Јерусалим — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 32:
Историја града сеже уназад до четвртог миленијума пре нове ере, што га чини једним од најстаријих градова у свету<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Peace/jerutime.html Jewish Virtual Library - Timeline for the History of Jerusalem]</ref>. Јерусалим је најсветији град [[Јудаизам|Јудаизма]] и духовни центар [[Јевреји|Јеврејског]] народа још од десетог века пре нове ере. Такође садржи одређени број историјских локација значајних за хришћанство, а муслимани га признају за трећи најсветији град Ислама. Иако има површину од свега 0,9 km².<ref>Kollek, Teddy (1977). "Afterword". in John Phillips. A Will to Survive - Israel: the Faces of the Terror 1948-the Faces of Hope Today. Dial Press/James Wade. "about 225 acres (0.91 km²)"</ref> Стари град је дом историјским местима од велике важности за три највеће светске монотеистичке религије (између осталих [[Ал Акса|Џамија ал Акса]], [[Западни зид]] ( Зид плача), и [[Храм Васкрсења Христовог|Црква светог Гроба]]). Стари град, место светског наслеђа, је традиционално подељен на четири дела: јерменску, хришћанску, јеврејску и муслиманску четврт. Стари град је номинован за уврштавање на листу Места светског наслеђа која су у опасности од уништења. На ову листу га је номиновала држава Јордан 1982. године. У току своје историје град је био уништен два пута, под опсадом 23 пута, нападнут 52 пута, а 44 пута је био заузиман.
 
Статус града је под великим несугласицама. Од примирја [[1949]]. године између Израела и [[Јордан]]а Зелена Линија пресеца град. Након победе у [[Шестодневни рат|Шестодневном рату]] [[1967]]. године Израел контролише цели град те га званично присваја. По Израелском Јерусалимском закону, Јерусалим је главни град државе Израел и центар је Јерусалимског округа. Такође је седиште државне управе те уобичајено служи као главни град Израела. Многе државе не признају израелско присвојење града или делова града те подржавају свој став с тим што задржавају своје амбасаде у [[Тел Авив]]у или тек у предграђу Јерусалима. [[Палестинци]] такође сматрају читав или део Јерусалима главним градом будуће [[Палестина (држава)|Палестине]]. Израелска [[анексија]] Јерусалима је више пута осуђивана од стране Уједињених нација<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/UN/unres252.html Jewish Virtual Library United Nations Security Council Resolution 252]</ref><ref>[{{Cite web |url=http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/eed216406b50bf6485256ce10072f637/441329a958089eaa852560c4004ee74d!OpenDocument |title=Resolution 298 of 25 September 1971] |access-date=04. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090330214804/http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/eed216406b50bf6485256ce10072f637/441329a958089eaa852560c4004ee74d!OpenDocument |archive-date=30. 03. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref>. Палестинци су прогласили Источни Јерусалим за главни град своје будуће државе <ref>[http://journals.gmu.edu/PPPQ/article/view/281 Segal, Jerome M. - Negotiating Jerusalem 1997]</ref>. У складу са резолуцијом Уједињених нација 478. (усвојена 1980. године) највећи број амбасада је пресељен из овог града, иако неке од држава (као САД) још увек поседују земљу у граду намењену смјештају амбасаде, када буде постигнут евентуални консензус међународне заједнице о томе.
 
== Смештај и становништво ==
Ред 289:
* {{званични веб-сајт|http://www.jerusalem.muni.il/jer_main/defaultnew.asp?lng=2}}
* [http://www.jerusalemp3.com/ Jerusalemp3], offers free virtual tours in mp3 format from the Jerusalem Municipality
* [https://web.archive.org/web/20080628042153/http://www.travexpert.net/jerusalem/ TravExpert - Jeruzalem]
* [http://www.jpost.com/ The Jerusalem Post]
* {{dmoz|Regional/Middle_East/Israel/Localities/Jerusalem}}