Ивањдански атентат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 11:
Краљ Милан је искористио атентат да би уништио радикалску опозицију. Одмах су ухапшени шеф Радикалне странке Никола Пашић и неколико првака странке. Вршени су претреси по становима у и редакцијама опозиционих листова [[Делање|Дела]] и [[Одјек (новине)|Одјека]]. Дана [[28. јун]]а је проглашено ванредно стање у Београду и у подунавском округу и установљен преки суд.
Истражни судија и краљевски тужилац у кривичном поступку био је [[Василије М. Симић]] (1866—1931), бив. председник београдског Варошког суда и лични пријатељ [[Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]]. Напредњак по политичкој оријентацији, оптужница коју је поднео Преком Суду износила је шездесет страна.<ref>"Време", Београд 8. јул 1928. године</ref> Његови савременици, у првом реду [[Живојин Перић]] (1868—1953) и [[Слободан Јовановић]] (1869—1958) сматрали су да је текст оптужнице одговарао материјалној истини али и непогрешивој Симићевој процени о улогама одређених личности у њој оквалификованих као неоспорни
На претресу који је почео [[27. август]]а, није било озбиљнијих доказа кривице ухапшених радикалских првака. Пресуда је изречена [[13. септембар|13. септембра]].
Ред 31:
* Симић, Василије "Иследник по делу атентата на Њ.В. Краља Милана и велеиздаје Преком суду / В.М.Симић",Државна штампарија Краљевине Србије, 1899.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|title=Ивањдански атентат и млађа интелигенција: Случај Божидара В. Марковића|journal=Мешовита грађа: Miscellanea|year=2007|volume=28|pages=203-223|url=http://www.iib.ac.rs/docs/MiscellaneaNS28%282007%29.pdf}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
| |||