Стјепан Радић — разлика између измена

'''Стјепан Радић''' ([[Десно Требарјево|Требарјево Десно]], [[11. јун]]а [[1871]] — [[Загреб]], [[8. август]]а [[1928]]), хрватски политичар и оснивач [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]]. Радићу иду заслуге о обједињавању хрватског сељаштва у одрживу политичку силу. Током целе своје каријере, он се супротставио уједињењеу и, касније, српској хегемонији у Југославији и постао важна политичка личност у тој земљи. У Народној скупштини га је смртно ранио српски радикалски политичар [[Пуниша Рачић]]. Радић је неколико седмица касније умро од озбиљне стомачне ране у 57. години живота.

 

Рођен је 11. јуна 1871. године у [[Десно Требарјево|Десном Требарјеву]]. Као ученик шестог разреда загребачке гимназије је [[1888]]. године био избачен из школе због јавне демонстрације против Хедерварија. По препоруци Шторсмајера и београдског митрополита Михајла је отпутовао на студиј у [[Русија|Русију]] 1896. године.{{sfn|Новак|1948|p=207}} У периоду између 1897—1899. године је завршио у [[Париз]]у Вишу политичку школу. Затим је живео неко време у [[Праг]]у сарађујући с чешким листовима, а када га је полиција протерала из Прага отишао је у Земун за балканског дописника чешких, француских и руских листова. Од [[1902]]. године је живео у [[Загреб]]у и ради као секретар Хрватске уједињене опозиције.

 

 

На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима за Уставотворну скупштину]], ХРСС је добила 50 мандата и тако постала највећа хрватска странка. Након доношења устава, ХРСС заједно са Хрватском заједницом и Хрватском странком права је формирао Хрватски блок којим је покушао да у своју корист реши хрватско питање. Радић је 1. јула 1924. године учланио ХРСС у Сељачку интернационалу која је сматрана делом Комунистичке интернационале {{sfn|Чулиновић|1961|p=437}} због чега [[Двадесета влада Николе Пашића|влада Пашић-Прибићевић]] доноси одлуку за распуштање Радићеве странке. Радић је ухапшен и затворен. Павле Радић је, у својству председника Хрватског сељачког клуба и по Стјепановом налогу, 27. марта 1925. изјавио да Странка прихвата Устав и династију Карађорђевића и тиме се одриче републиканства у свом програму{{sfn|Петрановић|1988|p=144}}{{sfn|Fogelquist|2011|p=252}}. Стога је 1925. године ушао [[Двадесет друга влада Николе Пашића|у владу]] као министар просвете. Од 1927. године поново апстинира и, заједно са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићем]], формира [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократску коалицију]].

 

 

У свом листу Дом од [[22. септембар|22. септембра]] [[1914]]. године, Радић, прикључујући се општој антисрпској хистерији велича Старчевићево мишљење о Србима :''[[Срби]] у Хрватској су [[Роми|Цигани]], [[Власи (пејоратив)|Власи]] и бог зна што, који су с турског коца утекли нама. Срби су дакле Влашки накот зрио за сјекиру. Они су смет и србеж на тијелу хрватског народа.'' Радићев ''Дом'' се чак хвалио како су Хрвати у Сарајеву разорили око две стотине српских радњи, да је проглашен преки суд, као и дам се у Загребу данима одржавају жестоке [[Антисрпске демонстрације у Загребу 1902.|антисрпске демонстрације]].<ref>Boško Vračarević: ''Ja i moji savremenici: slika jednodimenzionalnog čoveka u jednodimenzionalnom društvu'' Savremenik, 1986, str. 97</ref>{{sfn|Костић|1976|p=15}}

Крлежа пише о Стјепану Радићу као прототипу збуњеног малограђанског интелектуалца колебљиве политичке свести{{sfn|Петрановић|1988|p=145}}.

 

 

 

Па ипак, изгледа да је најпримерније сведочанство о личности и делу Стјепана Радићу дао његов син Владимир, [[1942]]. године у чланку ''Дан и домовина''. објављеном у загребачком листу ''Нова Хрватска'' : "''У главним стварима, у темељним начелима, усташки наук није ништа друго него наук Стјепана Радића. Под [[Анте Павелић|поглавниковим]] мудрим водством изводи се наук Браће Радић.''"

 

{{посебан чланак|Атентат у Народној скупштини}}

Веома бурна седница Народне Скупштине [[20. јун]]а [[1928]]. године је ескалирала током наступа радикалског посланика Томе Поповића, који је вербално напао Стјепана Радића, који је одбијао да се укључи у дискусију, и упркос опомени председника скупштине, запретио да ће „Ако се ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, да ће његова глава пасти. Ја вам господо то кажем и од тога не бежим! Ја вам то јамчим!". Тому Поповића је за говорницом заменио [[Пуниша Рачић]], радикалски посланик из Црне Горе, који је, пошто је поздравио држање посланика Поповића и сам запретио „И господо, као Србин и народни посланик према својој нацији и отаджбини отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Пошто је посланик Прибићевић казао „Хоћете да се у Лондону чује да се овде прети оружјем!" Рачић је наставио „Има неколико година, откад је требало да се наша држава консолидира, кад је требало наш народ да искористи, што је стекао у рату својим јунаштвима и верношћу према савезницима. Све дотле је један део народа употребљавао, што је најгоре, клевете да омета сређење, и издавао интересе нашег народа и ове наше државе." На оптужбу о издаји дошло је до великог узбуђења у редовима Сељачке и Самосталне демократске странке. Изреволтиран, посланик ХСС-а [[Иван Пернар]], пришао је Рачићу који је силазио са говорнице и довикнуо му: „Опљачкао си бегове!" Рачић је прво позвао председавајућег да казни Пернара, и вратио се на говорницу, где је узвикнуо „Ако га не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу се лично обрачунати са њиме. Ко год буде покушао, да се стави између мене и Пернара, погинуће!" Председник скупштине је у том тренутку из неразјашњених разлога напустио дворану. Тада је Рачић извадио пиштољ и са неколико хица убио [[Павле Радић|Павла Радића]] и [[Ђуро Басаричек|Ђуру Басаричека]], а ранио Ивана Пернара, [[Иван Гранђа|Ивана Гранђу]] и Стјепана Радића, који ће [[8. август]]а умрети.<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/collection/politika|title=Narodna Biblioteka Srbije - Politika 1904 do 1941|publisher=|date=|accessdate=11.6.2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120607070040/http://scc.digital.nb.rs/collection/politika|archive-date=07. 06. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://scc.digital.nb.rs/collection/politika |title=„Политика” 21.6.1928 |access-date=11. 06. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120607070040/http://scc.digital.nb.rs/collection/politika |archive-date=07. 06. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>