Мостар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
|||
Ред 39:
Мостар има умјерену средоземну климу са блажим, али хладним зимама (уз мало или нимало снијега), те веома врућим љетима, када температуре у хладу знају износити и до 45{{nbsp}}°C. Због тога је Мостар био један од најтоплијих градова у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], а данас је, уз [[Требиње]] и [[Неум]], најтоплији град у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Мостар је уз [[Атина|Атину]] град са највише сунчаних дана у години, а снег у Мостару је права ријеткост. Зиме у којима се снијег у Мостару задржао више од 15 дана: 1955./56. (15 дана), 1962./63. (23 дана), 1984./85. (27 дана), 2004]]./05. (15 дана) и 2011./12. (26 дана).
Дана 6. августа 2008. жива у термометру у 13 сати у средишту Мостара досегнула је 39, а на сунцу је измерено чак 56,4{{nbsp}}°C.{{чињеница| date = 12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Тачно у поноћ, у ноћи са четвртка, 16. јула, на петак, 17. јула 2009. у Мостару је забиљежена температура зрака од 29,3{{nbsp}}°C, што је, по ријечима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода, највиша ноћна температура икада забиљежена од 1893. откад се у БиХ службено воде метеоролошка мјерења.{{чињеница| date = 12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->
Клима у Мостару се у посљедњих десетак година примјетно мијења. Прије изразито сушна клима данас је све влажнија, што љетње врућине чини несношљивим и често зрелим за проглашавање елементарне непогоде. Мостар ипак има угодну климу погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. Јесени и прољећа у Мостару знају бити изразито кишовити.
{{Клима_града
| Град_генитив = Мостара
| Извор = [http://weather.msn.com/monthly_averages.aspx?wealocations=wc:22118&q=Mostar%2c+BIH+forecast:averagesm MSN Weather]
| Јан_ср_мин=2 | Јан_ср_макс=8
Ред 97:
У 16. и 17. вијеку биљежи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима — махалама, и трговачком четврти — чаршијом. Током 18. вијека дошло је до стагнације и пада броја становника.
У Мостару је рођен [[Јован Бован]], велики српски народни добротвор. Бавио се на велико трговином у Далмацији. Радио је трговину са Сарајевом, Мостаром, Трстом и Анконом. У браку није имао деце, па је помагао све сроднике. Своје богатство делио је за живота манастирима, црквама, те сиротињи. А у свом тестаменту сачињеном 2. децембра [[1801]]. године одредио је довољан износ да се за православце сународнике отвори српска школа и болница, у вољеном граду [[Шибеник
Године 1833. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са сједиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и [[везир]]ску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Хабсбуршка Монархија|Аустрија]], [[Краљевина Италија|Италија]], [[Руско царство|Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринијела је изградња пута Мостар-[[Метковић]] 1862.
Ред 178:
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv| last = Ћоровић| first = Владимир| authorlink = Владимир Ћоровић| title = Мостар и његова Српска православна општина| location = Београд| publisher = Планета| year = 1933| url = https://books.google.com/books?id=L0MsAAAAIAAJ}}
== Спољашње везе ==
| |||