Андра Николић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
== Министар у много влада ==
Као радикал имао је импресивну политичку каријеру у власти. Током [[1887]]. био је секретар министарства просвете, а 1887. и 1888. постављен је за владинога посланика у Народној скупштини.<ref name="НА"/> Члан Државног савета постао је 1890. и на том месту био је до 1894.<ref name="НА"/> Био је више пута министар. Први пут био је министар просвете у влади [[Сава Грујић|Саве Грујића]] и онда одмах у влади [[Никола Пашић|Николе Пашића]] (13. мај 1890—21. август 1892).<ref name="НА"/> Након тога био је министар имостраних послова и министар правде у влади [[Лазар Докић|Лазара Докића]] (13. април—5. децембар 1893).<ref name="НА"/> Министар просвете је био и у владама [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (29. децембар 1896—23. октобар 1897), Николе Пашића (10. децембар 1904—29. мај 1905) и затим у влади [[Никола Пашић|Николе Пашића]] и [[Петар Велимировић|Петра Велимировића]] од 30. април 1906. до 24. фебруара 1909.<ref name="НА"/> Он је као министар просвете спровео [[1905]]. претварање Велике школе у [[Универзитет у Београду]].
Био је и министар иностраних дела у влади [[Сава Грујић|Саве Грујића]] од 4. октобра 1903. до 2. фебруара 1904.<ref name="НА"/> Посланик у Паризу био је 1901. Пред Први светски рат у српској политици било је утицајно, радикалско и "кумовско тројство" које су чинили: [[Лазар Пачу]], Андра Николић и [[Стојан Протић]].<ref>"Историјски гласник", Београд 1971. године</ref> Место председника Народне скупштине држао је од 14. октобра [[1909]]. све до 25. фебруара [[1918]], када је због болести поднео оставку.<ref name="НА"/> Као председник Народне скупштине истакао се стишавањем и смиривањем узбурканих парламентарних страсти. Уважавајући парламентаризам својом умереношћу и тактом успешно је смиривао размирице у унутрашњој политици.<ref name="СН"/>
| |||