Нови двор — разлика између измена

'''Нови двор''' је монументално здање у центру [[Београд]]а, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]]. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_novog_dvora.html Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda]</ref> Изграђена је у периоду од [[1911]]. до [[1922]]. године као двор Краљакраља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића.]] Двор је саграђен према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]] (1877—1916) у академском маниру, са елементима [[Ренесанса|ренесансне]] и [[барок]]не архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Архитектура Новог двора подржавала је идеју историјског заокруживања дворског комплекса, тако што је сама грађевина обликована као својеврсни пандан Старом двору. На тај начин истакнута је потреба да се просторно и симболички заокружи целина која конотира саму идеју државе. Двоспратно здање обликовано је у стилу академизма, са стилским елементима преузетим углавном из ренесансне и барокне архитектуре.<ref name= AK/> Најрепрезентативнија фасада окренута је према врту, а угаони ризалит обликован је у виду куле са куполом слично решењу примењеном на згради Старог двора. У систему рашчлањавања фасада централну композицију представљају приземље и први спрат решени као јединствена композициона целина, сутерен је обликован рустично, док је други спрат третиран независно, са системом поделе фасадних површина и мање упадљивом архитектонском пластиком. Разуђеност главне фасаде постигнута је истицањем бочних и средишњег ризалита, у чијем је средишту позициониран главни улаз, истакнут овалним тремом.<ref>Марко Поповић, Хералдички симболи на јавним здањима Београда, Београд 1997, 75-79, 138-139.</ref> Сходно намени здања, посебно место у декоративном обликовању фасада дато је хералдичким симболима. У лунети средишњег ризалита налазио се монументално обликован потпуни грб краљевске династије Карађорђевић. Највиши и уједно најдоминантнији део Новог двора - кула са куполом и шиљком на чијем врху се налазила бронзана фигура двоглавог орла у полету представља главни архитектонски елемент који спаја фасаде према улицамаУлицама Краљакраља Милана и Андрићев венац. Поред хералдичких знамења, посебно је значајна композиција која је била постављена на сам завршетак угаоног ризалита, испод куполе, две истоветне, симетрично постављене представе штитова с крстом и четири оцила, то јест део грба [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и касније интегрални сегмент грба [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Централни мотив фасадне композиције према улици Андрићев венац представља лучни ризалит над чијом се атиком налазила декоративна композиција са грбом у средишту.

Просторна организација зграде Новог двора одређена је пројектом из 1911. године у складу са наменом здања. У приземљу се налазила дворана за пријеме и трпезарија, а део ка улициУлици Краљакраља Милана био је резервисан за боравак високих гостију, док су први и други спрат намењени становању краљевске породице. Пројектом Новог двора није била предвиђена просторија за кухињу, већ је за ту намену служила оближња шумадијска кућа, повезана тунелом са сутереном двора. Целокупно репрезентативно унутрашње уређење и опремање дворских просторија скупоценим намештајем извела је француска фирма Безије. Посебна пажња била је посвећена уређењу вестибила, дворане за пријеме, трпезарије, босанске собе, јапанског и енглеског салона и одаја намењеним становању краља и краљице.

Саставни део дворског комплекса и елемент који је повезивао старо и ново дворско здање била је ограда са капијама и стражарским местима, који су дворове и дворску башту одвајали од улицеУлице Краљакраља Милана. Сличну функцију добила је и зграда Маршалата двора, чију је доградњу и прераду фасада 1919/1920. године извео архитекта Момир Коруновић, тако да она допринесе стилском и урбанистичком повезивању дворских палата. Капије тријумфалног изгледа са истакнутом пластичном декорацијом и хералдичким знамењем, лучна зграда дворске страже, као и партерно уређен дворски врт са фонтаном између дворова читавом ансамблу давали су репрезентативан и свечан изглед.

Након Другог светског рата, реконструкција Старог и Новог двора и њихова нова намена били су повезани са једним ширим захватом претварања некадашњег дворског комплекса у управно средиште државе и републике. У циљу повезивања некадашњег дворског комплекса са зградом Народне скупштине уклоњена је ограда, срушена зграда Маршалат двора а сама дворска башта преуређена у данашњи Пионирски парк. У периоду од [[1948]]. до [[1953]]. године, према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]] изведени су и радови на реконструкцији и доградњи зграде бившег Новог двора, за потребе Председништва владе НРС. Извршено је проширење објекта доградњом велике свечане сале са приступним [[вестибил]]ом. Фасада према Старом двору добила је потпуно ново архитектонско решење истакнуто колонадом јонских стубова, док су ивични фронтови и линије оригиналног решења задржани према улицамаУлицама Краљакраља Милана и Андрићевом венцу. У складу са изменама на Старом двору, нови прилаз згради Новог двора обликован је на источној страни, према Пионирском парку, док су хералдичке представе замењене амблемима новог државног уређења. У унутрашњем уређењу посебна пажња посвећена је ентеријеру дограђеног дела, који је оплемењен делима најзначајнијих југословенских уметника - [[Тома Росандић|Томе Росандића]], [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]], [[Миле Милуновић|Мила Милуновића]], [[Милица Зорић|Милице Зорић]] и других.