Средњоокеански гребен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 15:
Други процес за који се претпоставља да доприноси настанку нове океанске коре на средњеокеанским гребенима јесте плаштна „покретна трака“. Међутим, многа су истраживања показала да је горњи [[Земљин омотач]] ([[астеносфера]]) превише пластичан (флексибилан) да би генерисао довољно [[трење]] за одгуравање тектонске плоче. Вероватније је да издизање омотача (плашта), које узрокује формирање магме испод средњеокеанских гребена, укључује само омотач изнад дубине од 400 -{km}-, како је закључено из [[сеизмичка томографија|сеизмичке томографије]] и из истраживања сеизмичког дисконтинуитета негде на дубини од 400 -{km}-. Релативно плитке дубине на којима долази до издизања омотача испод гребена су више у складу с процесом "повлачења плоче".
 
Брзина којом на средњеокеанском гребену настаје нови материјал позната је на основу брзине ширења, а мери се у мм-{mm}-/год. Уобичајена подела брзина ширења јесте брза, умерена и спора, чије вредности су генерално >100 мм-{mm}-/год, ~60 мм-{mm}-/год, и <20 мм-{mm}-/год. Брзина ширења северног [[Атлантски океан|Атлантика]] је 10 мм-{mm}-/год, док у [[Пацифик]]у те вредности достижу вредности од 40-60 мм-{mm}-/год.
 
Системи средњеокеанских гребена формирају нову океанску кору. Како се кристализовани базалт истиснут на оси гребена хлади испод [[Киријева тачка|Киријеве тачке]] која одговара гвожђе-титанијумским [[оксиди]]ма, у њима је сачуван смер магнетног поља паралелан [[Магнетско поље Земље|земљином магнетском пољу]]. Узорак магнетних померања у океанској кори може се користити као показатељ старости јер је магнетно поље Земље мењало смер у неправилним интервалима током геолошке прошлости. На исти начин, узорак померања заједно са мерењем старости коре користи се као помоћ у одређивању историје Земљиног магнетног поља.