Слава — разлика између измена

У Етнографском музеју у Београду основан је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Међу 27 елемената културне баштине, српска слава је и званично забележена као српско културно наслеђе.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Unesko-i-srpska-bastina/Slava-i-Durdjevdan-u-drustvu-tanga-i-flamenka-do-kraja-godine.sr.html Слава и Ђурђевдан у друштву танга и фламенка до краја године („Политика“, 4. мај 2014)]</ref> Државне институције Србије су стога затражиле од Организације уједињених нација и Унеска да се српска слава као народни обичај заштити и канонизује, као светска духовна баштина.<ref>[http://www.dnevnik.rs/kultura/ojkaca-%E2%80%93-krajisko-duhovno-blago Ојкача — крајишко духовно благо | Дневник]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Крајем новембра 2014. године је уписана у регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска.<ref name="unesko">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:520877-Srpska-slava-na-listi-Uneska-postaje-deo-kulturnog-nasledja-covecanstva Српска слава на листи Унеска, постаје део културног наслеђа човечанства („Вечерње новости“, 23. новембар 2014)]</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1763577/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%A3%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98+%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8.html Српска слава на Унесковој листи (РТС, 27. новембар 2014)]</ref>