Јаков Јакшић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 2 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 20:
== Биографија ==
Његово право име је Јаков Поповић. Рођен је у свештеничкој породици у Угриновцима. Био је једно време трговац у [[Пешта|Пешти]]. Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] дошао је у Србију и био егзирцир-мајстор, ађутант капетана М. Ђурковића. Више аустријских и руских официра држало је обуку војске, подофицира и официра у Карађорђевој Србији. Поправио је кулу Јакшића на београдској тврђави, због чега је прозван Јакшић.<ref>[http://www.meteoplaneta.rs/2011/05/11/155-godina-od-prvog-uputstva-za-osmatranje-vremena-u-srbiji/ 155 година од првог Упутства за осматрање времена у Србији]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Убраја се у [[Списак знаменитих личности Првог српског устанка|знамените личности устанка]], био је ађутант у граду Београду.
Био је главни благајник ([[хазнадар]]) кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] и извршио је прву финансијску реформу у Србији: одвојио је кнежев новац од државног. Када се из престонице Крагујевца преселио у Београд подигао је кућу на [[Сењак]]у. На том месту, данашња улица краља Вукашина 8, његов син Владимир вршио је [[Метеорологија|метеоролошка]] посматрања 1848 — 1899.<ref>[http://www.meteoplaneta.rs/2011/04/19/istorijat-meteoroloskih-osmatranja-u-srbiji/ Историјат метеоролошких осматрања у Србији] {{Wayback|url=http://www.meteoplaneta.rs/2011/04/19/istorijat-meteoroloskih-osmatranja-u-srbiji/ |date=20111111023624 }}, Приступљено 4. 5. 2013.</ref> У дворишту куће налази се [[Споменик природе Кестен Јакшића на Сењаку|кестен]] засађен 1838. године.<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-10-09-2007/raritetno-zelenilo-prestonice Раритетно зеленило престонице („Глас јавности“, 10. септембар 2007)], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
Био је први надзиратељ свих пошта у [[Србија|Србији]]. Он је то постао указом [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша]] [[1835]].<ref>[http://www.rapus.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=92%3Aistorijat-postanskog-saobracaja-u-srbiji&catid=39%3Adokumenti&lang=yu Историјат поштанског саобраћаја у Србији], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Задатак Јакшића је био да организује и уреди поште и да управља њима. У указу је између осталог писало ...“желећи да се у земљи нашој воопште [[пошта]] добро уреди, постављам мог надворног Совјетника Јакова Јакшића надзиратељем целе поште у Србији...“ Пошта је припадала Попечитељству унутрашњих дела а Кнез [[Милош Обреновић|Милош]] је повукао овај потез тек пошто је турским [[Хатишериф из 1830. године|Хатишерифом из 1830.]] добио одобрење за успостављање поштанске службе.
Имао је једног сина [[Владимир Јакшић|Владимира Јакшића]] (1824 — 1899). У наследство му је осим куће на Сењаку оставио и трговину у породичној кући у данашњој Карађорђевој 37 у Београду.<ref>{{Cite web |url=http://www.planeta.org.rs/22/13meteorologija.htm |title= 150 година од првог Упутства за мерење времена у Србији], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Био је тутор [[Димитрије Црнобарац|Димитрију Црнобарцу]] (1818 — 1872).<ref>[http://www.joakimvujic.com/revy_archive.php {{Wayback|url=http://www.joakimvujic.com/revy_archive.php |date=20110921104438 }} Knjaževsko-Srpski Teatar - Revija|accessdate = 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.planeta.org.rs}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>
== Референце ==
| |||