Себри — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
У средњовековној српској држави '''власима''' се назива номадско становништво које се бавило сточарством [[Душанов законик]] помиње обавезе влаха (као и Законик цетињских влаха). Власи током времена постају друштвени слој који има посебан третман, није оптерећен феудалним даћама, већ плаћа одређени годишњи порез.
Повлачењем дела српског живља испред [[Турци|Турака]] у [[15. век|XV]] в. у хрватске крајеве, те увећањем броја Срба који постају доминатно становништво у Далмацији и њеном залеђу, као и источној Славонији, и стварањем [[војна крајина|Војне крајине]] проширио се назив Власи,
'''''Овај појам не треба мешати са''': називом за омању скупину народа романизованог порекла, које се бави сточарењем, [[Власи]]ма. Такође, становништво романског порекла у далматинским градовима називало је брдске пастире и сеоско становништво уопште, Власима.''
'''Сокалници''' су били занатлије.
'''Отрок''' је био роб у средњовековној српској држави. Отроци су били својина коју је господар могао да отуђи. Према [[Душанов законик|Душановом законику]] отрок — хришћанин није могао бити продат нехришћанину.
Отроци су били наследна својина, али се нису могли поклонити као мираз. Временом отроци постају меропси, зависни сељаци; добијају земљу на уживање са свим осталим обавезама које испуњавају према свом господару.
{{wikisource|Душанов законик}}
== Види још ==
| |||