Википедија

Насиље у породици — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Спашавам 6 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 4:
Скретање пажње јавности на насиље у породици отпочело је са појавом женског покрета, нарочито феминизма и покрета за женска права насталих седамдесетих година 20. века, чија је главна преокупација била решавање проблема претучених жена чији су агресори били њихови мужеви.
 
Свест о насиљу у породици као и схватање и документованост овог преступа разликују се од земље до земље. Процењује се да је у САД и Великој Британији само трећина случаја насиља у породици пријављена полицији<ref>-{Patricia Tjaden and Nancy Thoennes. Full Report of the Prevalence, Incidence, and Consequences of Violence Against Women. National Institute of Justice and the Centers for Disease Control and Prevention, November 2000, NCJ 183781}- [http://www.ncjrs.gov/txtfiles1/nij/183781.txt], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Према подацима [[Виктимолошко друштво Србије|Виктимолошког друштва Србије]], свака четврта жена на Балкану трпи насиље у породици<ref>Свака четврта жена на Балкану трпи насиље у породици.[http://www.blic.rs/drustvo.php?id=97946 Блиц. 19. јуни 2009.] {{Wayback|url=http://www.blic.rs/drustvo.php?id=97946 |date=20090620053505 }}, Приступљено 15. 4. 2013.</ref>.
 
== Облици насиља у породици ==
Ред 28:
[[Насиље над женама]] обухвата широк спектар различитих форми злостављања, на основи родног обележја, које је усмерено према женама и девојкама у различитим периодима њиховог живота. Насиље над женама је резултат неравнотеже моћи између жена и мушкараца која доводи до дискриминације жена, и у оквиру друштва и унутар породице. Оно представља кршење људских права, чија сама природа лишава жене њихове могућности да уживају основне слободе, често оставља жене рањивим за даље злостављање и представља велику препреку у превазилажењу неравноправности између мушкараца и жена у друштву.<ref>Светски извештај о насиљу и здрављу, Женева, 2002. Уводна реч генералног секретара</ref>
<br />
Жене су веома често жртве насиља својих најближих. Насиље у породици је најчешћи облик општијег проблема насиља над женама, чему говоре у прилог статистике: између 40% и 70% убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници<ref name="WHO">{{cite web| year = 2002| title = Intimate Partner Violence| publisher = World Health Organization| accessdate = 4. 9. 2007.| url = http://www.who.int/violence_injury_prevention/violence/world_report/factsheets/en/ipvfacts.pdf#search=%22most%20common%20Intimate%20Partner%20violence%22}}</ref>. Такође је утврђено да се не ради увек о физичком насиљу, већ и о душевном или вербалном<ref name="IPH">{{cite journal| last =A Pourreza| coauthors =A Batebi; A Moussavi| title =A Survey about Knowledge and Attitudes of People towards Violence against Women in Community Family Settings| journal =Iranian Public Health Journal| volume =33| issue =2| pages =33–37| date =2004| url =http://diglib.tums.ac.ir/pub/magmng/pdf/119.pdf| doi =| id =| accessdate =4. 9. 2007.| archive-url =https://web.archive.org/web/20080228074323/http://diglib.tums.ac.ir/pub/magmng/pdf/119.pdf| archive-date =28. 02. 2008| dead-url =yes| df =}}</ref><ref>[{{Cite web |url=http://www.ojp.usdoj.gov/nij/vawprog/vaw_portfolio.pdf |title=''Violence & Victimization Research Division's Compendium Of Research On Violence Against Women 1993-2005'' 1998-WT-VX-0014 pg 35, 1999-WT-VX-0014 pg 59] |access-date=22. 06. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080520120933/http://www.ojp.usdoj.gov/nij/vawprog/vaw_portfolio.pdf |archive-date=20. 05. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref>. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, тако да експерти сматрају да је број жена жртава насиља у породици много већи од оног кога показују статистике и да га је тешко проценити<ref name="CDC">{{cite web| year = 2006| title = Intimate Partner Violence: Overview| publisher = Centers for Disease Control and Prevention| accessdate = 4. 9. 2007.| url = http://www.cdc.gov/ncipc/factsheets/ipvfacts.htm}}</ref>.
 
Иако је овај проблем представљен као проблем у оквиру [[хетеросексуалност|хетеросексуалних]] односа, он ипак постоји и међу [[лезбијка]]ма<ref name="Girshick">Girshick, Lori B., "No Sugar, No Spice: Reflections on Research on Woman-to-Woman Sexual Violence." ''Violence Against Women'' Vol. 8 No. 12, December 2002, pgs. 1500-1520.</ref>, између мајке и кћерке, између две женске особе које деле стан или у било каквом другом односу двеју жена које живе под истим кровом. Насиље над женама у лезбијским везама готово да је једнако заступљено као и у хетеросексуалним везама<ref>[http://www.musc.edu/vawprevention/lesbianrx/factsheet.shtml Fact Sheet: Lesbian Partner Violence], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
Ред 36:
Истраживања су показала да између 40% и 60% мушкараца и жена који злостављају одрасле такође злостављају и своју децу<ref>American Psychology Association. Violence and the Family: Report of the American Psychological Association Presidential Task Force on Violence and the Family. 1996</ref>. Девојчице чији очеви злостављају њихове мајке су 6,5 пута вероватније жртве својих очева него оне које имају ненасилне очеве<ref>{{Cite book |vauthors=Bowker LH, Arbitell M, Mcferron JR |chapter=On the Relationship Between Wife Beating and Child Abuse |veditors=Bograd ML, Yllö K |title=Feminist perspectives on wife abuse |publisher=Sage Publications |location=Thousand Oaks |year=1988 |isbn=978-0-8039-3053-7 }}</ref>.
 
