Dizi Gilespi — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м uklanjanje mrtve veze |
||
Ред 21:
Gilespi je bio virtuozni trubač i [[Импровизација (музика)|improvizator]], nastavljač virtuoznog stila Roja Eldridža<ref>''[//en.wikipedia.org/wiki/To_Be_or_Not_to_Bop To Be or Not to Bop]: Memoirs of Dizzy Gillespie'' by Dizzy Gillespie and Al Fraser. Published: Doubleday, New York, 1979. Pages: 552</ref> sa dodatkom [[Музичка хармонија|harmonske]] i ritmičke kompleksnosti, što se pre toga nije moglo čuti u džez muzici. Kombinacija muzičkog i scenskog umeća, kao i smisla za humor, učinila ga je vodećim popularizatorom nove muzike zvane [[Би-бап|bi-bap]]. Njegova beretka i naočari sa okvirom od roga, [[sket pevanje]], iskrivljena truba, naduvani obrazi i vedar duh postali su najprepoznatljiviji simboli bi-bapa.
Četrdesetih godina XX veka, uz [[Чарли Паркер|Čarlija Parkera]], postao je glavna figura u razvoju bi-bapa i modernog džeza.<ref>Palmer, Richer. "The Greatest Jazzman of Them All? The Recorded Work of Dizzy Gillespie: An Appraisal" ''Jazz Journal'', January (2001). стр. 8</ref> Podučavao je i izvršio uticaj na mnoge muzičare kao što su [[Мајлс Дејвис|Majls Dejvis]], [[Džon Fedis]], [[Fets Navaro]], [[Kliford Braun]], [[Arturo Sandoval]], [[Li Morgan]],<ref name="jmh">{{cite web| url = http://www.jazz-music-history.com/Dizzy-Gillespie.html| title = jazz-music-history.com| publisher = jazz-music-history.com| accessdate = 20. 10. 2010}}</ref> Čak Manđone i pevač Džoni Hartman.<ref name="jmh2">{{cite web| url = http://johnnyhartmanbook.com/| title = Johnny Hartman Book - The Last Balladeer: The Johnny Hartman Story| author = | date = | work = johnnyhartmanbook.com| accessdate = 14. 11. 2015}}</ref>
Skot Janou, sa portala ''AllMusic, ''piše: "Doprinos Dizija Gilespija džezu je ogroman. Kao jedan od najvećih džez trubača svih vremena, Gilespi je bio toliko kompleksan svirač da njegovi savremenici nisu uspevali da ga dostignu, već su razvijali stilove sviranja sličnije stilovima Majlsa Dejvisa i Fetsa Navara, a tek je sa pojavom Džona Fedisa, sedamdesetih godina, Dizijev stil uspeo neko da oživi [....] Dizi je verovatno upamćen od strane kako kritičara tako i fanova kao jedan od najvećih džez trubača svih vremena."<ref>Yanow, S. (2002) All Music Guide to Jazz. Backbeat Books.</ref>
Ред 29:
=== Rani život i karijera ===
[[Датотека:Dizzy_Gillespie,_Tadd_Dameron,_Hank_Jones,_Mary_lou_Williams,_Milt_Orent._Ca.August_1947_(Gottlieb).jpg|лево|мини|Dizi Gilespi, Ted Demeron, Henk Džons, Meri Lu Vilijams i Milt Orent 1947.]]
