Википедија

Грчка краљевска породица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 18:
==Успостављање власти==
 
За [[XXI век]], веома је необична чињеница да је грчки престо понуђен једном данском принцу , немачког порекла, али за то доба , био је то сасвим логичан сплет околности. [[Грчка]] је од земље славне прошлости прехришћанског времена и златног доба старе [[Византија|Византије]], постала тек једна обична провинција [[Отоманско царство|Отоманске Империје]], и била у том статусу читавих пет векова. Борбом националних бораца за слободу и независност, занесеним романтичарима који су црпли своју инспирацију из старогрчке историје и митологије, какав је био и енглески писац [[Лорд Бајрон]], као и уз помоћ великих сила, Грчка се ослободила [[1821.]] и постала независна Краљевина [[1832.]] године.
 
Велике силе, у овом случају [[Велика Британија]] (која готово до данашњих дана има изузетан утицај на грчку државу и њену политику), затим, [[Француска]] и [[Русија]], донеле су одлуку [[1832.]] године, да грчки престо понуде још једном немачком принцу. Био је то Ото од Вителсбаха. Ова понуда, што ће се касније и показати, била је изузетно лоше решење. Ото је владао аутократски, што је за Грке који су неговали дугу демократску традицију било незамисливо, посебно после ослобођења од вишевековног турског јарма. Краљ Ото, иначе је био јако детињаст и неспособан за зреле одлуке, и због ситуације да није испунио очекивања народа и светских велесила, неформирања династије и уопште, неуспешне владавине, абдицирао је [[1862.]] године.
Ред 24:
Због оваквог стања, почела је потрага за новим краљем, у читавој [[Европа|Европи]]. Престо је, између осталих, понуђен и принцу Алфреду од Единбурга, сину славне [[Краљица Викторија|Краљице Викторије]] од Велике Британије и Ирске, који иако је стекао бројне симпатије и уживао велику популарност међу Грцима, за овај подухват није добио одобрење у замку [[Виндзор]]. У сваком случају, дански принц Вилхелм, показао се као савршен избор, вредан пажње. Војнички син, није се бојао тешког и напорног рада, па је пун младалачке енергије и полета стигао у [[Атина|Атину]].
 
Документи и сведочанства говоре, да је он своју дужност краља схватио изузетно озбиљно, што сам по себи, никако није био. Био је човек ведрог духа, увек насмејан и пријатан. Његова слава и популарност у народу, постала је још већа, када је са успехом вратио под грчки суверенитет [[Јонска острва]] , која су до тада била под енглеском влашћу. Као [[Краљ Ђорђе I]], донео је својој новој отаџбини стабилност и просперитет. Земља којом је владао, у његово доба, територијално се готово удвостручила. Прво је [[1881.]] године од Турака ослободио северну [[Тесалија|Тесалију]], а у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] (1912-1913.) од исте, Отоманске Империје освојио и припојио Грчкој: [[Егејска Македонија|Егејску Македонију]], [[Епир]], [[Источноегејска острва|источноегејска острва]] и острво [[Крит]], на крајњем југу Грчке.
 
Сви ови успеси, свакако су обезбедили простор за стварање наследне династије, у чему је успешно учествовала и његова супруга, руска принцеза Велика Кнегиња Олга Константиновна, из владајуће династије Романов, најпопуларнија Грчка краљица.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Грчка_краљевска_породица”