Милан Антончић Велебит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације Југословенске краљевске војске, [[1941]]. године, [[Трећи рајх|Немци]] су га два пута заробљавали, али је оба пута успео да побегне и врати се у Краљево. Чим су почеле припреме за оружани устанак, Милан се укључио у припреме и по задатку Партије, отишао је на планину [[Гоч]]. Тамо се придружио групи партизана и учествовао у првим оружаним акцијама на подручју Краљева.
 
После [[Прва непријатељска офанзива|првеПрве непријатељске офанзиве]] и налазио се међу [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|партизанским јединицама које су се повукле у Санџак]], крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] године у [[Рудо]]м формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], постављен је за командира Чете пратећих оруђа, а затим је био заменик команданта Четвртог крагујевачког и командант Шестог београдског батаљона. Учествовао је у свим великим борбама које је [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска бригада]] водила на подручју [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Црна Гора|Црне Горе]].
 
Приликом напада на [[Теслић]], на Нову [[1943]]. годину, налазио се на челу батаљона, када је јурнуо у град и заробио топове. Затим је гађајући из стрељачког строја помогао у заузимању утврђених зграда и гранатама из топа уништио оклопни воз. Тиме је омогућено другим јединицама, које су тада нападале на град, да га лакше изврше свој задатак. У нападу на Шујицу, децембра 1943. године, био је рањен.