 и 120 mm, аутомат за пуњење оруђа, када други тенкови то нису имали. Маса тенка је била 41,5 t, у односу на [[Леопард 2|Леопарда 2]] и [[М1 Абрамс]]а од 60 t, имао је већу покретљивост, и за 50% већу аутономију кретања. За два квадратна метра мању чеону површину и мању мету.{{чињеница| date = 05. 2014.}} Специфична снага возила изрежена кроз однос масе возила и снаге мотора код тенка била је знатно повољнија. Брзина поткалибарног пројектила 1800 m/s, масе 16 kg, пробијао све оклопе савремених тенкова на удаљености од 2000 м.{{чињеница| date = 05. 2014.}} Такве могућности нису имали западни тенкови.{{чињеница| date = 05. 2014.}} СУВ био је савременији од западних тенкова за више од десет година старости, а тенк Т72 га није ни имао, већ је морао да стане да би гађао противнички тенк.{{чињеница| date = 05. 2014.}}
Прототип тенка М-84 произведен је [[1983]]. године, а серијска производња је почела [[1984]]. године. Нови тенк М-84А први пут је представљен југословенској јавности на „Паради победе“ [[9. мај]]а [[1985]]. године у [[Београд]]у. М-84 је пројектован и произведен у рекордном времену – за само 5 година.
| |||