Насиље над децом се може поделити на више видова<ref name=autogenerated1 >{{cite web | url = http://www.helpguide.org/mental/child_abuse_physical_emotional_sexual_neglect.htm | title = Child Abuse and Neglect: Types, Signs, Symptoms, Help and Prevention | accessdate = 20. 10. 2008. | publisher = helpguide.org | archive-url = https://web.archive.org/web/20131103230439/http://www.helpguide.org/mental/child_abuse_physical_emotional_sexual_neglect.htm | archive-date = 03. 11. 2013 | dead-url = yes | df = }}</ref>:
 
* '''Запостављање''', при чему одговорна одрасла особа не води одговарајућу бригу о детету и о његовим потребама како на физичком плану (обезбеђење хране, одеће и хигијене), тако и на емотивном (одсуство љубави) и едукационом плану (спречавање детета да иде у школу).
Ред 42:
* '''Сексуално злостављање''' детета јесте било који сексуални чин између одрасле особе и детета, укључујући пенетрацију, орални секс или излагање детињег нагог тела под присилом у присуству одрасле особе.
 
:Према статистичким подацима добијеним у периоду између 1994. и 2004, у Србији је од свако четворо сексуално злостављане деце, троје су девојчице и једно је дечак. На сваких пет починилаца сексуалног злоствљања деце, 4 су мушкарци, а 1 је жена<ref name="pedagoskodrustvo" >Педагошко друштво Србије:Сексуално злостављање деце [http://www.pedagog.org.rs/sexzlostavljanje.php извор] {{Wayback|url=http://www.pedagog.org.rs/sexzlostavljanje.php |date=20100420095234 }}, Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. У 39,12% случаја дете је злостављао отац (најчешћи однос насилник-злостављани јесте отац-кћерка)<ref name="pedagoskodrustvo" />. У 53,32% случајева, насилник је особа која представља фигуру оца у породици (отац, очух, хранитељ, усвојитељ)<ref name="pedagoskodrustvo" />. Од укупног броја случаја сексуалног злостављања деце, чак у 98,26% починилац је била особа позната детету, најчешће из круга најуже породице<ref name="pedagoskodrustvo" />.
* '''Душевно злостављање''', такође познато и као емотивно злостављање детета, укључује извргивање руглу детета, неприкладне и претеране казне или непоказивање љубави према детету.
 
Ред 56:
==== Синдром ''бабе робиње'' ====
{{главни чланак|Синдром бабе-робиње}}
Почетак 21. века донео је један нови вид насиља у породици над старијим особама који се у психологији назива „синдромом бабе-робиње“<ref name="abuela" >Encarni Liñan. Síndrome de la abuela esclava. Psicología on-line [http://www.psicologia-online.com/monografias/4/abuela_esclava.shtml] {{Wayback|url=http://www.psicologia-online.com/monografias/4/abuela_esclava.shtml |date=20090326084348 }}, Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Ради се, наиме, о старијим женама које добровољно подносе велики терет у оквиру своје породице који са годинама постаје претежак за њих. Ако [[жена]] сама не искаже да је крајње исцрпљена, а њена [[деца]] то не примећују, преоптерећеност ових особа доводи до појаве обољења на психосоматичном и физичком нивоу. Физичке манифестације ове болести су висок [[крвни притисак]], метаболички поремећаји и [[шећерна болест|дијабетес]], срчане и респираторне сметње, утрнуће, несвестице и друге парокистичне сметње, хроничан умор, слабост и падови<ref name="abuela" />. На емотивном плану, појављује се општа [[нерасположеност]], нелагодност, [[стрепња|анксиозност]], невољност, недостатак мотивације, осећај кривице због свог лошег стања, и у изузетно тешким случајима помисао о [[самоубиство|самоубиству]] као једином излазу<ref name="abuela" />.
 
Овај феномен је новијег датума и [[Међународна здравствена организација]] га карактерише као [[насиље над женама]]<ref name="abuela" />. Фактори који утичу на појаву овог синдрома су обавезе које немају везе с послом домаћице (чување уничића), бројна породица, чланови породице који су инвалиди или болесни и чију бригу преузимају те жене, гомилање обавеза и сл<ref name="abuela" />. Психолошки и друштвени профил жена подложних овом синдрому су средовечне жене било које друштвене класе са претераним осећајем одговорности које немају обичај да се жале на адекватан начин<ref name="abuela" />.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Насиље_у_породици”