Есперанто (језик) — разлика између измена

Први уџбеник есперанта објавио је [[1887]]. године у [[Варшава|Варшави]] [[Пољска|пољски]] лекар [[Лудвик Лазар Заменхоф|Лазар Лудвиг Заменхоф]] (1859—1917) под [[псеудоним]]ом "Др. Есперанто" (лекар који се нада), што је касније постало и име самог језика.<ref name="EspMov181"/><ref>{{cite web |url=http://www.ling.ohio-state.edu/~hana/esr/ |title=Esperanto |publisher=Ling.ohio-state.edu | date = 25. 1. 2003. |accessdate=5. 12. 2010. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110622054642/http://www.ling.ohio-state.edu/~hana/esr/ |archive-date=22. 06. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref> Циљ Есперанта није замењивање постојећих језике, већ њиховоа допуна.

Есперанто настава су понекад доступна у школама, укључујући четири основне школе у пилот-пројекту под надзором [[University of Manchester|универзита у Манчестеру]], и судећи по једном извору на 69 универзитета.<ref>{{cite web |url=http://uea.org/agadoj/instruado/pirlot.html |title=Esperanto en universitatoj |publisher=Uea.Org | date = 17. 4. 2003. |accessdate=5. 12. 2010. |archive-url=https://archive.is/20120529120733/http://uea.org/agadoj/instruado/pirlot.html |archive-date=29. 05. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Међутим, осим Кине и [[Мађарска|Мађарске]], углавном се ради у неформалним аранжманима уместо наменских департмана или државне подршке. [[Еотвос Лоранд универзитет]] у Будимпешти је имао департман за [[интерлингвистика|интерлингвистику]] и Есперанто од 1966 до 2004, након којег периода је настава премештена на више школе; постоје и државни испити за инструкторе Есперанта.<ref>{{cite web|url=http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |title = enhavo |publisher=Web.archive.org |date = 27. 10. 2009. |accessdate = 5. 12. 2010. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20091027105835/http://geocities.com/bujdosoivan/tarte.htm |archivedate = 27. 10. 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.webcitation.org/query?url=http://www.geocities.com/bujdosoivan/okt.htm%233&date = 25. 10. 2009.+16:42:39 |title = Elte Btk |publisher=Webcitation.org |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> Осим тога, [[Универзитет Адама Микијевића у Познању|Адам Микијевићев универзитет]] у [[Пољска|Пољској]] нуди [[диплома|диплому]] у интерлингвистици.<ref>{{cite web|url=http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120418022807/http://amu.edu.pl/en/home/about-us/education/degree-list/full-degree-students/diploma-in-interlinguistics-esperanto|archivedate = 18. 4. 2012.|title = Diploma in Interlinguistics (ESPERANTO)}}</ref> [[Бразилски сенат]] је донео закон 2009. којим се Есперанту опциони статус у наставном плану у [[Јавна школа (владом финансирана)|јавним школама]], мада може да постане мандаторан ако за то има потребе. Године 2012. закон је још увек био на разматрању у дому посланила.<ref>{{cite web|url=http://www.senado.gov.br/sf/atividade/materia/detalhes.asp?p_cod_mate=83989|title = Atividade Legislativa - Projetos e Matrias|publisher=Senado.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.camara.gov.br/sileg/Prop_Detalhe.asp?id=454210|title = PL 6162/2009 - Projetos de Lei e Outras Proposições - Câmara dos Deputados|publisher=Camara.gov.br|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www12.senado.gov.br/noticias/materias/2009/06/18/entidades-manifestam-apoio-a-proposta-de-incluir-ensino-de-esperanto-na-grade-de-disciplinas-da-rede-publica|title = Entidades manifestam apoio à proposta de incluir ensino de Esperanto na grade de disciplinas da rede pública|work=Senado Federal - Portal de Notícias|language=pt|accessdate = 14. 1. 2015}}</ref>

Више образовних радника је проценило да се Есперанто може научити улажући од једне четвртине до једне дванаестине количне времена неопходног за друге језике.<ref>{{cite web|url=http://esperanto-usa.org/?q=node/77 |title = Is Esperanto four times easier to learn? |publisher=Esperanto-USA |accessdate = 5. 12. 2010.}}</ref> [[Клод Пирон]], бивши психолог на [[University of Geneva|Ђеновском универзитету]] и кинеско–енглеско–руско–шпански преводилац за Уједињене нације, је тврдио да је Есперанто далеко интуитивнији од већине етничких језика. "Есперанто се у потпуности ослања урођене рефлексе [и] разликује се од других језика по томе да увек можеш да се ослониш на своју природну тенденцију за генерализацију шаблона. [...] Исти [[неуропсихологија|неуропсихолошки]] закон који је [[Жан Пијаже]] звао ''генералишућа асимилација'' је примењив на формирање речи и граматике."<ref name=Piron>Piron, Claude: [http://www.claude-piron.ch/hidden-perverse-effects.html "The hidden perverse effect of the current system of international communication"] {{Wayback|url=http://www.claude-piron.ch/hidden-perverse-effects.html | date = 20140707080220 }}, published lecture notes</ref>