Логор смрти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 11:
Логоре смрти треба разликовати и од радних логора ({{јез-нем|Arbeitslager}}), који су били организовани у свим земљама које је Немачка окупирала, како би се експлоатисала радна снага различитих група затвореника, укључујући ратне заробљенике. Многи Јевреји су приморавани на рад до смрти у таквим логорима, али јеврејска радна снага, невезано за чињеницу да је представљала фактор у немачким ратним напорима, је била одређена за истребљење. У већини нацистичких логора (са изузетком логора за ратне заробљенике за несовјетске војнике и одређених радних логора), су стопе смртности обично биле врло високе услед егзекуција, глади, болести, исцрпљености и екстремне бруталности; па ипак, само логори смрти су били ''специфично'' намењени за масовна убиства.
 
Разлику између логора смрти и концентрационих логора су правили и сами Немци (мада није била изражена у званичној номенклатури логора.{{чињеница| date = 12. 2009.}}). Већ почетком септембра 1942, један доктор [[Шуцштафел|СС]]-а, који је присуствовао убијању у [[гасна комора|гасним коморама]] је написао у свом дневнику: “Не зову Аушвиц логором уништења (''-{das Lager der Vernichtung}-'') без разлога!”<ref>[http://www.holocaust-history.org/auschwitz/19420901-kremer/ Дневник Јохана Паула Кремера] {{Wayback| url = http://www.holocaust-history.org/auschwitz/19420901-kremer/ | date = 20080514183659 }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Када је један од заменика [[Адолф Ајхман|Адолфа Ајхмана]], [[Дитер Вислицени]], испитиван у [[Нирнбершки процес|Нирнбергу]], упитан је за имена логора за ''истребљење''; он је одговорио да су то били логори [[Логор Аушвиц|Аушвиц]] и [[Логор Мајданек|Мајданек]]. Када је упитан “Како класификујете логоре [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Маутхаузен]], Дахау и [[Концентрациони логор Бухенвалд|Бухенвалд]]?” он је одговорио, “Ајхманово одељење их је посматрало као обичне концентрационе логоре.”<ref>{{harvnb|Overy|2002|pp=356-357}}</ref>
 
== Логори ==
Ред 31:
Док је Аушвиц II био део комплекса радног логора, а и Мајданек је био радни логор, логори направљени у операцији Рајнхард и [[Логор смрти Хелмно|Хелмно]] су били ''чисти'' логори смрти - другим речима, изграђени су искључиво и посебно за убијање огромног броја људи, углавном Јевреја, неколико сати након њиховог уласка у логор.<ref>-{[http://www.nizkor.org/hweb/camps/aktion-reinhard/prolog-arad.html Aktion Reinhard: Belzec, Sobibor &amp; Treblinka]}-, Пројекат Низкор</ref> Једини затвореници који су слати у ове логоре а нису одмах убијени су били они који су били неопходни као робовска радна снага, директно повезана са процесом истребљења, на пример, за изношење тела из гасних комора. Ови логори су били мале величине - само пар стотина метара у дужину и ширину - пошто није био неопходан смештај већег капацитета. Пристижућим логорашима је говорено како су ту само у пролазу у процесу релокације даље на исток или у неки радни логор.
 
И нејевреји су убијани у овим логорима, укључујући многе Пољаке, као и совјетске ратне заробљенике.<ref>[http://www.auschwitz.org.pl/new/index.php?language=EN&tryb=start&id=675&menu=g {{Wayback|url=http://www.auschwitz.org.pl/new/index.php?language=EN&tryb=start&id=675&menu=g |date=20081220061115 }} -{Muzeum Auschwitz-Birkenau w Oświęcimiu}-</ref>
[[Датотека:WW2-Holocaust-Europe.png|мини|десно|250п|Главне руте депортације у логоре смрти]]
 
Ред 41:
* Собибор: око 167.000<ref>Укупно, Немци и њихови помоћници су убили најмање 167.000 људи у Собибору. http://www.ushmm.org/wlc/article.php?lang=en&ModuleId=10005192</ref>
* Хелмно: око 152.000<ref>Укупно, СС и полиција су убили најмање 152.000 људи у Хелмну. http://www.ushmm.org/wlc/media_cm.php?lang=en&ModuleId=10005194&MediaId=130</ref>
* Мајданек: 78.000<ref>Недавна студија је радикално ревидирала (смањила) процену броја жртава у Мајданеку, Према раду “Пребројане жртве Мајданека” -{by Pawel P. Reszka, Lublin, ''Gazeta Wyborcza'' 12. децембар [[2005]]}-, [http://www.auschwitz-muzeum.oswiecim.pl/new/index.php?tryb=news_big&language=EN&id=879 репродуковано] {{Wayback| url = http://www.auschwitz-muzeum.oswiecim.pl/new/index.php?tryb=news_big&language=EN&id=879 | date = 20060615012054 }}, Лублински научник Томас Кранц је недавно утврдио ову бројку, и особље музеја у Мајданеку је сматра ауторитативном. Раније процене су биле значајно више: 360.000, у често цитираном раду који је 1948. објавио Ждислав Лукашкијевич (''-{Zdzislaw Lukaszkiewicz}-''), судија који је био члан главне комисије за истраживање нацистичких злочина у Пољској, и 235.000, из чланка који је 1992. написао доктор Чесав Рајца (''-{Czesaw Rajca}-'') сада пензионисани радник музеја Мајданек.</ref>
Ове бројке дају збирно тек испод 2.700.000 људи.
* [[Логор Јасеновац]], бројке варирају од 80.000 до преко 700.000 људи<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=19284 Radio-Televizija Republike Srpske], Приступљено 1. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005449 Jasenovac], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>, док је на подручју Независне Државе Хрватске пописано чак 20.000 убијене деце{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
Ред 51:
* Логори су грађени тамо где је већина планираних жртава живела. Пољска је била дом највеће јеврејске групе у Европи.<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/index.html Јеврејска виртуелна библиотека], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
* Овако су логори смрти могли да буду држани у већој тајности од немачких држављана.<ref>[http://www.humboldt.edu/~rescuers/book/Makuch/conditionsp.html Услови за пољске Јевреје током Другог светског рата], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
* Целокупна железничка мрежа [[Источна Европа|источне Европе]] је била преоптерећена нацистичким ратним напорима; логистички није било могуће да се организују ''десетине хиљада возова'' потребних за превоз Јевреја на веће раздаљине, услед највеће војне операције коју је свет икада видео (Источни фронт).<ref>[http://www.mjhnyc.org/index.htm Museum of Jewish Heritage — A Living Memorial to the Holocaust] {{Wayback| url = http://www.mjhnyc.org/index.htm | date = 20090531053140 }}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
* Нацисти су хтели да уклоне све јевреје из Велике Немачке пре него што су се сложили око [[Коначно решење|Коначног решења]] западн. Европа је сматрана ''аријевском'', па нацисти нису хтели да је ''загаде'' великим бројем Јевреја. Стога је Пољска била идеална јер су је насељавали Словени који су били ''полу-људи''. (Базирано на књизи: Нацистички доктори).