Панонска низија — разлика између измена

 

У млађем медитерану (почетак Миоцена) море се ширило и на источне крајеве Југославије, али је било знатно плиће. Трагови мора овог стадијума очувани су на територији северне Србије у околини [[Београд]]а, [[Голубац|Голупца]] и [[Лозница|Лознице]]. Сам Београд лежи на стенама медитеранског стадијума. Ниво воде био је толики да нижи терен између [[Авала|Авале]] и [[Космај]]а још увек није био потопљен те су оне биле спојене и имале су изглед полуострва. У [[Шумадија|Шумадији]] море је продирало до греде [[Венчац]]-[[Букуља]]. У западној Србији, море се ширило тамо где су данашње долине [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар|Јадра]]. У источној Србији море је надирало кроз Карпатске планине до [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]], долином [[Млава|Млаве]] до [[Петровац на Млави|Петровца]] и уз Доњи [[Тимок]]. Из овога стадијума потичу наслаге угља у Алексиначком и Млавском басену.<ref>{{cite book |last1=Родић |first1=Драган П. |last2=Павловић |first2=Мила А. |title=Географија Југославије I |date=1994 |publisher=ИШП ,,Савремена администрација'',д.д. |location=Београд, Црнотравска 7-9 |isbn=86-387-0410-0}}</ref>

 

== Порекло назива ==