Културна баштина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
|||
Ред 22:
Институција која је надлежна за заштиту непокретне културне баштине у Србији је Републички завод за заштиту споменика културе са седиштем у [[Београд]]у <ref>{{Cite book|url=http://www.kultura.gov.rs/republicki-zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-beograd|title=Републички завод за заштиту споменика културе Београд}}</ref> и са подручним заводима у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Суботица|Суботици]], [[Зрењанин]]у, [[Панчево|Панчеву]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Ниш]]у, [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Краљево|Краљеву]] и [[Смедерево|Смедереву]].
На листи Светске баштине<ref>{{Cite book|url=http://www.srbija.travel/kultura/unesco-liste/svetska-kulturna-bastina/|title=Светска културна баштина - Туристички савез Србије|access-date=13. 06. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130614021707/http://www.srbija.travel/kultura/unesco-liste/svetska-kulturna-bastina/|archive-date=14. 06. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref> под окриљем [[Унеско]]а налази се (2010. године) 731 локалитет културне баштине. Циљ програма је да попише, именује и чува места од изузетног интереса на основу постављених критеријума. Места која су на листи [[Светска баштина|Светске баштине]] могу користити средства из Фонда светске баштине под одређеним условима. У Србији постоје четири локалитета на листи Светске баштине<ref>{{Cite book|url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs|title=UNESCO–World Heritage Centre-Serbia}}</ref>: [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]] (од 1979. године), [[Манастир Студеница|Студеница]] (од 1987. године), [[средњовековни споменици на Косову|косовски манастири]] (Дечани од 2004. године, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица љевишка од 2006. године) и [[Ромулијана|Гамзиград]] (од 2007. године). Од 2010. године на прелиминарној листи за упис на листу Светске баштине по критеријумима културних вредности у Србији су [[Царичин Град]], [[манастир Манасија]], [[Бачка тврђава|тврђава у Бачу]], [[Рајац (Неготин)|Неготинске пивнице]] и [[Смедеревска тврђава|тврђава у Смедереву]], а од 2011. године и [[стећци]] на лолалитету [[Мраморје]] код Бајине Баште. Међународне организације као што је Унеско, када је у питању култура, сарађују са националним институцијама у државама чланицама.
== Види још ==
Ред 40:
* {{Cite book|ref=harv|last=Трајковић|first=Ненад|chapter=Завод за заштиту споменика културе града Приштине|title=Енциклопедија српске историографије|year=1997|location=Београд|publisher=Knowledge|pages=250|url=https://books.google.com/books?id=aGgtAQAAIAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|url=http://www.kultura.gov.rs/republicki-zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-beograd|title=Републички завод за заштиту споменика културе Београд}}
* {{Cite book
* {{Cite book |ref= harv|url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs|title=UNESCO–World Heritage Centre-Serbia}}
Ред 51:
* [http://www.nasljedje.org/ Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске]
* [http://www.uzkd.mku.gov.me/naslovna Управа за заштиту културних добара Црне Горе]
* [https://web.archive.org/web/20160303172921/http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID
* [http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs Србија УНЕСКО]
| |||