Коста Главинић — разлика између измена

Рођен је у Београду као син [[Димитрије Главинић|Димитрија Главинића]], трговца и народног посланика и Јелене рођене [[Рошу]]. Био је изданак једне напредне породице која је кроз неколико генерација играла видну улогу у животу српске престонице и српског народа. Деда Ђуро Савић Гладинић је дошао у Београд почетком 19. века из Мостара, "као сироче без иког свог". Сви његови укућани су умрли за време епидемије куге у Херцеговини. Од 1822. године уврстио се у списак београдских трговаца, који је касније био претплатник готово свих српских листова. Отац Димитрије се 1862. године када је Београд бомбардован преселио у Шабац, где је 1866. године био председник општине. Изабрали су га Шапчани 1868. године за посланика на Великој народној скупштини Србије у Топчидеру. Познат је Мита по учешћу и говору на оснивачкој скупштини Југословенске академије у Загребу.<ref>"Политика", Београд 1928. године</ref> КућаКада су отишли у Шабац, кућа у Београду им је била срушена а трговачка радња опљачкана. Породица се вратила у Београд након осам година, али је домаћин умро већ следеће 1871. године. Деда по мајци био је такође веома богати београдски трговац, Цинцарин досељник са југа, Хаџи Димитрије Диша Рошу.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1937. године</ref>

Коста је основну и средњу школу похађао у Шапцу, а завршио у Београду. Технички факултет завршио је у Београду, а Одсек за грађевинске инжењере на ТехничкојВисокој високојтехничкој школи у [[Берлин]]у [[1884]]. године. Студирао је неколико година у Немачкој као државни питомац. Исте године је радио у Железничком одељењу МинистарстаМинистарства грађевине на гвозденим [[мост]]овима. Постављен је 1884. године за наставника на Техничком факултету београдске Велике школе. Године [[1885]]. постаје доцент (суплент), а [[1886]] — [[1903]], професор је на [[Велика школа|Великој школи]] за предмет мостови и [[тунел]]и. На Великој школи је био и декан и ректор.

За време Првог светског рата породица Главинић је 1914. године морала ићи у избеглиштво. КадаОн је као комесар Народне банке пратио пресељење исте у Ниш. Окупатор га је заробио у Врњцима где се Костасклонио повратиои одатле је интерниран и то у Београд, у властиту кућу 29. јануара 19151916. године. По повратку затекао је свој стан потпуно демолиран, без иједног прозорског окна и опљачкан. Нестало је вредно богатство стицано читав век: стилски намештај, покућство, библиотека, уметнички и породични предмети. Само је на тавану у једном углу остало нешто од старина. Те малобројне предмете поклонио је 1937. године остарели Коста Главинић граду Београду за Музеј града. Поред четири тањира и једне стаклене чаше, поклон је чинило и 19 старих књига (библиофилска вредна издања) и 10 цртежа Косте Главинића које је он нацртао, а то су ретко виђени призори старог Београда, којих више нема. Нарочито је леп призор београдске саборне цркве гледане са Калемегдана из 1873. године.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1.октобар 1937. године</ref> Данас његово име носи једна улица у београдском насељу [[Сењак]].