Василије II Бугароубица — разлика између измена

Родитељи Василија II били су цар [[Роман II]] и његова супруга [[Теофано (10. век)|Теофано]]. Користећи се преседаном цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенета]], Василије је био крунисан 960. године у другој години живота као млађи цар Византије. Када му отац неочекивано умире [[15. март]]а [[963]]. године у својој 26 години живота, његова мајка преузима управљање државом у својству регента <ref>{{Cite web |url=http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/leo2.html |title=Лав Ђакон (Диаконос), Историјска књига бр. 10 преведена с грчког на енглески језик |access-date=29. 12. 2003 |archive-url=https://web.archive.org/web/20031229213218/http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/leo2.html |archive-date=29. 12. 2003 |dead-url=noyes |df= }}</ref>. Ту политичку ситуацију нису прихватали ни народ ни [[Црква]], а нити војска што резултира побуном популарног генерала [[Нићифор II Фока|Нићифора]], који народном вољом бива проглашен за цара [[2. јул]]а 963. године. Осим што је деградиран са свог положаја номиналног државног вође, мали Василије у новом цару добија и очуха, пошто је његова мати била присиљена да се уда за новог цара ([[16. август]]а 963. године).

{{Цитат3|Нико није видео да моје копље мирно лежи од времена када ме цар небески прозвао великим царем аутократом Земље, током целог свог живота штитио сам децу Новога Рима марширајући храбро према западу и до граница истока. Персијанци и Скити сведоци су тога, заједно с Абасгосима, Исмаелићанима, Арапима, Иберијцима. И сада, добри човече, гледајући овај гроб, награди га молитвом као наградом за моје војне кампање.<ref>{{Cite web |url=http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/epitaph.html |title=Епитаф Василија II |access-date=02. 03. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040302022328/http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/epitaph.html |archive-date=02. 03. 2004 |dead-url=noyes |df= }}</ref>}}