Река — разлика између измена

'''Река''' је велики природни водоток и сачињавају је усечени жлијеб — [[корито]] и водена маса која се у њему креће. Од [[извор]]а до [[ушће|ушћа]] у другу реку, [[језеро]] или [[море]], реке примају воду од [[притока]] и подземних токова и тако се хране. Проучавањем река и речних токова бави се засебна наука — [[потамологија]], док [[лимнологија]] генерално изучава воду у унутрашњости копнених области.<ref name="Wetzel" >Wetzel, R.G. Limnology: Lake and River Ecosystems, 3rd ed. Academic Press. {{page|year=2001|isbn=978-0-12-744760-5|pages=}}</ref>

 

 

Реке су део [[Хидролошки циклус|хидролошког циклуса]]. Вода се генерално сакупља у рекама из [[Падавине|преципитације]] кроз [[Слив|дренажни басин]] из површинских токова и других извора као што су [[обнављање подземних вода|обновљена подземна вода]], [[извор]]и, и испуштања воде задржане у природном леду и накупинама снега (e.g., из [[глечер]]а).

[[Датотека:Loboc river.png|thumb|right|250п|Река Лобок<ref>{{cite web|title=Geographical Names: Loay, Philippines|url=http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=9139530&fid=4988&c=philippines|website=www.geographic.org|publisher=Geographic.org|accessdate = 8. 9. 2016.}}</ref> у [[Бохол]]у, на [[Филипини]]ма]]

[[Датотека:Waimakariri01 gobeirne.jpg|thumb|лево|[[Waimakariri River|Вајмакарири река]] на [[Јужно острво|Јужном острву]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] је испреплетана у највећем делу њеног тока.<ref name=Schumm>{{cite journal|last=Schumm|first=S|author2=Kahn, H.|title=Experimental Study of Channel Patterns|journal=Bulletin of the Geological Society of America |year=1972|volume=83 |doi= 10.1130/0016—7606(1972)83[1755:ESOCP]2.0.CO;2 |pages=1755–1770}}</ref>]]

Место на којем река почиње да тече назива се извор. Најмањи водоток назива се ''цурац'' и он представља водени млаз који се креће кроз [[ерозија|ерозионе]] бразде на неком нагнутом [[терен]]у. Знатно већи је '''поточић''', чијим спајањем са другим поточићима настаје [[поток]]. Два или више потока сачињавају речицу. '''Река''', као највећи водоток настаје спајањем поточића, потока и речица, а у крашким теренима и од воде из [[врело (хидрографија)|врела]].

Река која следи свој канал је извор енергије који делује на речни канал и обликује његов облик и форму. Године 1757, немачки хидролог [[Алберт Брахмс]] је емпиријски уочио да је потопљена тежина објеката који могу да буду ношени реком пропорционална шестом степену брзине речног протока.<ref name="Garde, 1995, 14"/> Ова формулација се понекад назива Еријевим законом.<ref name="Garde, 1995, 19"/> Стога, ако се брзина удвостручи, проток ће уклонити објекте са 64 пута већом потопљеном тежином. У планинским бујичним зонама ово се може уочити у виду ерозионих канала кроз тврде стене и стварања песка и шљунка од деструкције већих стена. Речна долина која је створена из [[Ледник|ледњачке]] долине у облику слова -{„U“}-, често се лако може идентификовати по каналу у облику слова -{„V“}- који је река уклесала. У средишњим деловима где река протиче преко равног земљишта, [[Меандар|меандер]] се може формирати путем ерозије речних обала и депозиције на унутрашњости кривина. Понекад река прекида петљу, скрачујући канал и формирајући [[Мртваја|мртвају]] или [[билабонг]]. Реке које носе велике количине [[седимент]]а могу да развију упечатљиве [[Речна делта|делте]] на свом ушћу. Реке чија су ушћа у сланој [[Плима и осека|осечног]] води могу да формирају [[естуар]]е.

 

 

=== Подземни токови ===