У извештају Генералног Секретара [[Организација уједињених нација|ОУН]] се напад на Вишњицу оцењује као релативно мали у поређењу са нападима Срба који су му претходили посебно истичући да је само три дана пре напада на Вишњицу [[Војска Републике Српске|ВРС]] испалила 20 артиљеријских граната на Сребреницу које су убиле једну жену а раниле двоје цивила. <ref name=autogenerated1 />
У периоду постојања тзв. сигурне зоне у [[Сребреница|Сребреници]], јединице [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије РБиХ]] стациониране у Сребреници су, супротно одредбама резолуције 819 Савета Безбедности ОУН у којој је наведено да је „.... Сребреница „сигурна зона“ без оружаних напада или било којег непријатељског чина...“<ref>[http://www.nato.int/ifor/un/u930416a.htm Савет Безбедности ОУН. Резолуција 819, члан 1. 16. април 1993.], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>, вршиле честе нападе на територију под контролом ВРС у околини Сребренице. У својој изјави пред члановима Ратног Председништва Сребренице, Рамиз Бећировић, командант 28. дивизије из састава 2. корпуса Армије РБиХ је истакао да је од Главног штаба Армије БиХ добијено наређење за извршавање диверзантских напада ван територије енклаве Сребреница у циљу одвлачења снага ВРС са фронта код [[Сарајево|Сарајева]] <ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 224], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>.
