Aleksić je rođen 1876. godine u selu [[Midinci]] 1876. Bio je bio pečalbar, aščija u kafani „Orijent“ u [[Beograd]]u početkom [[20. vek]]a. Kad su [[Luka Ćelović]], dr [[Milorad Gođevac]] i [[Jovan Atanacković]] osnovali Srpsku revolucionarnu organizaciju septembra [[1903]]. godine, on joj se pridružio kao borac. Juna 1903. godine krenuo je vojvoda Anđelko u akciju ka Zebrnjaku, a uz put je svratio u selo Algunju, kod budućeg vojvode Todora Krstića Algunjskog.<ref>"Vreme", Beograd 1932. godine</ref>
Maja [[1904]]. godine sa 23 četnika prešao je srpsko-tursku granicu i uputio se ka Poreču. Četu je kod sela [[Četircе]] kod [[Kumanovo|Kumanova]] otkrila turska vojska, nakon čega se [[Битка на Шупљем камену|razvila borba kod sela Šuplji Kamen]]. Četa Anđelka Aleksića pružila je očajnički otpor nanoseći Turcima i albanskim [[bašibozuci]]ma velike gubitke. Kada je od cele čete na kraju borbe jedini živ ostao samo vojvoda Anđelko Aleksić, metak namenjen samoubistvu potrošio je na napadača. Kada su zamukli pucnji pozvat je na predaju, izašao je na opkop izvadio nož i preklao sam sebe prethodno rekavši: „Ovako'''Ovako se srpski komita predava!“'''.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/03/04/srpski/F03030302.shtml www.glas-javnosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>K. Пећанац, Четничка акција 1903-1912, Београд 1933, 16-18;</ref><ref>С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 137-141</ref><ref>; Ј. Хаџи Васиљевић, Четничка акција, Београд 1928, 16-19;</ref><ref>С. Симић, Српска револуционарна организација 1903-1912, Комитско четовање у Старој Србији и Македонији, 136-142;</ref><ref>В. Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Београд 2006, 40-42.</ref><ref>http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom01.pdf</ref> Ulica [[Marko Orešković|Marka Oreškovića]] u Beogradu (Zvezdara) se zvala Vojvode Anđelka od [[1908]]. do [[1946]]. godine.
