Манастир Чукљеник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 52:
Црква је мала, једнобродна, полуобличасто засведена црква са полукружном [[Апсида|апсидом]] и истовремено зиданом [[нартекс|припратом]], која припада типу [[храм]]ова са прислоњеним луковима. Горње партије зидова и свод цркве сачували су минуциозно изведене зидне слике, дело даровитих грчких сликара [[18. век]]а. Спољна [[нартекс|припрата]] је накнадно дограђена. Југоисточно од цркве смештен је параклис. У црквеном дворишту је до [[Други светски рат|Другог светског рата]] постојао и велики [[Конак (манастир)|конак]] на спрату, подигнут 1853. године, смештен северозападно од цркве, уз обимни зид. Просторије овог конака коришћене су за једну од прве две школе манастирског типа у Поречју пре ослобођења од Турака.<ref>Драгољуб Трајковић, Немањина Дубочица, Београд, 1961.</ref> Манастирска црква је након ослобођења, 1884. године, претворена у мирску. Живописана је, али су фреске данас прилично потамнеле од дима, с обзиром да је црква била паљена.
Ван порте, на самом саставу Мале и Чукљеничке реке, налази се веома добро очувана манастирска [[Vodenica|воденица]] [[речна змија|поточара]], која је, према натпису на опеци, подигнута [[1786]]. године. Својом старином и димензијама, организацијом простора и градњом у којој се применом косника наглашава декоративност, она представља репрезентативан пример народног неимарства.<ref>[http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XIII%201981/Saopstenje_XIII_1981_Manastirska_vodenica_u_selu_Cukljeniku.pdf Манастирска воденица у селу Чукљенику - Надежда Пешић-Максимовић, Ђорђе Митровић]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Веома је карактеристичан запис на црквеној воденици на самом саставу Мале и Чукљеничке реке. Запис потиче из 1786. године и гласи: „На лето, господње 1786. год. тој пише оче Јоаникије сеј и Игњатије”, што указује на то да је ове године или подигнута или реновирана манастриска воденица и да су у манастиру у том периоду били калуђери Јоаникије и Игњатије.<ref name="porecjee">Јован В. Јовановић, Лесковачко поречје: антропогеографска и социолошка студија, Лесковачки зборник, 1972</ref> Воденица која је и даље у функцији недавно је обновљена.
<center>'''Манастирска воденица поред црквене порте'''</center>
| |||