Криста Ђорђевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
фотографија |
→Биографија: председница управе Друштва "Цвијета..." од окт. 1938 |
||
Ред 22:
После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], Криста се удала за лекара [[Ђурица Ђорђевић|Ђурицу Ђорђевића]], са којим је првих година брака обилазила многа места у Србији и помагала у пружању помоћи болесним и ратом унесрећеним људима. После стварања нове државе — [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], они су се преселили у [[Београд]], где је њен супруг [[1920]]. године био један од оснивача и првих професора [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]]. Криста је била веома образована — познавала је неколико светских језика, па је убрзо постала дворска дама [[Марија Карађорђевић|краљице Марије Карађорђевић]].{{sfn|Ћирковић|2009|p=182}}
Она и њен муж, који је био један од омиљених професора на Медицинском факултету и кога су студенти називали „студентском мајком“, били су веома богати и пошто нису имали деце били су добротвори даровитих уметника и сиромашних студената. Најпре су помагали младе даровите уметнике — сликаре, вајаре, песнике, међу којима је најпознатији био [[Сретен Стојановић]]. Криста је учествовала у изградњи уметничког [[Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић"|Павиљона „Цвијета Зузорић“]], на [[Калемегдан]]у и касније у раду тог Друштва, који је израстао у централну уметничку установу у Београду — била је председница управе Друштва од октобра 1938<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/10/11?pageIndex=00010 Политика, 11. окт. 1938, стр. 10] digitalna.nb.rs (приступ. 19.9.2018)</ref>. Њихова кућа у улици Страхињића бана, која је страдала у [[Бомбардовање Београда (1941)|шестоаприлском бомбардовању Београда]], [[1941]]. године, била је украшена рељефом и скулптурама Стретена Стојановића, [[Тома Росандић|Томе Росандића]], [[Лојзе Долинар|Лојза Долинара]], [[Петар Палавичини|Петра Палавичинија]] и др. Такође у кући се налазио велики број уметничких слика, најзначајнијих југословенских сликара тога доба.
Поред помагања младих уметника, помагали су и сиромашне студенте медицине и Друштво медицинара, којим су у то време руководили студенти-комунисти. После смрти свог супруга Ђурице Ђорђевића (1885—1935), [[1936]]. године Криста је наставила да помаже сиромашне студенте. Дружећи се са студентима који су припадали [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]], полако је и сама почела да прихвата њихове комунистичке идеје као своје морално опредељење. У то време је беснео [[Шпански грађански рат|грађански рат у Шпанији]] и Кристи се веома свидео [[Antifašizam|антифашистички]] дух младих студената. Преко дружења са истакнутим студентима-комунистима, а пре свега [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]] Криста је дошла у додир и са вођама тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) — [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], [[Сретен Жујовић|Сретеном Жујовићем]], [[Родољуб Чолаковић|Родољубом Чолаковићем]] и др.
| |||