Теодор Мандић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Избачен део текста, а неке реченице су преформулисане. |
Додата референца и цитати |
||
Ред 4:
}}
'''Теодор Мандић''' ([[Нови Сад]], [[29. март|30. март]] [[1824]] — [[Нови Сад]], [[13. фебруар]] [[1903]]) је био [[Срби|српски]] правник, краљевски саветник и посланик у [[Угарски сабор|Угарском сабору]].
== Биографија ==
Основну школу и шест разреда гимназије (1834—1840) похађао је у Новом Саду. Потом студирао филозофију у [[Сегедин]]у и [[Братислава|Пожуну]], и право у [[Пешта|Пешти]], [[Беч]]у и [[Хале]]у, где је 1849. постао доктор правних наука.<ref name=":0" />
Крајем 1849. именован је за другог секретара великог жупана [[Бачка жупанија|Бачке жупаније]] Исидора Николића Србоградског. Потом постаје срески начелник у [[Баја|Баји]], а од 1859. чиновник у Министарству унутрашњих послова у [[Беч]]у. Када је укинуто [[Војводство Србија и Тамишки Банат]], кратко време био је већник намесништва у [[Темишвар]]у, а затим саветник одсека Министарства просвете у [[Будимпешта|Будимпешти]]. На функцији комесара рестаурације Новосадског магистрата убрзао је избор [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]] за градоначелника и тиме допринео да 20. марта 1861. дође до обнове градске власти. Као присталица конзервативне политике и ванстраначка личност биран је за посланика у Угарском сабору и на Народно-црквеном сабору у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Велико негодовање либералног дела српског грађанства изазвао је два пута: давањем подршке [[Патријарх српски Герман (Анђелић)|Герману Анђелићу]] на изборима за патријарха 1881. и 1897. када је на конференцији код председника мађарске владе Банфија предлагао измену државног закона на коме је почивала српска народна аутономија.<ref name=":0" />
Био је редовни, а од 1863. почасни члан [[Матица српска|Матице српске]] и од 1901. члан њеног Књижевног одељења. На изборима за председника Матице 1888. био је противкандидат Милошу Димитријевићу, али је поражен. Уз Павла Гостовића и Луку Јоцића био је извршилац тестамента [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]].<ref name=":0" />
Са Персидом Шилић имао је сина Александра и ћерку Софију. С обзиром да је надживео оба детета, по сопственој жељи сахрањен је поред њих на новосадском [[Алмашко гробље|Алмашком гробљу]].<ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=986|title=Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у
== Библиографија ==
| |||