Инвазија у Заливу свиња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 38:
[[17. април]]а [[1961]], три лета лаког бомбардера Б-26 носећи ознаке [[Револуционарно ваздухопловство|Револуционарног ваздухопловства]] су бомбардовала кубанске аеродроме [[Сан Антонио де Лос Бањос]], међународни аеродром Антонио Масео и аеродром код [[Сијудад Либертад]]а. [[Операција Пума]], шифровано име дато офанзивним против-авионским нападима на [[Кубанске револуционарне снаге]], је захтевала дводневне ваздушне нападе широм острва да би се ефикасно уклонило кубанско ваздухопловство, обезбеђујући да ће комплетну ваздушну надмоћ Бригаде 2506 пре стварног искрцавања у Заливу свиња. Ово није успело јер ваздушни напади нису настављени како је првобитно планирано - било је ограничено одлукама највиших нивоа америчке владе. Кастро је такође имао сазнање о инвазији и склонио је авионе на безбедно.
Од авиона Бригаде 2506 који су се постројили ујутро [[15. април]]а, један је имао задатак да обезбеди ЦИА изговор за инвазију. Модификованом двоседу Б-26Б који је коришћен за ову мисију је пилотиран капетан Марио Зунига. Пре полетања, поклопац једног од два мотора авиона је уклоњен од стране техничара, пуцано је на њега, а затим је враћен да би се добио утисак да је на авион пуцано са земље током његовог лета. Капетан Зунига је полетео из базе [[Никарагва|Никарагви]] у нисколетећу мисију која ће га одвести до најзападније кубанске провинције [[Пињар дел Рио]], а затим на североисток према [[Ки Вест (Флорида)|Ки Весту]], Флорида. Када је био изнад острва, капетан Зунига се нагло подигао на висину на којој би га могле детектовати америчке радарске инсталације северно од Кубе. На тој висини и на безбедној удаљености северно од острва, капетан Зунига је радиом затражио помоћ и захтевао тренутну дозволу да слети у базу морнаричке авијације Бока Чика неколико километара североисточно од Ки Веста. Овај извештај је у очигледној супротности са извештајем кубанске владе да су ловци Си фури којима су управљали Кубанци и можда неки левичарски чилеански пилоти одани Кастру напали старије и спорије Б-26 бомбардере којум су управљале инвазионе снаге.<ref>{{cite web| author = Aviacion Cubana | url = http://www.urrib2000.narod.ru/ArticGiron1-e.html | title = Cuban Aviation - The Rage of the Furies | publisher = Urrib2000.narod.ru | date = | accessdate = 25. 10. 2010.}}</ref>
До саопштења капетан Зуниге свету током преподнева 15. априла, сви осим једног бомбардера Бригаде 2506 је враћено преко Кариба у троипочасовном лету до њихове базе у Никарагви да би се напунили и опремили. Међутим, након слетања, посаде су се среле са поруком из Вашингтона која је наређивала неодређено мировање свих даљих борбених операција против Кубе.
Ред 44:
17. априла, четири транспортера је пребацило 1.511 кубанских избеглица у Залив свиња. Њих су пратили два пловила за пешадијско искрцавање у власништву ЦИА, који су носили залихе и опрему. Ова мала армија се надала ће наићи на подршку локалног становништва, намеравајући да пређе острво до Хаване. ЦИА је претпоставила да ће инвазија запалити искру масовног устанка против Кастра. Међутим, до времена када је инвазија почела, Кастро је већ био погубио неке осумњичене за сарадњу са Американцима и ухапсио остале. Затвореници су били држани под претњом смрћу ако инвазија успе.
Иако су се кубанске снаге на месту искрцавања предале, ускоро је постало јасно након контакта са кубанским појачањем да избеглице неће добити ефикасну подршку на месту инвазије и да ће највероватније изгубити. Извештаји са обе стране описују тенковске битке које су укључивале тешку совјетску опрему <ref name="schoolnet1">{{cite web| url = http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/SPlister.htm | title = Enrique Lister : Biography | publisher = Spartacus.schoolnet.co.uk | date = | accessdate = 25. 10. 2010.}}</ref>. Кенеди се изјаснио против пружња америчке ваздушне помоћи заустављеној инвазији (иако су четворица америчких пилота убијени на Куби током инвазије) због свог противљења да се обзнани интервенција. Кенеди је такође отказао неколико таласа бомбардовања (само су се два десила) на приземљено кубанско ваздухопловство, које би могло да обогаљи кубанско ваздухопловство и да ваздушну надмоћ нападачима. Амерички маринци нису послати, чак иако су постојали бродови за подршку спремни за искрцавање у потребном тренутку.
Ток догађаја заједно са чињеницом да је сва војна сила била спремна, али је потом повучена и/или није искоришћена подржава теорију да на највишим нивоима можда нису сви знали за планирану операцију. Конкретно, чини се могућим да се рачунало се тиме да ће припремана војна опција добити поршку председника Кенедија када му се предочи тренутна „криза“ као и већ израђено решење. Председник Кенеди је одлучио да не искористи ову могућност, што наводи на закључак да је можда управо сазнао за далеко одмакло логистичко планирање које је овим догађајима претходило.
Ред 103:
* Johnson, Haynes. 1974. The Bay of Pigs: The Leaders' Story of Brigade 2506. W. W. Norton & Co. {{page| year = 1964| isbn = 978-0-393-04263-4| pages = }}
* Jones, Howard. Bay of Pigs (Pivotal Moments in American History). OUP USA. ISBN 978-0-19-517383-3. {{page| year = 2008| isbn = 978-0-19-517383-3| pages = }}
* <cite id=refKellner1989>{{cite book | title = Ernesto “Che” Guevara (World Leaders Past & Present) | last = Kellner | first = Douglas | authorlink
* Kornbluh, Peter. Bay of Pigs Declassified: The Secret CIA Report on the Invasion of Cuba. The New Press. ISBN 978-1-56584-494-0. {{page| year = 1998| isbn = 978-1-56584-494-0| pages = }}
* Lagas, Jacques. 1964. Memorias de un capitán rebelde. Editorial del Pácifico. Santiago, Chile. ASIN B0014VJ2KS
| |||