Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
[[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] се 1330. године, уочи битке са бугарским царем [[Михајло III Шишман|Михаилом Шишманом]], молио у нагоричкој цркви пред иконом Светог Ђорђа. Крајем 16. века било је преправки у горњем делу цркве, о чему сведочи запис на једној опеци.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=37}}
До 1929. године храм је био у очајном стању. Зидови са спољашње стране су били затрпани наслагама шута и земље до висине од једног метра. Под цркве је био комплетно подигнут. Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана, који је погинуо у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] 1330. године. Главни иницијатор обнове храма је био тадашњи митрополит скопски [[Патријарх српски Варнава|Варнава]]. По речима председника општине Старо Нагоричане, Спире Димитријевића (1931)<ref>"Време", Београд 1931. године</ref> манастирски храм је пропадао од влаге, коју су привлачили гробови ископавани у порти. Зато је затворено гробље и кренуло се учвршћењем темеља. У јуну 1930. године, под руководством архитекте [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]], отпочела је обнова која је завршена 1932. године. <ref>[http://arhiva.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=5861%3Asedam-vekova-crkve-svetog-djordja-u-starom-nagoricanu&catid=67%3Aotvorena&Itemid=95&lang=sr Седам векова цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану] srbi.org.mk</ref>
Према легенди, на месту данашњег храма византијски цар [[Роман IV Диоген]] је у 11. веку изградио цркву из благодарности према пустиножитељу [[Прохор Пчињски|Светом Прохору Пчињском]], који му је прорекао успон на византијски престо. Сусрели су се ту, док је млади Адегеон (Диоген) био у лову. Будући цар је заиста у тој области, тада владао као "стратег". Прохор је у близини данашње цркве живео 28 година у испосници.<ref>[http://arhiva.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=69&Itemid=48&lang=sr Црква Светог Ђорђа] srbi.org.mk</ref> У време међуратне оправке постојали су "неколико корачаја" удаљени од манастира, извор и поменута испосница посвећена Св. Прохору.<ref>"Време", Београд 1930. године</ref>
| |||