Устави Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 11:
Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>[http://www.constitution.org/sps/sps.htm S. P. Scott: The Civil Law], Приступљено 27. 4. 2013.</ref><ref>[http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ ::: The Roman Law Library (Last Update : July 20, 2012 )], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
[[Датотека:Car_Dušan,_Manastir_Lesnovo,_XIV_vek,_Makedonija.jpg|лево|мини|150п|Цар Душан, фреска из манастира Лесново, око [[1350]].]]
[[Душанов законик|Душанов Законик]] из [[1349]]. и [[1354]]. године је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права<ref>
[[Сретењски устав]] је трећи српски устав, али га наука уставног права сматра за први у новијој историји, јер има сва уставна обележја која су у савременом праву неопходна да би се неки правни акт сматрао за устав. Проглашен је на празник Сретење, 15. фебруара [[1835]]. године. Зато је овај дан проглашен за Дан уставности [[Србија|Републике Србије]]. Сретењски устав је проглашен убрзо после [[Српска револуција|Српске револуције]] за време владавине [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Србија у то време још није стекла пуну независност, а добила је један од најлибералнијих устава у [[Европа|Европи]].
|