Kao najmlađi od devetoro dece Džejmsa i Loti Gilespi, Dizi je rođen u [[Шеро (Јужна Каролина)|Čerou]] (''Cheraw'') u Južnoj Karolini. Otac mu je bio vođa lokalnog benda,<ref name="FinkelmanWintz2009">{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=6gbQHxb_P0QC&pg=RA1-PA303| title = Encyclopedia of African American History, 1896 to the Present: From the Age of Segregation to the Twenty-first Century Five-volume Set| last = Finkelman| first = Paul| last2 = Wintz| first2 = Cary D.| publisher = Oxford University Press, US| year = 2009| isbn=978-0-19-516779-5| accessdate = 9. 7. 2018| pages = 1–}}</ref> tako da su deci bili dostupni razni instrumenti. Gilespi je počeo da svira klavir sa četiri godine.<ref>{{Cite news| url = http://www.history.com/this-day-in-history/dizzy-gillespie-is-born| title = Dizzy Gillespie is born - Oct 21, 1917| work = HISTORY.com| accessdate = 13. 3. 2017}}</ref> Otac mu je umro kad je imao samo deset godina. Sam je učio da svira trombon i trubu sa dvanaest godina. Od dana kad je čuo svog idola [[Roja Eldridž]]a na radiju, sanjao je da postane džez muzičar.<ref name="Moody">{{cite news| title = Dizzy's Legacy: James Moody Carries on the Tradition of His Mentor| last = Reich| first = Howard| year = 1993| work = Chicago Tribune}}</ref>
Dobio je muzičku stipendiju za Lorinburg institut u Severnoj Karolini, koji je pohađao dve godine pre nego što se sa porodicom preselio u Filadelfiju.<ref>{{Cite web| url = http://www.vervemusicgroup.com/dizzygillespie| title = Priestly, Brian. "The Definitive Dizzy Gillespie"| publisher = Vervemusicgroup.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110218162357/http://www.vervemusicgroup.com/dizzygillespie|archive-date=February 18, 2011|dead-url=yes| accessdate = 20. 10. 2010}}
Ред 62:
Šestog januara 1953, napravio je žurku za svoju ženu Lorejn u klubu Snookie's na Menhetnu, na kojoj mu se levak trube prilikom neke nezgode iskrivio nagore. Njemu se toliko svideo zvuk takvog instrumenta da je dao da mu se napravi posebna truba sa podignutim levkastim završetkom pod uglom od 45 stepeni i ona je postala njegov zaštitni znak.
Godine 1956, Gilespi je pod pokroviteljstvom Stejt departmenta organizovao bend za turneju po Bliskom istoku, koja je naišla na izuzetno dobar međunarodni prijem i posle koje je dobio nadimak "Ambasador džeza". Tokom ovog perioda, nastavio je da vodi i big bend koji je nastupao širom Sjedinjenih Država. Ovaj bend je snimio album uživo 1957. na Njuport džez festivalu sa gošćom Meri Lu Vilijams na klaviru.<ref name="Dizzy Gillespie discography">{{cite web| url = http://www.jazzdisco.org/dizzy-gillespie/catalog/album-index/#verve-mgv-8242| title = Dizzy Gillespie Catalog - album index| author = | website = Jazzdisco.org| accessdate = 28. 4. 2016}}</ref>
=== Afro-kubanska muzika ===
Ред 76:
Šezdesetih godina XX veka, ušao je u Kuću slavnih časopisa ''Down Beat''.
Tokom predsedničke kampanje u Americi 1964. godine, ironično je objavio svoju kanditaturu za predsednika.<ref>{{cite book| title = [[To Be or Not to Bop]]| last = Gillespie| first = Dizzy| last2 = Fraser| first2 = Al| publisher = University of Minnesota Press| year = 2000| isbn=978-0-8166-6547-1| location = Minneapolis| chapter = Diz for President| origyear = 1979| pages = 452–461}}</ref><ref>{{cite book| title = The Possessive Investment in Whiteness: How White People Profit from Identity Politics| last = Lipsitz| first = George| publisher = Temple University Press| | id = ISBN 978-1-59213-493-9| location = Philadelphia| authorlink = George Lipsitz| pages = 161–162}}</ref> Obećao je da će, ako bude izabran, [[Бела кућа|Bela kuća]] biti preimenovana u Kuću bluza, a njegov kabinet će činiti [[Duke Ellington|Djuk Elington]] (državni sekretar), [[Мајлс Дејвис|Majls Dejvis]] (direktor CIA-e), [[Max Roach|Maks Rouč]] (ministar odbrane), [[Чарлс Мингус|Čarls Mingus]] (ministar za mir), [[Реј Чарлс|Rej Čarls]] (bibliotekar Kongresa), [[Луј Армстронг|Luis Armstrong]] (ministar poljoprivrede), Meri Lu Vilijams (ambasador u Vatikanu), Telonijus Monk (putujući ambasador) i Malkolm Iks (Državni tužilac).
Godine 1971, Gilespi je objavio da će se kandidovati ponovo, ali se povukao pre izbora iz razloga u vezi sa [[Бахаи вера|Bahai]] religijom.
| |||