Операција Бревити — разлика између измена

Висока команда немачких војних снага ("Oberkommando der Wehrmacht") упутила је генерала [[Фридрих Паулус|Фридриха Паулуса]] у Африку да истражи ситуацију. Дана 12. маја, генерал Паулус је након посматрања једног од неуспелих покушаја Ромела да нападне Тобрук, послао извештај ОКВ-у у коме је Ромелова позиција описана као слаба, са критичним несташицама горива и муниције. Са [[Операција Барбароса|Операцијом Барбароса]] за месец дана, фелдмаршал [[Валтер фон Браухич]], врховни командант Немачке армије, наредио је Ромелу да не напредује даље, и да не напада Тобрук поново.<ref name="TSWW166">{{harvnb|Bradley||p=166}}</ref>

=== Британски планови ===

Преко [[Ултра]] пресретнутих порука, Британци су такође примили извештај Паулуса и Черчил, верујући да ће један снажни притисак одбацити немачке снаге, почео је притисак на генерала Вејвела да нападне.<ref name="TSWW166"/> Вејвел је брзо припремио [[Операција Бревити|Операцију Бревити]], ограничену операцију с намером да заузме Солум, пролаз Халфаја и тврђаву Капуцо, а затим настави напредовање према Сиди Азизу и Тобруку докле год снабдевање дозволи, а да не ризикују уложене снаге; његов циљ био је уништити што више опреме Осовине и обезбедити положај за већу операцију [[Операција Бојна секира|Бојна секира]], која ће бити покренута када нови тенкови пристигну.<ref name="Playfair. стр. 116">{{harvnb|Playfair||p=116}}</ref><ref name="MedII163">{{harvnb|Playfair||p=163}}</ref>

=== Савезничке снаге ===

Операцију Бревити би спровела 22. гардијска бригада (бригадир Виљем Гот) и делови 7. оклопне дивизије. Њена оклопна компонента састојала се од 29 крстарећих (брзих) тенкова из 2. краљевског тенковског пука (''2nd Royal Tank Regiment''-2. КТП) и 24 пешадијска тенка из 4. КТП.{{efn|Крстарећи тенкови били су 6 [[Крстарећи тенк Мк I|Мк I]], 17 [[Крстарећи тенк Мк II|Мк IIA]] и 7 [[Крстарећи тенк Мк III/IV|Мк IVA]], иако је један од ових 30 тенкова био у пољској радионици на оправци. Пешадијски тенкови били су [[Матилда II]]. Војска Савезника организована је у неформалне бригадне групе, а појединачне јединице 7. оклопне дивизије одвојене су различитим бригадним групама према њиховој мисији. Поред специфичних јединица идентификованих у овом чланку, групе бригада укључивале су јединице за подршку као што су артиљеријске батерије и додатне јединице које нису имале значајну улогу у операцији.{{sfn|Jentz|1998|p=136}}}} [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]] је одвојио све расположиве ловце и мали одред бомбардера за ову операцију.{{sfn|Playfair|Flynn|Molony|Toomer|2004|p=159}}{{sfn|Jentz|1998|p=130}}

 

 

== Битка ==

Бревити је почео 15. маја: Британци су напали са малим тенковско-пешадијским снагама у 3 колоне: ''Пустиња'', ''Центар'' и ''Обала''. Колона ''Пустиња'', са британским брзим (крстарећим) тенковима, имала је да напредује и уништава тенкове које сретне на путу за Сиди Азиз. ''Центар'' је имао да заузме врх пролаза Халфаја, Бир Ваир и Мусаид, а затим продужи за тврђаву Капуцо. Обална колона имала је да освоји Солум и подножје пролаза Халфаја.

Солум, пролаз Халфаја и тврђава Капуцо су заузети, али је тврђава изгубљена у немачком противнападу. Следећег дана је Виљем Гот, забринут да би његова 22. гардијска бригада била збрисана ако би је немачки тенкови ухватили на отвореном, одлучио да повуче скоро читаву војску назад на пролаз Халфаја. Немачки противнапад 16. маја угрозио је британске снаге на врху пролаза и и наређено је повлачење под заштитом пустињске колоне. Немци су повратили Мусаид и почело је опште британско повлачење до линије од Сиди Омара до Сиди Сулејмана и Солума; операција се званично окончала 17. маја, а освојен је само пролаз Халфаја.<ref>{{harvnb|Raugh|1993|pp=207–208}}</ref>

== Литература ==

{{Refbegin}}

{{Refend}}

{{Commonscat|World War II in North Africa}}