X86 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 19:
Модеран x86 је релативно редак у [[Уграђени систем|уграђеним системима]], међутим, и мале апликације са ниском потрошњом енергије (које користе мале батерије) као и јефтино миксопроцесорско тржиште, као што су [[кућни апарати]] и играчке, немају никакво значајно x86 присуство.<ref>The embedded processor market is populated by more than 25 different [[instruction set|architectures]], which, due to the price sensitivity, low power and hardware simplicity requirements, outnumber the x86.</ref> Једноставна 8-битна и 16-битна архитектура су заједничке овде, иако x86-компатибилан [[VIA C7]], [[VIA Nano]], [[AMD]] Geode, [[Athlon Neo]] и [[Intel Atom]] су примери 32- и 64-битног дизајна који се користе са релативно малом снагом и јефтиним сегментима.
Било је неколико покушаја, укључујући и сам Intel, да прекине тржишну доминацију "нелегалне" x86 архитектуре дизајниране директно од првих једноставних 8-битних микропроцесора. Примери за то су iAPX 432 (друго име Intel 8800), Intel 960, Intel 860 и Intel/Hewlett-Packard Itanium архитектура. Међутим, континуирано пречишћавање x86 микроахитектуре, кола и производње полупроводника направили су потешкоће у замени x86 у многим сегментима. AMD-ово 64-битно проширење x86 (којим је Intel коначно одговорио да је са компатибилним дизајном)<ref>
== Хронологија ==
Ред 384:
До 2002. године, било је очигледно да 32-битно адресни простор x86 архитектуре ограничава своје перформансе у апликацијама које захтевају велике скупове података. 32-битни адресни простор би омогућио процесору да директно адресира само 4GB података, величина који превазилази апликације као што су видео процесовање и database engines. Коришћењем 64-битних адреса, један може да директно адресира 16 [[Ексабајт|EB]] (16 милијарди GB) података, иако већина 64-битних архитектура не подржава потпуни приступ 64-битном адресном простору (AMD64, на пример, подржава само 48 бита, подељених у 4 нивоа адресирања, од 64-битнох адреса).
[[AMD]] је развио 64-битни проширење 32-битне x86 архитектуре која се тренутно користи у x86 процесорима, која се у почетку називала x86-64, а касније је преименована у AMD64. Opteron, Athlon 64, Turion 64, и касније [[Семпрон|Sempron]] породице процесора користе ову архитектуру. Успех AMD64 линије процесора у комбинацији са млаким пријемом IA-64 архитектуре приморао је Intel да објави своју имплементацију AMD64 скупа инструкција. Intel је претходно имплементирао подршку за AMD64,<ref>[http://www.geek.com/intels-yamhill-technology-x86-64-compatible/ Intel's Yamhill Technology: x86-64 compatible | Geek.com{{Ботовски наслов}}]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> али је одлучио да га не омогући у нади да AMD неће донети AMD64 на тржиште пре Itanium-овог новог IA-64 скупа инструкција широко усвојеног. Intel је брендирао своју импелентацију AMD64 као EM64T, а касније га је поново брендирао као Intel 64.
У својој литератури и производним верзијама имена, Microsoft и Sun се односе према AMD64/Intel 64 колективно као х64 у Windows и [[Соларис (оперативни систем)|Solaris]] оперативним системима респективно. [[Дистрибуција Линукса|Linux дистрибуције]] се односе према њему или као "x86-64", његова варијанта "x86_64", или "amd64". [[BSD]] системи користе "amd64" док Mac [[OS X]] користи "x86_64".
| |||